Domaće sorte ili hibridi paradajza, koji su veoma ukusni i imaju i slast i miris kao stare domaće sorte, poput jabučara ili volovskog srca, jesu maraton, uragan, medeno srce i anđelina ili đinka. Kako je volovsko srce zamenio novosadski jabučar, na njegovo mesto polako dolaze medeno srce i anđelina, nove autentične, hibridne srpske sorte. Ovi hibridi imaju visok prinos i izvanredan kvalitet u pogledu hranljive vrednosti, ukusa, arome, čvrstoće ploda i otpornosti na bolesti. Neke ćemo predstaviti:
Alparac – Rana je sorta, determinantnog rasta, srednje bujna, sa čvrstim, razgranatim stablom, visine oko 60 do 65 cm. Plod je blago izdužen, gladak, crvene boje, bez zelene zone oko drške ploda, mase oko 95 grama. Obrazuje veliki broj plodova po biljci i namenjen je za industrijsku proizvodnju. Ima visok sadržaj likopena.
Bačka – Srednje kasna sorta. Stablo joj je ograničenog rasta, bujno, visine 70 do 75 cm. Plod je crven, čvrst, krupan, prosečne težine od 160 do 180 g. Zbog čvrstine ploda pogodan je za transport. Takođe, bitna osobina sorte je da je masa ploda ujednačena po etažama. Proizvodi se direktnom setvom ili iz rasada.
Dunavski rubin – Indeterminantna je, srednje rana sorta, vegetacije oko 127 dana. Plodovi su veoma krupni, okrugli, glatki, čvrsti, intenzivno crvene boje, ne pucaju, masa ploda je od 180 do 210 grama. Ima dobar odnos ukupnih šećera i kiselina i visok sadržaj suve materije (6 do 6,5%), visok sadržaj likopena i kalijuma u plodu. Gaji se iz rasada, slobodno ili uz potporu (oslonac) na jedno ili dva stabla.
Knjaz – Spada u grupu srednje ranih sorti. Biljka je uspravna, determinantnog rasta, visine 70 do 75 cm. Plod je krupan sa 5 do 8 komora, okrugao, crvene boje, mase 140 do 160 g. Karakteristika sorte je visok sadržaj suve materije u plodu (6,5%). Plod ima prijatan ukus zbog izbalansiranog odnosa šećera i kiselina.
Novosadski jabučar – Srednje rana sorta, vegetacije oko 120 dana. Biljka je indeterminantnog rasta. Plodovi su okrugli, glatki, intenzivno crvene boje, prosečne mase od 130 do 150 g. Ima dobar odnos ukupnih šećera i kiselina, sa sadržajem suve materije 6 do 6,5% i veoma dobar ukus. Gaji se iz rasada, slobodno ili uz potporu najčešće na dva stabla, a može se gajiti i iz direktne setve bez oslonca.
R.D.J.
