MILODUH SE SEJE U RANO PROLEĆE
Miloduh ili izop (Hussopus officinalis) je kod nas pomalo zaboravljena biljka, iako je u prošlosti bila veoma zastupljenja. Ostalo je zapisano da su miloduh u 17. veku stavljali u bolesničke sobe, jer se verovalo da sprečava širenje zaraza, virusa i bakterijskih infekcija. U Srbiji najviše ga ima na području Deliblatske peščare, Suve planine i Sićevačke klisure. Veruje se da ova biljka potiče sa Kavkaza. Danas se plantažno najviše uzgaja, suši i od nje se prave eterična ulja u Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji.
Ko želi miloduh u svojoj bašti ili na njivi, rano proleće je vreme za direktnu setvu ove lekovite biljke. Optimalni rok setve je krajem marta, a najkasnije početkom aprila. Posledica kasne setve je neravnomerno nicanje, te bi treći mesec u godini trebalo iskoristiti za ovaj posao.
Dobro podnosi sušu, mraz i gotovo sva zemljišta
Miloduh je višegodišnja kultura. Na istoj parceli opstaje i do 20 godina, te je pogodna za dugoročni uzgoj.
– Preporučuje se od 120 do 150 semenki po dužnom metru u razmaku od 50 do 70 centimetara između redova, a polažu se na dubini do dva centimetra. Miloduh uspeva na suvim, južno pozicioniranim padinama. Odgovaraju mu skoro sva zemljišta, a najbolje raste na krečnjačkim i dobro dreniranim terenima. Dobro podnosi sušu i niske temperature. Pre setve potrebno je obaviti duboko oranje, drljanje i ravnanje. Ako su u pitanju višegodišnji zasadi, đubre se prvenstveno azotom – kaže dipl. ing. Ljiljana Vuksanović, savetodavac za poljoprivredu iz Kragujevca.
Ova lekovita biljka, može se razmnožavati i proizvodnjom rasada ili deljenjem grma, odnosno ukorenjavanjem zelenih ili zrelih reznica.
– Najsigurniji način je putem sadnica koje su dobijene iz reznica. Postoje dva termina za sadnju, jun i oktobar. Udaljenost sadnica u redu je 30 centimetara, međuredna je pola metra, a dubina plitkih brazdi treba da bude do 18 centimetara. Prilikom jesenje sadnje biljke ulaze u zimu dobro ukorenjene. Bez obzira na koji način se miloduh razmnožava i gaji, tokom vegetacije potrebno je redovno okopavanje. Biljke svoj puni potencijal dostižu u zasadima starim od šest do deset godina – dodaje dipl. ing. Vuksanović.
Lek protiv kašlja i ulje sa više namena
Najveća blagodet miloduha je eterično ulje. Cvetovi, najčešće plave ili ružičaste boje, a ređe beli, pojavljuju se od juna do septembra. Zasad se kosi od početka cvetanja pa sve do punog cvetanja. Ukoliko mu je namena dobijanje eteričnog ulja, kosi se samo u leto, u periodu punog cveta.
Pokošeni miloduh ostavlja se nekoliko dana na parceli da se prosuši na suncu. U prvoj godini može se očekivati oko dve tone mase po hektaru, a svake naredne prinos je sve veći. Od cveta i listova dobija se ulje žuto – zelene boje koje mirisom podseća na kamfor. Koristi se kod upala, smanjuje znojenje, antibakteriozno je, antispazmatično, pojačava apetit i koristi se za masažu. Ovo ulje ima gorak ukus, te se koristi i za pravljenje likera, bombona.
Miloduh u Srbiji uglavnom uzgajaju proizvođači lekovitog i aromatičnog bilja, kombinujući ih u zasadima sa drugim vrstama. Ali, moguće je gajiti ga u dvorištima i baštama, kako bi se dobilo korisno ulje u ličnoj režiji.
Ulje može da se pravi i u kućnim uslovima, kada se otprilike šaka svežih cvetova i listova prelije sa pola litra maslinovog ulja. Smesa treba da odstoji na suncu sedam dana. Ulje se koristi za masažu oduzetih ekstremiteta posle moždanog udara, a delotvorno je i kod noćnog znojenja. Zbog boljeg efekta, treba popiti 20 – ak kapi sa malo vode.
U narodnoj medicini miloduh je poznat kao lek protiv kašlja i ostalih oboljenja pluća. Osušena i samlevena biljka koristi se za pravljenje čaja, ali treba biti precizan, jer je dovoljno četiri grama cvetnih vrhova sa listovima preliti sa dva decilitra vrele vode. Posle 10 minuta čaj se procedi i piju se dve do tri šolje dnevno. Ovaj čaj je dobar za izbacivanje sluzi iz pluća. Osim lekovitih svojstava, ona je i izuzetno dekorativna biljka za uređenje dvorišta i aromatičnih vrtova. A ujedno je i medonosna biljka, pa je poželjna za pčelare.
Začin koji olakšava varenje
Cvetovi i listovi su jestivi, ali je malo poznato da se u svetskoj gastronomiji dodaju kao začini u variva i salate, pasulj i jela od ribe. Najčešće se dodaju masnim jelima kako bi olakšali varenje. Pojedini narodi starih civilizacija dodavali su miloduh u vina kako bi dobili raskošniji miris i ukus.
Piše: Biljana Nenković
