Posle dugog perioda kada zadrugarstvo skoro da nije postojalo, poslednjih godina, naročito od donošenja Zakona o zadrugama 2015. godine i 2017, od kada je država zadruge prepoznala kao partnere, ovaj način udruživanja proizvođača ponovo je aktuelan i u tom periodu osnovano je blizu 1.000 zadruga.
Predsednik Zadružnog saveza Nikola Mihailović ističe činjenicu da je prethodna godina, iako teška i zbog pandemije, ali i dispariteta cena na tržištu, završena sa osnivanjem 194 nove zadruge.
Kada se ima u vidu da je minimum pet zadrugara potrebno za osnivanje zadruge, dolazi se do broja koji pokazuje veliku zainteresovanost za ovaj tip udruživanja.
„Važno da se uzgajivači i proizvođači udružuju jer će jedino zajedno moći da dolaze do rešenja, a kada ih ima mnogo i problemi su vidljiviji i lakše se dolazi do institucija“, ističe Mihailović.
Dodaje da se „nove zadruge suočavaju sa nedostatkom obrtnih sredstava, iako imaju dobru ideju ili projekat, na početku sredstva moraju da obezbede sami, zatim stupaju u kontakt sa Zadružnim savezom koji im pomaže oko birokratije i poslovnog povezivanja“.
„U procesu razvoja zadruga, jako su važne lokalne samouprave, zatim stručne i savetodavne službe Ministarstva poljoprivrede, SANU, instituti. Kada postoji sinergija između svih institucija, onda su problemi rešivi i postoji mogućnost razvoja“, kaže Mihailović.
Kada je reč o već postojećim zadrugama, koje postoje dvadesetak godina, dodaje, one se suočavaju „sa manje problema“.
„Najčešće su u pitanju imovinski problemi, dokazivanje uknjižbe zadružne svojine. Što se dolaska do sredstava tiče, one mogu da konkurišu i do iznosa od 15 miliona dinara, i sa tim novcem otklanjaju uska grla u poslovanju“, navodi Mihailović.
Primena novih tehnologija i dobrih iskustava je ključna za dobar početak i razvoj zadruge, a to je zadatak Zadružnog saveza, naglašava predsednik Nikola Mihailović.
„Kada se dobro razmotri situacija na terenu, Savez je tu da pomogne u primeni najboljeg iskustva i rešenja. Pored ovog, motivacija ljudi da se udružuju u zadruge je još jedan zadatak Saveza. Stočarska proizvodnja je treća oblast kojom se bavi Zadružni savez“, ističe.
Mihailović ukazuje da je nedostatak radne snage problem koji ozbiljno muči zadruge u našoj zemlji.
„Kada se osniva zadruga prvo se gleda na ostvarivanje ljudskih potencijala u toj oblasti. Ako je recimo, reč o voćarskoj proizvodnji, prvo se gleda koliko sama porodica može maksimalno da doprinese, a onda se gleda koliko je još radnika potrebno. Kada se postigne kontinuirana proizvodnja i nađu redovni kupci, nedostatak radne snage može ozbiljno da ugrozi taj proces, a sa tim se suočavaju proizvođači u celoj zemlji“, dodaje.
Zato je važno, prema njegovim rečima, da se „udružuju u zadruge, da zajedno rade, imaju zajednički skladišni prostor i tako prevaziđu i ovaj problem“.
„Nije naša zemlja jedina koja se suočava sa ovim problemom, mnoge zemlje uvoze radnu snagu, mogli bismo i mi, ali važno je da ta radna snaga bude kvalifikovana, a prema zakonu iz 2016. godine postoji mogućnost da se i radnici udruže u radničke zadruge“, kaže Mihailović.
Razvojni potencijali zadrugarstva u 2022. godini, naziv je konferencije koja je nedavno održana i koja je bila prilika da se još jednom razmotre sve situacije sa kojim se suočavaju zadrugari.
Osim već navedenih finansijskih i svakodnevnih problema, razmatrala su se i moguća rešenja za nedostatak radne snage, mogući javni radovi, recimo ili udruživanje sezonskih radnika.
„Razmatrana je i mogućnost stvaranja fondova za zadruge, bilo na republičkom, bilo na opštinskom nivou iz kojih bi se finansirale zadruge. Zadružne revizije su takođe bile tema, organ koji bi kontrolisao kako zadruge rade i kroz tu analizu bi im bila pružana pomoć na licu mesta. Ovaj skup je bio dobro medijski ispraćen, posebno od lokalnih medija, a to je važno da bi sve teme dospele do javnosti i da bi se problemi lakše rešavali“, istakao je za Prvi program Radio Beograda predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay