Poljoprivrednici u Srbiji kupili su u poslednje četiri godine 21.000 novih traktora, zahvaljujući subvencijama Ministarstva poljoprivrede, koje su iznosile 50 do 65 odsto vrednosti traktora, kaže Đorđe Mišković izvršni direktor kompanije KITE u Novom Sadu, jedne od najvećih uvoznika pooljoprivredne mehanizacije.
Ističe da je Srbija od izvoznika postala veliki uvoznik mehanizacije i opreme za agrar, prenosi portal makroekonomija.org . Kako kaže Mišković, uveze se oko 2.000 novih traktora i oko 60 novih žitnih kombajna.
Vrednost tržišta poljoprivredne mehanizacije poslednjih godina premašuje 100 miliona evra godišnje, a pored nove mehanizacije u zemlju je za poslednjih godinu dana stiglo i oko 13.000 polovnih traktora. Kako je navedeno, u Srbiji ima oko 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna, ali je dobar deo te mehanizacije stariji i od svojih vlasnika.
Nadležne institucije treba da razmišljaju o obnavljanju i oživljavanju proizvodnje poljoprivrednih mašina, posebno kada su u pitanju laki traktori, zbog velikog broja malih poljoprivrednika. U agraru Srbije i dalje su dominantni poljoprivrednci sa malim posedima, čak 78 odsto, a njihova mehanizacija je uglavnom amortizovana i to skoro 90 procenata. U Srbiji danas postoji 19 miliona parcela i 565.000 poljoprivrednih gazdinstava. Međutim, čak 217.623 njih su vlasnici poseda veličine do dva hektara. To pokazuje da su parcele usitnjene, pa ih tako ima čak 19 miliona.
Mišković kaže da će popis poljoprivrede u 2022. godini dati realnu sliku o stanju poljoprivredne mehanizacije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji postoji oko 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga je 4,1 miliona hektara obradivo, dok se koristi 3.476.000 hektara.
U toku je i žetva pšenice na oko 630.000 hektara. Očekuje se ukupno, prema prognozi RZS, rod od oko 3,184 miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe koje sa ishranom, robnim rezervama i semenskom pšenicom iznose oko 1,55 miliona tona godišnje. Najveće površine ili oko 955.000 hektara ove godine zauzeo je kukuruz.
U rekordnim godinama bilo je oko osam miliona tona roda, u 2021. zbog suše oko šest miliona tona „žutog zlata“.
U 2021. godine izvezeno je agrarnih proizvoda u vrednosti 4,9 milijardi dolara, a najveći prihod je od izvoza kukuruza, i to je donelo prihod od 557 miliona evra, a ove godine se očekuje rod od oko sedam miliona tona. Posle podmirenja domaćih potreba koje su oko četiri miliona tona, ostalo će moći da se izveze.
Međutim, analitičari ukazuju da se od kukuruza u preradi može dobiti oko 10.000 različitih proizvoda. Zato se predlaže da se on pretvori u proizvode viših faza prerade, pa da se posle izvozi, a ne da se samo prodaje kao sirovina za hranu.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
