ВРХУНСКИ ПРОИЗВОДИ БРАТСТВА У ВИСОКИМ ДЕЧАНИМА
Свако ко је бар једном у животу био у Метохији и у Високим Дечанима, пожелео је да се врати. На то тло где на манастирској земљи живе векови, неокрњени силним ратовима, издигнути у небеске висине. На месту где је ледена Бистрица најхладнија, где под стрмим обронцима Проклетија, зри најлепше грожђе и монаси праве најлепше вино, ту где је наша историја исписана на зидовима цркве, описана с преко хиљаду српско-византијских фресака.
Баш ту, у тим Дечанима, пили смо најбољу лозу, јели најлепши сир, куповали тамјан, брикет, можда и најлепше иконе, свеће – оне праве воштане од којих, кад их упалите, кућа мирише данима. Ту у Дечанима вам остане срце заробљено, ту вас монаси најлепше дочекају и угосте као да сте им род најрођенији, јер то и јесте. И све што имају да вам понуде сами су произвели.
Сви прехрамбени производи плод су манастирске земље, причају монаси, који су врло посвећени и земљи, и стоци коју гаје на манастирском имању. Млеко и сир се добијају од манастирске стоке. Расе крава су сименталке, овце су пештерске праменке, а козе расе алпина. Од својих стада дневно прераде 600 до 700 литара млека, претворе га у укусне беле кришке и качкаваљ.
Качкаваљ и кришке из каце
– Правимо две врсте сира – кажу – качкаваљ и бели, кришка из каце. Сир је од мешавине сва три млека, крављег, овчијег, козијег. За производњу једног килограма качкаваља потребно је око 13 литара млека, а за производњу белога сира 7 литара. Качкаваљ зри око три месеца, онда иде на вакуумирање и даље у продају, а бели сир стоји око 20 дана у дрвеним кацама.
Како би све постигли, сир се производи полумашински: део обавља машина, део вредне монашке руке.
Пастеризација и прављење груша иде у дупликатор, а мешење сирног теста и пуњење калупа, као и пресовање, је ручно. Не стављају се никакви додаци што се тиче саме производње сира, једино се у промени укуса праве с мирођијом, бибером, алевом паприком, рузмарином. Стоком се баве монаси и радници који су задужени у шталама, а производњом сира искључиво монаси.
Манастир производи и надалеко познато дечанско вино. О томе нам казују:
– Што се тиче вина, манастир поседује девет хектара винограда у манастирском метоху, селу Велика Хоча, а од аутохтоних сорти грожђа сачуван је вранац. Вино се производи у старој манастирској виници из времена Цара Душана, наравно, модернизованој и прилагођеној данашњем начину и стандарду производње. Прерада и рад око винограда је искључиво посао братства.
Вина, ракије, ликери и балсами
Oд тог посла настају различите врсте вина: бело шардоне вино, црвено барик од врсте каберне совињон и црвено вранац и мерло. Уз вино се производи и ракија, већ поменута одлична лоза, шљива и јабука.
– Праве се по старој технологији дестилације, у казану на чврсто гориво. Ликере правимо од вишње, ораха и ароније. У њих додајемо нашу домаћу ракију, комовицу. Што се тиче меда, продајемо чисти ливадски и багремов мед – наводе монаси из манастира Дечани.
Осим прехрамбених производа, у манастиру се производе препарати од природног тамјана:
– Уље, сапун, балзам, балзам за усне су производи где се као основна сировина користи најквалитенији природни тамјан из Омана. Наравно, ту су и иконописачка радионица, као и дуборезачка радионица – све оно по чему су Високи Дечани, осим по историји и лепоти, постали цењени у целом свету.
Пише: Зорица Драгојевић
