Umesto da ih nakon upotrebe bacite na deponiju, plastične boce možete iskoristiti u vrtu ili bašti. Biće vam od koristi, a daćete tako i doprinos zaštiti prirode, koja je nemarom čoveka ugrožena na svakom koraku.
Piše: Željko Dulanović
Čak 100 miliona plastičnih boca baci se svakoga dana u svetu, što na deponije, što u prirodu, na divlja smetilišta. To je ogromna količina, a kako plastika nije biorazgradiva, ekolozi s pravom strahuju da će upravo ova ambalaža jednog dana ugušiti planetu. Mogu se videti pored saobraćajnica, u potocima i jarugama, na travnjacima i šumskim proplancima, gde god ima neodgovornih pojedinaca. A ne mora da bude tako.
U plastičnim flašama možete da zasadite povrće ili cveće, da od njih napravite mini plastenik ili prskalicu za zalivanje. Pomoći će vam i da od štetočina odbranite zasade. Pustite mašti na volju i videćete da mogu da se iskoristite za puno toga.
Vertikalna bašta
Ova neobična bašta, puna zelenila, kači se uz pomoć kanapa na zid, a naročito je pogodna za manje stanove, apartmane ili kancelarije. U zavisnosti od prostora i mašte, boce možete povezivati jednu ispod druge ili ih „nizati“ u raznim drugim formacijama. Za ovu namenu najbolje su plastične boce od 2 litra. Pošto ih dobro isperete i s njih skinite etikete, na svakoj napravite pravougaoni rez sa gornje strane gde ćete saditi biljke. Za kačenje, probušite po dve rupe na dnu i na vrhu boce. Kada provučete konopac, na dnu donje rupe zavežite čvor ili stavite plastičnu podlogu koja će držati bocu u ravnom položaju.
Okačene i pripremljene boce napunite zemljom i u njih zasadite biljke, ali vodite računa o tome da to bude bilje koje nema dubok koren, jer u suprotnom neće moći da se razvija. Najbolje su za bosiljak, peršun, vlašac ili neko drugo lekovito i začinsko bilje, koje će vaš dom ispuniti opojnim mirisima. Možete saditi i zelenu salatu. Obavezno na dnu boce napravite mali otvor, kako bi višak vode za zalivanje mogao da iscuri. Na sličan način možete napraviti i viseće korpe za cveće.
Za zalivanje „kap po kap“
Neke biljke, poput paradajza i patlidžana, ne vole da se zalivaju kantom ili crevom i da se kvase po listovima, pa je sistem „kap po kap“ za njih pravo rešenje. Na plastičnoj boci izbušite čep i odsecite dno. Bocu okrenutu nadole zatim pričvrstite uz štap kraj biljke i u nju sipajte vodu. Ravnomerno i lagano će kapati što će sprečiti da voda prilikom zalivanja odnese zemlju i ogoli koren biljke. U drugom slučaju, bocu s koje ste skinuli čep i odsekli dno, možete delimično ukopati u zemlju. Predhodno u grlić flaše zaglavite sunđer. Prilikom zalivanja uspite vodu kroz dno koje je okrenuto prema gore, ona će polako natapati sunđer i izlaziti iz boce po sistemu kap po kap.
Prskalica za baštu
Od plastične flaše možete napraviti i prskalicu za zalivanje. Flaša na kojoj se izbuši mnogo rupica, poveže se s crevom za navodnjavanje. Zbog velikog pritiska, voda će prskati kroz rupice i tokom vrelih dana doneti preko potrebno osveženje zasađenim biljkama.
Zamka za štetočine
Ukoliko želite da gajite organsko voće bez upotrebe pesticida, od plastičnih boca možete napraviti i zamku za ose i druge štetne insekte koji u proleće nanose štetu tek formiranim plodovima šljive, jabuke, kruške i drugog voća. Na sredini boce isecite deo dovoljno velik da uđu puževi, pa bocu sa zatvorenim čepom ukopajte zemlju do donje granice prosečenog otvora. U nju ulijte pivo ili rasol od kiselog kupusa, koji će mirisom privući štetočine. Tečnosti treba da bude u dovoljnoj količini da se u njoj uguše puževi. U voćnjaku, napunjena boca kači se na grane, i njen sadržaj se u oba slučaja prazni kada se napuni uginulim štetočinama.
Plašilo za ptice
Plastične boce koriste se i za pravljenje plašila za ptice i krtice. Skalpelom se zareže nekoliko prozorčića na telu flaše, kako bi se dobila vetrenjača. Flaša se potom natakne na štap. Okrećući se na vetru, flaša će praviti zvuk koji tera ptice iz zasada koji želimo da zaštitimo. Ujedno, zvuk i vibracije smetaće i podzemnim štetočinama.
Zaštita od izmrzavanja
Plastične boce mogu vam pomoći i da tokom proleća sačuvate mlade biljke od izmrzavanja. Tokom ovog godišnjeg doba noći su izuzetno hladne, a tek iznikle biljke osetljive na mraz, zbog čega im treba zaštita. Dno boce se odseče, a preostali deo, poput zvona, postavi iznad biljke i pritisne, kako bi se blago ukopao u zemlju. Koriste se boce veće zapremine, kako bi se biljci obezbedilo dovoljno prostora. Ako se desi da boca ostane kao zaštita nešto duže, tokom dana odvrnite čep zbog provetravanja, a uveče ga zavrnite, kako bi se sprečilo izmrzavanje viših delova biljke. Na ovaj način možete tokom zime i snegova sačuvati i stablo ruže.
