Proizvodnja povrća u zatvorenom prostoru – kod nas su to plastenici i tuneli, skupa je, ali je isplativa, naročito plastenička. Najveće sredstva valja izdvojiti za podizanje i opremanje plastenika, posebno ako se oni zagrevaju, ali, ona se brzo vraćaju, uvećana i nekoliko puta.
Da bi se to što pre ostvarilo iskusni baštovani nastoje da im plastenici budu uvek puni, da ni tokom zime ne dangube. U većini rastu zelena salata, crni luk koji će se koristiti kao mladi, i spanać, a kod onih vičnijih i celer, karfiol, šargarepa i krompir „za mlado“.
Celer uspeva cele godine
Za povrtare koji imaju plastenike celer je izuzetno zahvalno povrće jer može da se gaji takoreći cele godine, posebno lišćar. Rasad se proizvodi u grejanim plastenicima ili, ako ih na posedu nema, u toploj prostoriji na odgovarajućoj prozorskoj dasci.
Seje se u januaru, februaru ili martu u najmanje hranljive kocke ili saksije, a može i u sandučiće, i drži u toplom 20 do 25 dana. Posle tog vremena biljke se pikiraju u saksije dimenzija 5 x 5 centimetara, odnose u tunele ili negrejane plastenike, i ušuškaju dvostrukim agrotekstilom. Tokom tmurnih dana u januaru i februaru rasad treba dopunski osvetljavati.
Kada se na biljkama razvije pet do osam listova rasađuju se u negrejane plastenike na rastojanju između redova 20, a u redu 5 do 20 cm, što zavisi od sorte, namene i plana prolećne proizvodnje u tom objektu. Nega podrazumeva redovno zalivanje – 20 do 30 mm svakih desetak dana, uz prihranu i provetravanje plastenika da bi se održala konstantna temperatura od 18 Celzijusovih stepeni i izbegla kondenzacija pare i kapanje vode sa krova. Listovi se mogu skidati postepeno ili odjednom. Obično se sa 10 kvadratnih metara nabere 10 do 15 kilograma.
Osim za novu proizvodnju, negrejani plastenici se često koriste i za dorastanje sva tri varijeteta celera iz letnje proizvodnje. Biljke izvađene u jesen pre mraza, čuvaju se u skladištu i zimi sukcesivno sade u plastenik. Biraju se korenovi mase 60 do 100 grama i sade na međuredno rastojanje 10 do 15 cm, dok su u redu biljka od biljke udaljene svega 8 do 10 cm. Na jedan kvadratni metar posadi se 70 do 100 korenova. Tek posađenim biljkama odgovara temperatura do 10 stepeni, koja se obezbeđuje provetravanjem, a kada listovi poteraju, provetravanje se proređuje da bi se obezbedilo 18 stepeni. Zaliva se retko, svakih 10 do 12 dana.
Setva karfiola u januaru, berba u aprilu
Zimska proizvodnja karfiola počinje u januaru, a berba cvasti u aprilu i maju. Rasad se proizvodi u grejanim plastenicima ili osvetljenim toplim prostorijama. Seje se u januaru u kontejnere, a rasađuje krajem februara u negrejane plastenike, i obavezno pokriva agrotekstilom. Kada se najavi hladni talas, agrotekstil se duplira. Iz ove proizvodnje ruže dospevaju za seču već u aprilu, a može da se ubere do tri kilograma cvasti po kvadratnom metru.
U ovom periodu karfiol valja dva-tri puta okopati i prihraniti tečnim mineralnim đubrivom koje sadrži bor, jer je ovo povrće jako osetljivo na njegov nedostatak. Zaliva se svakih pet do sedam dana s 20 milimetara vode.
Zaštita najčešće nije potrebna. Ali, ako je oblačno a u zemljištu ima dosta vlage, valjalo bi mlade biljke preventivno, jednom ili dva puta, oprskati nekim od fungicida na bazi bakra radi zaštite od bakterija.
Šargarepa iz tunela
Šargarepa se retko gaji u zatvorenom prostoru, iako se u tunelima može uspešno proizvoditi za ranu prolećnu potrošnju. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za plastenike, ali niski i poluvisoki tuneli potpuno odgovaraju.
Najpogodnije su rane sorte („pariska“) ili one u tipu „nantes“. Seje se, u zavisnosti od kasnije namene tunela, od decembra do februara u fino pripremljeno zemljište koje je „obogaćeno“ tresetom ili peskom i jednim do dva kilograma zgorelog stajnjaka po kvadratnom metru. Pre setve treba uneti 50 grama azota, 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na 10 kvadratnih metara.
Seje se u redove koji su međusobno udaljeni 20 centimetara, dok se u redu, posle proređivanja, između biljaka ostavlja pet cm. Više nije potrebno jer će se šargarepa vaditi za mlado povrće. U objektima u kojima će ostati duže, kada razviju četvrti list, biljke valja prihraniti azotom i kalijumom i međuredno obraditi. Zaliva se svakih 10 do 12 dana s 10 do 12 litara vode po kvadratnom metru. Mlada šargarepa može da se vadi već posle dva meseca.
Krompir za bebe
Poslednje dve-tri godine leskovački povrtari u negrejanim plastenicima gaje i krompir. Seju ga sukcesivno, od početka druge dekade decembra do kraja februara. Zbog opasnosti da mlade biljke izmrznu, Leskovčani ih utopljavaju agrotekstilom.
Krompir iz ovog roka sadnje na tržištu postiže izuzetnu cenu, a ulaganja su relativno mala, te je proizvodnja i te kako isplativa. Zbog nepovoljnih uslova za razvoj bolesti i štetočina nema ni zaštite, odnosno nema troškova za kupovinu pesticida. Pošto se proizvode bez hemije, te krtole mogu da se koriste i za pripremu kaša za bebe.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
