Samo nekoliko kilometara od centra Atine, Pirej je više od glavne luke Grčke – to je grad u kojem se prepliću antika i savremenost, miris mora i miris voća, brojni hramovi i živopisne pijace, gužva i tišina uličica pod krošnjama drveća koje rađa ogromne, mirisne plodove nalik mandarinama.
To nisu mandarine, iako liče — to su gorke pomorandže, raspoređene po ulicama kao čuvari starih ulica i novih stanova. Njihov plod nije za jelo, ali je za pamćenje. Njihova boja i miris, uz mediteransko sunce, daju ovom gradu jedinstvenu atmosferu — kao da je uvek negde između jave i sna. Naravno, ima i po koje drvo limuna, da doprinese koloritu pirejskih ulica.
U trenutku kada izađete iz voza na poslednjoj stanici atinskog metroa, osetite nešto drugačije. Nije to više samo Atina, već njen drevni, prkosni otisak u moru — Pirej.
Istorijsko srce trgovine i ratova
Pirej nije uvek bio samo kraj pruge, ili početak, kako Pirejci gledaju na sebe. Oni nisu Atinjani i nemojte javno da ih poistovetite s Atinjanima, velika je prilika da ćete naići na glasno negodovanje. Jer Pirej je u antičko vreme bio strateško čvorište atinske moći — vojna luka Periklove demokratije, simbol pomorske sile. Kroz vekove je menjao vladare, ali je zadržao dušu trgovačkog grada. I danas, u starim četvrtima poput Kastele i Pasalimanija, koračate ulicama gde je prošlost uvek negde u senci, iza ugaone taverne ili ispod balkona punog cveća.
Pirejske pijace i neizostavne – mačke
Kao lučki grad, to je i grad koji ni u čemu ne oskudeva. Pa ni u pijacama. Na pijacama u Pireju bogata je ponuda razne robe, prehrambene pogotovo – od svežih sardina i orada, preko domaćeg kozjeg sira do raznih vrsta mesa, i to po cenama koje su iznenađujuće prihvatljive za jedan lučki i turistički grad, pa čak i u poređenju sa cenama u Srbiji. File morske ribe može se naći već od 6 do 9 evra po kilogramu, dok je jagnjeće meso nešto skuplje, ali kvalitet opravdava cenu. Sirevi se kreću od 5 do 10 evra, u zavisnosti od porekla i zrelosti. I sve to prati kolorit pijace, ljubazni i bučni prodavci i mirisi koji mame da se odmah nešto spremi.
Dok se šeta ulicama, nemoguće je ne primetiti mačke – ima ih na svakom koraku. Leže ispod parkiranih skutera, sunčaju se na ivicama trotoara, prate turiste u nadi da će dobiti koji zalogaj. Njihova prisutnost samo doprinosi opuštenoj atmosferi ovog mediteranskog grada.
Mesto duhovnosti i žive istorije
Pirej takođe čuva i svoje duhovne i istorijske slojeve. Crkve u ovom delu Grčke nisu samo mesta molitve, već i arhitektonski biseri. Ne samo spolja, već i unutrašnjost bogomolja oduzima dah posetiocima, bili oni vernici ili ne. Ali teško da ćete u bilo koji deo dana dana, dok je sunce na obzorju, ući u neku od crkava i biti jedini u tom verskom zdanju. Jer su za Grke, Pirejce posebno, hramovi važna svakodnevna adresa da se uputi molitva za izazove koje pruža dan. Najimpresivniji među njima je crkva Svetog Nikole, zaštitnika mornara, koja se nalazi blizu luke i svojim plavim kupolama i veličinom privlači poglede putnika i vernika. Pored nje, tu su i crkva Svetog Spiridona, sagrađena u 19. veku, i crkva Agia Triada (Sveto Trojstvo).
Crkva posvećena Svetoj Trojici, dominira gradskim trgom svojom veličinom i raskošnim freskama. Za srpske turiste važno mesto jer se ispred toga hrama nalazi spomenik poslednjem vizantijskom caru Konstantinu XI Dragašu, koji je po majci bio Nemanjić – svedočanstvo veza srpske i vizantijske istorije.
Pored bogate sakralne baštine, Pirej nudi i značajne kulturno-istorijske sadržaje koji upotpunjuju sliku grada. Jedna od neizostavnih atrakcija je Arheološki muzej Pireja, smešten u blizini Zea marine, koji čuva vredne artefakte iz antičkog perioda, uključujući statue iz klasične epohe i izuzetnu kolekciju nadgrobnih reljefa. Ljubitelji umetnosti mogu posetiti i Gradsku galeriju, u kojoj su izložena dela savremenih grčkih umetnika.
Za one koje interesuje pomorska istorija, Pomorski muzej Grčke je pravi dragulj – sa modelima brodova, mapama, uniformama i dokumentima koji svedoče o grčkoj mornarici od antike do savremenog doba.
Pored muzeja, vredi prošetati do Kazine Notaras, elegantne neoklasične zgrade iz 19. veka, kao i do Gradskog pozorišta Pireja, impozantne građevine sa upečatljivom fasadom i raskošnom unutrašnjošću, koja i danas ima aktivan repertoar.
Za opušteniju šetnju, kvart Kastela sa svojim uskim ulicama i kućama iz 19. veka pruža doživljaj starog, aristokratskog Pireja. U blizini je i luka Mikrolimano, poznata po ribljim tavernama i boemskoj atmosferi, idealna za kraj dana uz zalazak sunca i čašu uza.
Imajući u vidu da je turističko mediteransko mesto, cene u kafićima i restoranima su često niže nego u novosadskim i beogradskim lokalima. Ukusna giros pita može da se pojede za 3,80 evra, mada može da se kupi i za manje novca. Naravno, i razni specijaliteti grčke kuhinje uz kvalitetno vino, grčko pivo, uzo, metaksu ili cipuro-tradicionalno grčko žestoko piće, veoma slično rakiji koje se pravi destilacijom ostataka od ceđenog grožđa, sve to možete da nađete po cenama za džepove različite dubine. I ni na jednom mestu se nećete pokajati ni ukusom, ni uslugom. Uz neizostavne taktove grčke muzike.
I za kraj, ali nije nevažno: Pirej je „rodno mesto“ sportskog društva Olimpijakos, a tu se nalaze i dva važna sportska objekta – stadion Karaiskakis, na kom igraju fudbaleri Olimpijakosa i Dvorana mira i prijateljstva, dom košarkaša crveno-bele sekcije. Imajući u vidu da su najvijači Olimpijakosa i Crvene zvezde u bratskim odnosima, a odnedavno i dva sportska društva sarađuju, ne treba da vas iznenadi ako na ulicama naiđete na nalepnice ili čak i grafite posvećene Crvenoj zvezdi.
Pirej je, dakle, mnogo više od tranzitne tačke ka grčkim ostrvima – to je grad za istraživanje, uživanje i prepuštanje životu u ritmu koji samo Mediteran može da ponudi.
Tekst i foto: Aleksej Buila
