Peticiju „Zaštita pčela u Srbiji“ potpisalo je za mesec dana svega 1.720 zainteresovanih, koji podržavaju inicijativu napuštanja prakse prskanja bilja nedozvoljenim sredstvima, i zaprašivanje komaraca i krplja iz vazduha. Potrebno je 10.000 potpisa da bi bila pokrenuta i zakonska procedura. Zbog toga šumadijski pčelari apeluju na kolege i sve građane da potpišu peticiju.
Peticiju je na platformi peticija.online pokrenuo NALED, koji zajedno sa SPOS-om i USAID-om podržava inicijativu da se prestane sa praksom zaprašivanja komaraca i krpelja iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele, te da se sredstva za zaštitu bilja koriste samo u dozvoljenom periodu, kao i da se proširi svest o važnosti pčela.
Ove organizacije izdale su i Deklaracija o zaštiti pčela, koju su potpisali mnogobrojni predstavnici lokalnih samouprava, ali odziv za peticiju koja bi bila ulaznica za zakonsku proceduru, i dalje je slab. Ivan Vasiljević, profesionalni pčelar iz Ilićeva kod Kragujevca i predavač SPOS-a, kaže da bi pravilna upotrebna pesticida i insekticida smanjila pomor pčela bar za polovinu.
„Što se tiče preparata za komarce, oni su isključivo insekticidi i ukoliko bi prskanje moralo da se obavlja, ne bi trebalo da se radi iz aviona, jer bi u tom slučaju pčelinja društva morala da se sklone. Ili bar da se upozore pčelari, izjavio je Ivan Vasiljević, koji se zalaže i za stvaranje jedinstvenog fronta pčelara i voćara.
Vasiljević je dodao i da ljudi „uopšte nisu svesni kolika je važno zaštititi pčele“, i apelovao je da voćari poštuju vreme predviđeno za prskanje koje nije štetno za pčele, a to je posle šest sati uveče.
„Peticija je pokrenuta pre mesec dana, ali odziv je i dalje slab. Najveći problem je što svi očekujemo da to neko drugi uradi umesto nas, dodao je Vasiljević.
Bojan Ilić, pčelar iz sela Trske kod Rače, takoše apeluje ne samo na svoje kolege, već i na sve građane Srbije da podrže opstanak pčela potpisivanjem peticije.
„Savez pčelarskih organizacija Srbije ima 9.000 članova, a još toliko je nezvaničnih pčelara koji su van organizacija. Međutim, opstanak pčela važan je za svakog građanina, jer od njih zavisi opstanak i svih nas, kaže Bojan Ilić, koji je prošlog leta bio inicijator pomoći kikindskim pčelarima posle velikog pomora.
Pčele oprašivanjem povećavaju prinose poljoprivrednih kultura do 80% i svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za više stotina miliona evra. Iz godine u godinu, populacija pčelinjih zajednica opada zbog masovnog trovanja. Već je poznato da su pčele od vitalnog značaja za opstanak biljnog i životinjskog sveta i ukoliko ne budu zaštićene, postaće ugrožena vrsta.
Tekst i foto: B. Nenković
