TREBA ZNATI KADA I KAKO TREŠNJE BRATI
Berba trešanja naizgled je jednostavan posao, ali iskusni proizvođači znaju da je to zabluda. Trešnja se uglavnom koristi kao sveže voće pa je neophodno da se plod bere kad je zreo, i to s peteljkom koja mu, barem za nekoliko dana, čuva svežinu. To samo po sebi beračima otežava posao. Drugi problem je što se pre berbe retko rade ispitivanja sadržaja suvih materija, zrelost se određuje vizuelno, od oka, na osnovu boje, ukusa i čvrstine ploda.
Boja zrele trešnje je svojstvo svake sorte i mogu da je odrede samo dobri poznavaoci. Uglavnom, ovo voće je zrelo kada od bledocrvene boje pređe u tamnu, a peteljke potamne, ali nisu lomljive – kaže dipl. inž Zorica Petkanić iz PSS službe u Negotinu koja ističe značaj dobre dijagnoze zrelosti i pravog vremena za početak berbe.
Dodaje da rečeno važi za crvene sorte koje se kod nas najčešće gaje. Međutim, plodovi žutih trešanja namenjenih uglavnom preradi imaju drugačija svojstva. Ukus takođe mora da je svojstven sorti, manje ili više sladak, a to je pokazatelj da je šećer u plodu „prestigao“ kiseline koje se smanjuju u toku sazrevanja.
Vetar i kiša ometaju berbu
– U određivanju optimalnog vremena berbe pažnja se mora obratiti na čvrstinu kako pokožice, tako i mezokarpa i ona je jako važna, pre svega zbog transporta – čuli smo od ove inženjerke. – Sazrele trešnje omekšaju, ali ne smeju izgubiti čvrstinu ploda kako bi se berba obavila bez gubitka i sačuvao kvalitet. Najmerodavniji postupak je ipak određivanje suvih materija u plodovima, kada se sa sigurnošću može ustanoviti u kojoj su fazi zrelosti i kada berba treba da otpočne.
Za svežu potrošnju plodovi se beru ručno, s peteljkom, a za preradu, ako su u pitanju plantaže, mašinski. Bere se u ranim jutarnjim satima kada je temperatura niska ali pritom valja povesti računa da nema rose. Oko podne, kada se temperatura vazduha naglo poveća, ovaj posao treba prekinuti i nastaviti u kasnim popodnevnim satima, kada se temperatura spusti. Stručnjaci preporučuju da se trešnje ipak beru samo tokom prepodneva jer, ako bi se berba nastavila popodne plodovi bi se tokom dana jako zagrejali pa bi im bilo potrebno znatno više vremena da se ohlade kako bi mogli da se sortiraju.
Tokom berbe treba poštovati još jedno pravilo. Bere se po suvom i mirnom vremenu, jer vetrovi i oluje mogli bi dosta plodova da oštete ili unište. Takođe, treba izbegavati berbu po kiši, jer bi ona stvorila povoljne uslove za pucanje pokožice. Ova pojava nastaje usled priticanja velike količine vode iz korena u plodove i zbog upijanja vode kroz pokožicu, koja u takvim uslovima nije u mogućnosti da se dovoljno rastegne pa puca.
Plodovi na kojima, je pokožica pukla nemaju značajnu tržišnu vrednost, u njih kroz pukotine lako ulaze paraziti, prouzrokovači bolesti i zato brzo trunu. Čim se uberu, trešnje treba što pre transportovati do otkupnog mesta, skladišta ili mesta prodaje. Ako je voće malo stajalo na toplom ili ako je namenjeno čuvanju, treba ga u što kraćem roku prevesti do mesta za rashlađivanje. Pravilo je da se, čim stigne na odredište, voće opere i rashladi na 5 Celzijusovih stepeni i tako drži oko četiri sata.
Prvo rashlađivanje čistom vodom
– Ma koliko praktične i efikasne bile hladnjače, rashladne komore i drugi uređaji, ubrani plodovi trešnje najbrže i najefikasnije se rashlađuju čistom vodom – objašnjava inž. Petkanić. – U vodu za hlađenje dodaje se malo hlora koji ima ulogu antiseptika i koji bi sprečio razvoj nepoželjnih parazita.
Hlor nije opasan po zdravnje, a plodovi se potapaju u bazene s hladnom vodom u koju je dodat ovaj antiseptik. Cilj je da se izvade rashlađeni za što kraće vreme. Plodovi u bazenu ostaju nekoliko minuta, najčešće oko 7, a zatim se vade. Ovo je postupak je poznat i kao smanjenje ili uklanjanje ”toplote terena”, a bitno je i zbog toga što se u plodovima koji su bili na visokoj temperaturi, ako nisu rashlađeni, pojačava metabolizam, gubi se šećer, čvrstoća, pa se samim tim smanjuje i njihov vek trajanja, i to mnogo brže nego kad se podvrgnu brzom hlađenju na temperaturi od 0 do 5 stepeni.
Sledeći način rashlađivanja trešanja je da se u prostoriju, u koju su unesene, uz pomoć ventilatora, uduvava hladan vazduh tako da se temperatura spusti na minus tristepena. Pritom je važno da se plodovi rasporede tako da vazduh koji se ubacuje može nesmetano da dopre do svih plodova i da ih ravnomerno rashladi.
Treći način je unošenje i držanje plodova u prostoriji u kojoj je temperatura plus dva stepena, uz obezbeđenje optimalne vlažnosti Ovo je najjednostavniji i najjeftiniji postupak ali ne i najefikasniji. Posle hlađenja trešnje se moraju sortirati, pakovati u kontejnere i uneti u hladnjaču u kojoj je temperatura obično oko nule, uz relativnu vlažnost koja mora da bude u rasponu od 85 do 95 procenata.
Plodovi u ovakvim uslovima (obične hladnjače) čuvaju se bez promena kvaliteta i izgleda i iznose na tržište bez umanjenja komercijalne vrednosti. Na seoskim gazdinstvima trešnja se prerađuje u slatko, kompot i druge prerađevine. Sve je više zainteresovanih i za proizvodnju trešnjevače koja je pravi delikates među rakijama.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: shutterstock
Paziti na trešnjinu muvu
Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi) spada u najznačajnije štetočine ove voćne vrste. Napada plodove svih sorti, najčešće kasnih i srednje kasnih kao i višnje. Kod nas je ima u svim voćarskim krajevima. Napadnuti plodovi nisu pogodni za jelo, a ni za preradu tako da im je tržišna vrednost osetno smanjena.
Ova muva prezimljava u stadijumu lutke u zemlji pod krunom voćke na dubini do 3 cm. Odrasli (imaga) izleću od sredine maja pa do kraja juna. Muva je duga 3,5 do 5 mm, telo joj je tamne boje, samo glava i štitić su žuti po čemu se lako i prepoznaje. Posle sazrevanja i oplođenja, ženke svojom dugom legalicom polažu jaja u meso ploda trešnje, a da bi se to desilo temperatura mora da bude iznad 16 stepeni. Jaja polaže tokom dve do tri nedelje i jedna „majka“ može da ostavi 70 jaja u poluzrele plodove. Na mestu uboda legalice vidi se rupica. Embrionalno razviće traje 7 do 10 dana, ispilele larve su bele, valjkaste, hraneći se ubušuju se dalje u plod sve do koštice. Na mestu uboda plod postaje mek, taman i odatle kreće truljenje. Larva obično završi razvoj kada plodovi sazreju i tada ih napušta, pada na zemlju, preobrazi se u lutku i tu ostaje do proleća.
Zaštita može biti mehanička i hemijska. Mehanička podrazumeva međurednu obradu zemljišta oko stabala kako bi se smanjio broj prezimelih jedinki. Hemijske mere su primena insekticida kratke karence u vreme obojavanja ploda.
Postavljanjem žutih lepljivih ili feromonskih klopki u voćnjaku već od početka maja, utvrđuje se prisutvo i brojnost imaga. Registrovani insekticidi za suzbijanje trešnjine muve su preparati sa a.m. deltametrin (Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux u konc.0,07%), a.m. acetamipirid (Zlatospilan u konc.0,025%), a.m lambda-cihalotrin (Lamdex u konc. 0,05-0,07%). Karenca im je 14 dana i preparat sa a.m. cijantraniliprol (Exirel 0,75l/ha) ima karencu 7 dana.
Dipl. inž. Bojana Filidžanović, PSSS Negotin
