Ukusni plod je bogat antioksidantima, koji se efikasno suprotstavljaju starenju tkiva i pomažu jačanju imunskog sistema.
Od egzotičnih vrsta voća i povrća, za koje se sve više upotrebljava marketinški izraz “superhrana”, s obzirom na ekološke uslove i promenu klime, u kontinentalnoj Srbiji mogu uspevati razne, malo poznate vrste jagodastog voća i povrća. Jedna od njih je fizalis.
Fizalis (Physalis peruviana), poznat još i kao peruanska ili andska jagoda, ljubav u kavezu, divlja trešnja i pod sijaset drugih imena, vodi poreklo iz Latinske Amerike i tamo ga smatraju svetim voćem starih Inka. Iako mu klimatski i zemljišni uslovi u potpunosti odgovaraju, kod nas se ova biljka retko gaji i koristi. Zbog bogatstva vitamina i minerala, navike naših potrošača bi trebalo promeniti. Valjalo bi da se biljka-dve nađu u svakoj bašti i na okućnici, a zbog pripadnosti istoj porodici, udaljene od paradajza i paprike, iako traže slične uslove.
Iz gastronomskih i zdravstvenih razloga, dobro je ponekad probati hranu koja potiče iz najudaljenijih krajeva zemljine kugle.
Botanički, fizalis je povrće, pripada istoj familiji kao krompir, paradajz i patlidžan. Ali, konzumira se kao voće. Kada sazri, poprima izgled sličan onom koji ima paradajz, s tim da je plod znatno sitniji, više narandžaste nijanse, istovremeno slatko-kiselkastog ukusa. Lepo upakovan u omotač koji izgledom podseća na mrežasti lampion, simpatičan novogodišnji poklon prirode u pozno leto. U tome je njegova posebnost, jer svaka bobica je sakrivena u omotač koji stvara i svojevrsnu zaštitu.
U zemlji porekla konzumira se od davnina za stimulisanje i regeneraciju celog organizma. Plod peruanske jagode izuzetno je koristan za zdravlje, kao najzdravije voće (povrće) koje daruje priroda. Lekovita svojstva su brojna, a tome doprinose proteini, vitamini i minerali. Najviše je vitamina C, ima ga više nego u paprici i kiselom kupusu, slede provitamin A, kompleks B vitamina (B1, B2, B6 i B12), antioksidanti i proteini. Beta-karoten i ostali karotenoidi pružaju zaštitnu antioksidativnu aktivnost za ceo organizam.
Ukusna bobica je bogata antioksidantima, koji se efikasno suprotstavljaju starenju tkiva. Takođe, pomaže u jačanju imunskog sistema. U plodu karakteristične narandžaste boje kriju se najvažniji minerali poput gvožđa i fosfora. Fosfor reguliše važne biohemijske procese, a gvožđe ima značajnu ulogu u transportu kiseonika do tkiva i formiranju novih fermenata. Sadrži malo natrijuma, a kalijuma ima više nego banana.
Sadržaj vlakana je izuzetno veliki, što ukazuje da efikasno reguliše rad creva i varenje. U plodu je prisutan i pektin koji sprečava visok holesterol, održava uravnotežen nivo šećera u krvi i takođe pomaže varenje, obezbeđuje čišćenje probavnog sistema i celokupnog organizma.
Fizalis sadrži i određeni procenat melatonina. Vredan je saveznik u borbi protiv stresa, kao i za regulisanje sna. Pored toga, može pomoći u sprečavanju i lečenju bolesti povezanih sa oksidativnim stresom. U pitanju je zdrava namirnica koja obezbeđuje dodatnu energiju, neguje telo i promoviše prirodnu ravnotežu.
Proizvođači, a i svi oni koji su svoj jelovnik obogatili ovim bobicama, konzumiraju ih najčešće kao sveže voće. Interesantne su i za probirljive mališane koji plodove, poput bombona, oslobađaju lampiona i tada su im mnogo ukusniji i rado ih pojedu. Na stolu su veoma dekorativni, vizuelno obogaćuju razne voćne aranžmane. Bobice presečene na polovinu ili četvrtinu su efikasan dodatak voćnim jogurtima.
Inovativni element ishrane, u kombinaciji sa istinski jedinstvenim nutritivnim osobinama, sam po sebi dovoljan je razlog da se uvrsti u svakodnevnu ishranu. Pripremite ukusan doručak sa bobicama. Ne potcenjujte slatkokiselkasti ukus, posebno u kombinaciji sa drugim voćem i žitaricama.
Narodi na čijim se trpezama fizalis odavno odomaćio, koriste ga u kulinarstvu, za pripremu keksa, kolača i drugih poslastica. Dodaju ga u voćne salate, jogurt ili smutije. U poslastičarstvu ga kombinuju s crnom čokoladom, sa kojom stvara prekrasan kontrast. Primenu nalazi i u pripremi marmelada.
Nutricionisti preporučuju da se jede sredinom jutra, kao dopuna doručku, ili kao užina tokom popodneva. Valja pomenuti da se plodovi peruanske jagode mogu sušiti. Tako se sačuvaju za vreme kada ih nema u prirodi, a takvi su idealni za pripremu raznih muslija i kolača. Preporučena doza je jedna do dve supene kašike dnevno za odrasle i nekoliko kašičica za decu.
Jednostavan za uzgoj
Iako sada nije vreme za početak proizvodnje, podsećamo sve baštovane da na proleće ne zaborave na ovu veoma korisnu biljku. Pošto je malo poznat, nije isključeno da ste ga videli u nekoj bašti ali niste znali kakva je to biljka.
Seme se može kupiti u svim bolje snabdevenim apotekama. Seje se početkom proleća, kada i paradajz i paprika, rasađuje kada ovo povrće i traži slične uslove jer pripadaju istoj porodici. Za male baštovane najsigurnije je kada rasad nabave kod proverenih proizvođača. Zemljište na kojem će se gajiti treba da je bogato, zalivanje redovno, čak dva puta dnevno, ali se mora izbegavati prevlaživanje – fizalis ne voli da mu koren leži u vodi.
Mali, dobro razgranat žbun, istovremeno lagan i elegantan, brzo se okiti mnoštvom svetlozelenih, srcolikih listova, mekih na dodir. Biljka je u potpunosti prekrivena sitnim dlačicama. Cvetanje počinje već krajem juna, kada se pojavljuju sitni, neupadljivi cvetovi, žute boje, ponekad sa ljubičastim odsjajem, s crnim delom u sredini i imaju oblik zvona okrenutog prema zemlji. Prvi plodovi sazrvaju krajem avgusta, a prava berba je tokom septembra i traje do mrazeva.
Mrežasti lampioni se oblikuje kasnije, na mestu gde je bio cvet. U početku su zelene boje i unutar njih se formiraju plodovi iste boje. Vremenom, kako plod sazreva, lampion se suši i poprima svetlosmeđu boju. Peruanska jagoda u unutrašnjosti krije narandžastu bobicu. Kada plod dostigne punu zrelost, mrežasti lampion se otvara, pada na zemlju, i tako otkriva pravo malo blago.
Jednostavna poslastica
Iako je fizalis najukusniji i za organizam najkorisniji kada se jede svež, od njega mogu da se prave i kolači. Pripremite jednostavnu poslasticu sa svega nekoliko sastojaka. Potrebno je 200 g peruanske jagode, 5 kašika pekmeza od jagode ili maline, 100 g šećera, 600–700 g lisnatog testa.
Bobice fizalisa se temeljno operu i preseku na pola. Pospu se šećerom, doda malo vode i stave da se kuvaju na tihoj vatri 10 do 15 minuta.
Radna površina stola se pospe brašnom i na njoj razvuče lisnato testo. Iseče se na nekoliko jednakih delova i svaki premaže odabranim pekmezom. Na testo se prebaci prethodno skuvana smesa i naprave “jastučići” tako što se ivice testa čvrsto preklope, mogu se i viljuškom pritisnuti da bi se dobio čipkast ukras.
Pripremi se odgovarajući pleh na koji se stavi papir za pečenje i na njega ređaju „jastučići“. Kada se poređaju, četkicom se blago premažu uljem i peku 20 do 30 minuta na 180 stepeni. Kada postanu lepo rumeni, mogu se poslužiti uz dodatak šlaga ili sladoleda.
S.M.
Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019
