PAŽLJIVO PREGLEDAJTE VAŠE RUŽE
Ruža je bila i ostala kraljica cveća čije bogatstvo mirisa, boja i formi izaziva divljenje. Ni nju, međutim, ne zaobilaze bolesti i štetočine koje mogu da joj umanje lepotu. Najupornija i najpogubnija je pepelnica koju izaziva gljiva Sphaeroteca pannosa. Vrlo često, prvi simptomi se zapažaju na početku vegetacije kada se pojavljuju uzdignute crvenkaste površine na licu mladih listova.
Gljiva napada sve biljne organe. Listovi se uvijaju i suše, a pupoljci i mladari izgledaju kao da su posuti brašnom. Za razliku od plamenjače, pepeljastu prevlaku kod pepelnice moguće je ukloniti trljanjem, ali to nije efikasna i potpuna zaštita. Razvoju ove bolesti pogoduju vlažno vreme, nagle promene temperature, nedostatak svetla, čak i preterana upotreba đubriva. List gubi sposobnost fotosinteze pri čemu se biljka slabije razvija, a cvetu pada tržišna vrednost.
Plamenjača, zvezdasta pegavost, siva trulež…
Sledeća, ne i manje štetna je plamenjača koju izaziva gljiva Pseudoperonospora sparsa. Znaci bolesti se prvo vide na naličju lista kao pepeljasta prevlaka ili belosive mrlje, dok se na licu uočavaju smeđecrvene fleke koje se šire i na peteljke listova i drške cvetova, i na mlade izbojke. Zbog sive prevlake često je mešaju s pepelnicom. I dok su kod pepelnice zaraženi biljni delovi prekriveni pepeljastim prevlakama koje se daju ukloniti trljanjem, kod plamenjače je lice listova prekriveno smeđecrvenim mrljama, a naličje sivkastim prevlakama, odnosno sproronosnim organima, konidioforama s konidijama. Kako bolest napreduje tako se sve više listova i cvetova suši. Zaštita počinje čim se otkriju prvi znaci. Ali, pre upotrebe fungicida obolele ruže treba dobro orezati, skinuti sve zaražene delove i spaliti, a potom ono što je ostalo od grma oprskati rastvorom Star 80 WP (0,25%) ili Ridomil gold MZ 68 VP u koncentraciji od 0,25 %. Preventivno može pomoći prihrana đubrivima sa većim udelom kalijuma.
Zvezdastu pegavost ruže, koju negde zovu i crna pegavost, prouzrokuje gljiva Marssonina rosae, česta je i dosta opasna bolest koja napada listove. Prepoznaje se po okruglastim i zvezdastim pegama tamnosmeđe do tamnocrvene boje, koje u poodmaklom stadijumu pocrne. Obrazuju se na gornjoj strani lista i prečnika su od 2 do 12 mm. Gljiva luči gas etilen, koji kasnije izaziva žutilo okolnih listova i otpadanje. Zbog toga, već u junu, vide se ogoljeni grmovi ruža. Patogen prezimljava na otpalim listovima ili na granama ruže, pa je važno sakupiti sve što se nađe suvo oko grmova, listove i cvetove, orezati zaražene izbojke i sve to spaliti. U područjima gde se bolest češće javlja ruže treba redovno štititi od juna do kraja septembra, a mogu se koristiti Dithan M-45, Antrakol, Bajkor, Bajleton specijal i slični.
…lisne vaši, crveni pauk, ružina osica
Siva trulež, izaziva je gljiva Botrytis cinerea, pojavljuje se na ružama kada je tokom više uzastopnih dana vreme vlažno i toplo. Na listovima se primećuju sive, plesnive prevlake, koje s vremenom potamne, list trune, a cvetni pupoljci otpadaju pre otvaranja. Efikasnu hemijsku zaštitu daju fungicidi iz grupe botriticida, a preventivnu rezanje i spaljivanje zaraženih cvetnih pupoljaka.
Od štetočina, ruže najčešće napadaju lisne vaši, koje naseljavaju mlade listove, pupoljke i vrhove mladara, sve delove na kojima ima mladog, nežnog tkiva. Bledozelene vaši često se čvrsto priljube uz biljku i sišu sokove, te se list i cvet deformišu, venu i suše se. Pojavljuju se svake godine, a pogotovo po toplom i vlažnom vremenu. Imaju više generacija koje se često prepliću, pa s hemijskom zaštitom treba započeti čim se na mladim listovima i cvetnim pupoljcima otkriju prvi insekti. Osim što prave direktne štete, opasni su i po indirektnim, jer prenose viruse, opasne mikroorganizme protiv kojih još nema leka. Pre hemijske zaštite, treba odseći i spaliti sve jako zaražene delove. Vaši prezimljuju u pazusima lisnih pupoljaka, grana, u grmu ruže i čim na proleće grane sunce počinju da se hrane. Ruže se mogu štititi svim insekticidima, svi deluju, ali za svaku aktivnu materiju je karakteristična dužina delovanja, te treba pažljivo pročitati uputstvo.
Crveni pauk Tetranychus urticae, zovu ga još i koprivina grinja, je još jedna česta štetočina na ružama. Pojavljuje se na gornjoj strani, oko žilica lista kao žućkastobela tačka, dok se na donjoj strani lista mogu nazirati vrlo sitni crveni pauci u beloj paučini. Napadnuti listovi se suše, žute i otpadaju. Kao i vaši i on ima puno generacija, istovremeno se na listovima nalaze svi stadijumi i, gde se pojavi, teško ga je iskoreniti bez redovne zaštite akaricidima.
I ružina osica je česta štetočina na ružama. To je oko 10 mm dugačak insekt koji svoja jajašca odlaže u vršne izbojke, pa se iz njih izlegu plavo-zelene gusenice s crnim bradavicama koje se hrane ružinim listovima. One su veoma proždrljive i za kratko vreme izgrizu listove ostavljajući neoštećene samo nerve. Zaštita se svodi na mehaničke i hemijske metode. Prvo se mehanički, rukavicama ili odsecanjem grane s gusenicama i bacanjem u vatru smanji brojnost, a potom se biljke oprskaju insekticidom Karate zeon ili se pripremi domaći preparat na bazi timijana.
Prska se uveče ili ranom zorom
Čim se pojave prvi znaci pepelnice, neophodno je biljke zaštititi registrovanim preparatima, ali prvo se odrežu svi zaraženi delovi i spale. Podjednako su efikasni Bajkor VP-25, Bajleton, Antrakol, Rubigan, Saprol, Sabitan. Prska se u večernjim ili ranim jutarnjim satima kada je vreme tiho i ne očekuje se kiša. Kada je zaraza jaka prskanje se ponavlja kroz desetak dana, a kod slabe infekcije, kada su uslovi nepovoljni, biljke se štite po potrebi.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
