NOVE TEHNOLOGIJE: Pčele u Srbiji dobile virtuelnog dispečera

Dvojica Kragujevčana napravila Internet aplikaciju pomoću koje spajaju pčelare i vlasnike pčelinjih pašnjaka. Ideja je da se košnice u ispaši pravilno rasporede po celoj Srbiji, kako bi prinos meda bio veći, a oprašivanje bolje, i već se potvrđuje u praksi.

Pčele u Srbiji od sada mogu da „biraju“ gde će na pašu uz pomoć Internet aplikacije koju su osmislila dvojica Kragujevčana. Time su skratili muke mnogobrojnih pčelara oko toga gde i kod koga da smeste pčele, a da već nije prenaseljeno mnogobrojnim košnicama. Pčele u Srbiji dobile su, dakle, svog virtuelnog dispečera, iako je pčelarstvo verovatno poslednja grana poljoprivrede koju zamišljamo digitalizovanu.

IT stručnjaci iz Kragujevca, naime, napravili su aplikaciju pomoću koje spajaju pčelare i vlasnike pčelinjih pašnjaka. Ideja je da se košnice u ispaši pravilno rasporede po celoj Srbiji, kako bi prinos meda bio veći, a oprašivanje bolje.

Više meda preko veba

• Naš softverski program spaja pčelare koji sele košnice na ispašu s raspoloživim lokacijama pod voćem ili suncokretom. Glavno pitanje, na koje smo dali odgovor u ovoj aplikaciji, jeste kako na Internetu spojiti pčelare i voćare. Pčelari su uglavnom ljudi koji izuzetno vole svoje pčele i spremni su da prihvate sve što može da im pomogne. Upravo iz tih razloga nije nam bio veliki problem da pronađemo pčelare koji bi koristili BeeWeb – kaže Đorđe Đokić, veb stručnjak iz Kragujevca i koautor platforme.

Ideja o BeeWeb-u (bee – engl. pčela) potekla je od Dušana Jagličića, IT inženjera koji pčelari iz hobija. Kako kaže, primetio je da je ana seoba pčela u našoj zemlji prilično neorganizov. Kaže, dešavalo se da pojedine lokacije budu prenaseljene, a druge ostanu neiskorišćene. Tako, tvrdi on, dosta meda ostane nepokupljeno, a velike površine biljnih kultura bivaju neoprašene.

• Veb aplikacija namenjena je svim zainteresovanim pčelarima i voćarima, odnosno vlasnicima plantaža suncokreta ili drugih kultura s kojih se ubira med. Zamisao je da svaka medonosna lokacija bude vidljiva pčelarima – kaže Jagličić. – Vlasnik plantaže oglasi da je slobodan, koliko mu je košnica potrebno za voćnjak, i gde se nalazi. Pčelari takođe oglašavaju svoje kapacitete. Pomoću aplikacije spajamo ih i predlažemo gde ko može da seli košnice u sezoni. Time ćemo pokupiti sav med, a prinosi voćara povećaće se za oko 30 odsto zbog boljeg oprašivanja.

Niži troškovi za pčelare, veći prinosi za poljoprivrednike

Dakle, niži troškovi za pčelare i veći prinosi za poljoprivrednike jedan su od osnovnih rezultata primene ove aplikacije. Program je jednostavan za korišćenje: korisnici treba da ostave podatke, koliko imaju košnica i za koju su biljnu kulturu zainteresovani. Poljoprivrednici, pak, ostavljaju podatke o tome gde se nalaze njihovi voćnjaci ili polja suncokreta, placevi sa bagremom i kolike su površine koje poseduju.

• Sve ostalo će odraditi algoritam. On određuje minimalnu kilometražu, troškove transporta do slobodne parcele. Voćari porukom, mejlom ili pismom dobijaju podatke o pčelaru koji je zainteresovan da na njihov posed doveze košnice, i dobijaju njegov kontakt. Dakle, ko kome odgovara određuje se pomoću algoritma koji spaja obe zainteresovane strane. Pčelari su se do sada sami snalazili za lokacije, a sada to više nije potrebno. U Vojvodini ima 30.000 hektara pod suncokretom. Kada bi se pčelari rasporedili, oprašivanje ove kulture bilo bi ravnomerno, a sav med bi bio pokupljen – objašnjava Đokić.

U aplikaciji se nalaze i informacije za pčelare početnike o tome kada je sezona cvetanja. Zatim, moguće je poslati upozorenje ako neko primeti da je u toku hemijski tretman voća preparatima kojim štete pčelama , kao i niz drugih saveta i korisnih alata.

Alarm za prskanja i krađe

• Postoji i mogućnost vođenja dnevnika, promocija i prodaja proizvoda lokalnim kupcima. Najbitnija novina je mogućnost alarmiranja o prskanjima i krađama u okruženju. Naime, iako poljoprivrednici i voćari imaju zakonsku obavezu da obaveste pčelare o prskanju, oni nemaju jednostavan način da to efikasno urade – ocenjuju Đokić i Jagličić.

U bazi podataka već je registrovano oko 200 pčelara iz Srbije. Oni sada mogu da traže pogodne i najbliže voćnjake, a algoritam će ih uputiti na najidealniju lokaciju.

• Prvobitna zamisao bila je da profit za naše softversko rešenje potražimo u inostranstvu. Od modela okrenutog stranim državama kao kupcima, poslovni model okrenuli smo direktno pčelarima i poljoprivrednicima. Nakon dve godine od premijernog puštanja u rad BeeWeb u praksi je postala platforma za iznajmljivanje košnica za oprašivanje, odnosno lokacija za pčelinje paše. Naš proizvod predstavljen je na TechCrunch Disrupt konferenciji u San Francisku. Naš proizvod okarakterisan je kao „AirBnB“ za košnice i pomoćni alat za bee-brokere koji taj posao pre svega rade na tržištu Severne Amerike – ističe Đokić.

Danak neznanju i zabludama

Nažalost, kako primećuje Đokić, kod nas je teško pronaći poljoprivrednike i voćare, koji shvataju koliku korist njihovim zasadima pčele mogu da donesu oprašivanjem i koji su spremni da pomognu pčelama. Krajnji rezultat toga je da se u ovom trenutku u Srbiji ne prikupi ni trećina meda koja bi mogla da se „ubere“ kada bi sve parcele bile „pokrivene“ košnicama.

Idealan model za još bolje funkcionisanje BeeWeb mogao bi biti onaj koji se bazira na saradnji s partnerima okrenutim poljoprivrednicima. U tom slučaju najveći deo troškova korišćenja softvera na sebe bi preuzeli mobilni operateri, dok bi osnovne funkcije bile besplatne za pčelare i poljoprivrednike. Krajnji korisnici bi u tom slučaju plaćali godišnju pretplatu za korišćenje platforme, uz obavezan probni period.

U svetu je obezbeđivanje bolje paše i sigurne lokacije ozbiljan problem, koji se jedino može rešiti tehnologijom. Ali, prema proceni naših sagovornika, pravo rešenje nalazi se u boljoj edukaciji naših poljoprivrednika, kao i u promeni mentaliteta. Potrebno je, kažu, shvatanje da tehnologija nije invazivna pojava, koja će uništiti agroindustriju. Ona je samo neophodan činilac današnjice koji će pčelarima i poljoprivrednicima pomoći da optimizuju troškove i uvećaju prihode. Uz sve to, sačuvaće i dragocene pčele.

Svetska promocija srpske pameti

• Značajan partner BeeWeb platforme jesu udruženja pčelara. Atmosfera u ekološki zdravom delu društva ide nam u prilog, pošto je već svima jasno da moramo poraditi na tome da promenimo pravac u kome idemo kao društvo, kako bismo sajedne strane zaštitili planetu, a sa druge obezbedili dovoljne količine hrane za rastuću populaciju. Zato smo uspostavili saradnju sa švajcarskom kompanijom DataLab Agro koja radi na razvoju Pantheon Farming softvera za upravljanje farmama. BeeWeb je praktično dodatna vrednost toj platformi. Zajedno sa partnerom potpisan je ugovor sa VEON-om, jednim od vodećih telekomunikacionih provajdera u CIS-u, gde će BeeWeb biti deo paketa za poljoprivrednike i pčelare – navodi Đorđe Đokić.

Sam VEON ima preko 200 miliona korisnika, od kojih su trećina poljoprivrednici u 12 zemalja. To je odlična prilika za globalnu promociju kragujevačkog softvera BeeWeb, ali i promociju odgovornog odnosa prema pčelama.

 Kad sav rod zavisi od pčela

Komercijalni pčelari u SAD iznajmljuju košnice za oprašivanje za 50 do 200 dolara po košnici. Najvišu cenu plaćaju vlasnici ogromnih plantaža badema, kojima profit i čitav rod zavise od pčela, odnosno oprašivanja. U lokalnim prilikama, ako imate plac u blizini bagremove šume, možete oglasiti lokaciju i sačekati ponude pčelara koji su spremni da dođu na pašu kod vas. Slično je i s voćarima. Oni koji, recimo, imaju zasad jabuka, znaju da bi oprašivanje s nekoliko košnica po hektaru donelo značajno veći rod. Ako nemaju svoje pčele, mogu da iznajme košnice i tako povećaju prinos.