Ovo su meseci mirovanja za pčelinja društva kada pčelari samo obilaze i paze njihove zimovnike i imaju više slobodnog vremena za planiranje radne sezone koja počinje na proleće. Zato ćemo se pozabaviti jednom temom koja će biti aktuelna tek u pašnom period i koja je jednako važna za pčelare i za poljoprivrednike čiji i usevi zavise od vrednih radilica.
Dakle, kad sezona počne, pčelari će se okrenuti praćenju unosa medonoše koja prevladava na njihovom području. Tako će seljenjem na suncokret, recimo, očekivati unos u košnice cvetnog materijala ove biljke. Ipak, neće moći da ne primete da, i pored polja koje se žuti do horizonta, mnoštvo pčela intenzivno pohodi neku od korovskih biljaka.
Borovnicu “pasu” početkom, malinu krajem leta
Pčele biraju određene biljke kao izvore hrane, a ovi izbori se razlikuju između vremenskih perioda i u različitim trenucima, čak i među pčelinjim društvima na istom pčelinjaku. Na primer, u jednom periodu vremena, društvo bi uglavnom sakupljalo nektar i polen različitih biljaka. Na osnovu rezultata istraživanja, medonosne pčele su selektivnije nego što se pretpostavlja, jer koriste samo poneke od dostupnih biljaka. Stoga, da bi ispunile svoje potrebe u ishrani, verovatno će im trebati širok izbor biljaka od kojih će sebi izabrati odgovarajuće.
Nektar je glavni izvor ugljenih hidrata za pčele, dok proteine i masti dobijaju iz polena. Iz uzoraka meda i polena iz košnica ekstrahovana je DNK i utvrđeno biljno poreklo DNK. Biljne vrste se razlikuju po količini proteina i sastavu amino i masnih kiselina polena, kao i po količini i sastavu šećera u nektaru. Pčele zatim biraju određene biljke koje obezbeđuju hranljive materije koje su im potrebne. Primera radi, na osnovu DNK uzoraka meda i polena koji su korišćeni u istraživanju, pčele bi koristile malinu posebno sredinom i krajem leta za nektar, dok bi početkom leta sakupljale i nektar i polen od borovnice i divljeg peršuna (Anthriscus silvestris).
Očigledno je da se sigurnost hrane zasniva na funkcionalnom oprašivanju. Rezultati studija su aktuelni s obzirom na prijavljeni pad broja oprašivača poslednjih godina. Medonosne pčele su ključni oprašivači posebno za useve, ali su takođe važni oprašivači i za divlje biljke. Razumevanje koje su biljke važne za ishranu pčela je stoga važno da bi se utvrdilo da li je odgovarajući izbor cvetova dostupan tokom celog leta.
Po boji, mirisu i izgledu cveta prepoznaju hraniva
Rezultati proučavanja posebno se odnose na oprašivanje raznih vrsta useva, što utiče i na kvalitet i na kvantitet prinosa. Da bismo obezbedili sigurnost hrane, uključujući razne biljke sa visokom nutritivnom vrednošću, trebalo bi da uzmemo u obzir ove nove momente.
Pčele nisu samo radnici koji sakupljaju nektar i polen iz bilo kog dostupnog izvora. One su zapravo vrlo selektivne u odabiru biljaka koje najbolje odgovaraju njihovim nutritivnim potrebama i dostupnosti resursa. Ovo je nalaz studije istraživača iz Australije i Kanade koja otkriva kako pčele optimizuju svoju ishranu i zdravlje balansirajući unos različitih hranljivih materija. Koristili su oznake za radio-frekventnu identifikaciju (RFID) da bi pratili ponašanje pojedinačnih pčela iz društava u potrazi za hranom u periodu od 10 dana. Takođe su analizirali nutritivni sastav nektara i polena koje su pčele sakupile sa različitih biljnih vrsta.
Istraživači su otkrili da su pčele birale one biljke koji im obezbeđuje uravnoteženu ishranu i balansiran unos ugljenih hidrata, proteina, lipida, vitamina i minerala. Svoj izbor su prilagodile i dostupnosti nektara i polena u okruženju, kao i nutritivnim potrebama svoje zajednice. Na primer, kada je nektara bilo malo, posećivale su više cveća koje je nudilo visokokvalitetni polen, koji je bogat proteinima i lipidima. Takođe su otkrili da pčele mogu naučiti da povezuju određene osobine biljaka, kao što su boja i miris, sa specifičnim hranljivim materijama. To im omogućava da brzo lociraju i odaberu biljke koje im nude najkorisniju ishranu. Pčele su u stanju da koriste znakove kao što su morfologija cveta i isparljiva organska jedinjenja da bi procenile nutritivni kvalitet cvetnih resursa.
Oprašivanje useva takođe zavisi od ponašanja pčela i drugih oprašivača u potrazi za hranom. Razumevanjem načina na koji pčele biraju izvore hrane, poljoprivrednici mogu uzgajati raznovrsnije i hranljivije useve koji ih privlače i održavaju. Istraživanje pokazuje da pčele nisu samo ljubitelji šećera, već pre sofisticirani sakupljači hrane koji mogu da prilagode svoju ishranu prema sopstvenim potrebama. Ovo nam ukazuje na mogućnost uticaja na način na koji upravljamo okolinom kako bismo podržali oprašivače i osigurali njihove kontinuirane usluge za poljoprivredu i sigurnost hrane.
Same svoji lekari
Studija ukazuje na važan uticaj izbora paše i na zdravlje pčela, i na oprašivanje useva. Pčele se pritom suočavaju sa višestrukim pretnjama, kao što su paraziti, pesticidi i gubitak staništa, koji utiču na njihov opstanak i produktivnost. Uravnotežena i raznovrsna ishrana može im pomoći da se izbore sa ovim stresorima i ojačaju svoj imuni sistem. Nalazi sugerišu da pčele mogu aktivno da regulišu svoj unos višestrukih hranljivih materija kako bi unapredile svoje zdravlje i blagostanje.
Piše: prof. Dejan Kreculj
