MALA ŠKOLA PČELARSTVA 76
Ako je išta u poslednje vreme sigurno u meteorološkim prognozama, to je da ih karakteriše izrazita lokalnost na malim razdaljinama sa posebno izraženim, naglim vremenskim promenama. To osećaju i pčele. Ne treba biti dugo pčelar da bi se uočilo koliko su ova majušna, vredna stvorenja u mnogo čemu osetljivija od čoveka i mnoštva tehničkih naprava koje je sebi za pomoć stvorio. Ono što već kod prvih iskustava oduševljava svakog iskrenog ljubitelja pčela je njihova neverovatna osetljivost na vremenske promene, a posebno na vremenski značajno ranije njihovo nagoveštavanje.
Evo jedne za iskusnog pčelara sasvim obične priče koja to ilustruje.
Vide bolje i dalje, ili barem drugačije
Lep, sunčani letnji dan, tiho, stabilno vreme bez ikakvih vidljivih nagoveštaja da će se uskoro promeniti. Pčelinja društva smerno rade, svako je na poslu za koji je predodređeno. Tada se lako mogu pregledati košnice, jer je pčela mirna pa je i dimilica izlišna. A onda, bez ikakvog vidljivog razloga, bez potresa, naglog pokreta ili bilo čega drugog što bi ih uzbudilo, započinje prvo nervozno, preteće ponašanje sa svrhom upozorenja i odbijanja, da bi za koji tren znatan broj poleteo sa satonoša put lica pčelara, započelo ubadanje, gde stigne i koliko stigne. Čudnog li ponašanja – odakle sada to?
Na odgovor ne treba čekati dugo. Uskoro će se razlog čuti, a i videti: potmula tutnjava daleke grmljavine, crni oblaci na horizontu, osveženje vetrom koji podiže oblak prašine i prve krupne kapi za kojima se obrušava nepogoda. Da, pčelinje ponašanje uopšte nije bilo čudno, samo ga treba razumeti. Ili, bar pokušati, jer, ne zaboravimo, radioaktivnost je postojala oduvek, a naučno objašnjena, slobodno se može reći, tek nedavno.
Kako pčele osećaju vremenske promene?
Bilo bi neskromno kada bismo rekli da znamo, jer sićušno telo pčele zadivljujuća je kreacija koja nikada neće biti do kraja spoznata. Nesumnjivo je da na ponašanje pčela ima velikog uticaja Sunčevo zračenje. Međutim, treba imati u vidu da je ono što mi obično podrazumevamo pod svetlošću samo mali deo solarne radijacije. Za sada je potvrđeno da su pčele sposobne da vide u oblasti ultraljubičastog zračenja, a slepe su za svetlost talasnih dužina u oblasti UV-A i UV-B (400 nanometara). Čovek vidi u spektru od 380 do 760 nanometara. Takođe je utvrđena i sposobnost raspoznavanja polarisanja svetlosti. Koliko je njihov vid drugačiji možda najbolje ilustruje način na koji pčele vide suncokretov cvet: on ima karakterističnu šaru centralnog dela apsorbujućeg za UV, dok s druge strane, spoljašnji deo cveta, krunični listići, reflektuju osim žute boje, koju i mi vidimo, i ultraljubičaste zrake, čineći da ih pčele vide u purpurnoj, rumenoj boji.
Sunčevo zračenje kao putokaz
Naravno, nije sve samo u svetlosti. Klasični meteorološki parametri vremena: temperatura, relativna vlažnost vazduha i vazdušni pritisak svakako da snažno deluju na pčele i teško da se mogu prenebregnuti tim pre što je već izvesno vreme široko prihvaćeno da njihovo delovanje ima sve češćeg i većeg uticaja i na ljude, posebno meteoropate. S druge strane, temperatura i vlažnost vazduha od suštinskog su značaja za medenje biljaka pa se njihov uticaj može smatrati i kao posredni na pčele.
Opsežno praćenje ponašanja pčela tokom sedam godina kretanja po prostorima Misisipija, Teksasa, Merilenda i Montane sa više od pedeset košnica vršio je Džeri Bromenčenk. Njegova zapažanja ukazuju na to da pčele snažno reaguju na Sunčevo zračenje, ali ne na sam intenzitet svetlosti, već znatno kompleksnije. Pod dobrim uslovima za letenje, umereno toplo i mirno vreme sa rascvetalim biljem, celokupna letačka aktivnost društva usmerena je i gotovo sinhronizovana sa promenama nivoa Sunčevog zračenja. Ali, on takođe ukazuje i na to da pčele reaguju i na ostale meteorološke parametre. Kada se vetar pojačava, temperatura, barometarski pritisak i Sunčevo zračenje opadaju, nesumljivo je da se približava nevreme. Tada se malo njih rešava da izleti, ali je povratak u košnicu masovan. Istina, njegovi podaci i modeli pokazali su da ponekad pčele baš i nisu tako precizne u predskazivanju. Drugim rečima, nekih dana, sva društva jure kući pre nevremena, a ponekad ignorišu oblačnost na horizontu.
Pre nekoliko godina objavljeni su rezultati istraživanja sprovedenih u Škotskoj kojima je utvrđena razlika u hemijskom sastavu pčelinje hemolimfe u zavisnosti od toga da li je van košnice padala tiha kiša ili je bio pljusak. Razlog je u tome što za vreme obilnih padavina pčele manje uzimaju hranu, dok tiho rominjanje kiše ne utiče na to. Takođe je utvrđeno da su za vreme slabe kiše većina pčela van košnice, koja ih ne sprečava u sakupljanju nektara čije je lučenje mnogo efikasnije kada je vazduh vlažan.
Pčelinja meteorologija još uvek tajna
I tako nauka oduvek pokušava da pronikne u pčelinje tajne. Na medonosne pčele gledalo se kao na pouzdane indikatore meteoroloških promena i tokom prošlih vekova, očigledno, ne bez razloga. Stara engleska poslovica, preuzeta još od antičkih Grka, kaže: “Kada se pčele daleko razlete, dan će biti topao i sunce će blistati, ali, kada oko kuće lete, olujni oblaci sigurno će doći”.
Piše: Prof. Dejan Kreculj
