Pčelari mnogih zemalja prvi septembar smatraju za pčelarsku Novu godinu, doj je kod nas uobičajno da to bude mesec ranije. Od Svetog Ilije, Sunce sve milije, narodna je mudrost koja odražava početak laganog smiraja prirode i neumitnog puta u zimu. Na pčelinjaku aktivna sezona medobranja je završena i to pčelinja društva osećaju po smanjenom unosu. Dani kraćaju i Sunce sve niže na horizontu prelazi svoj put što je jasan znak pčelaru da mora preduzeti sve potrebne radnje da bi svoja društva kvalitetno pripremio za prezimljavanje.
Da bi zimovanje bilo uspešno potrebno je obezbediti dovoljno zdravih pčela i ostaviti dosta dobre zimnice. Sada je trenutak da se upotpune rezerve pčelinje hrane. Ukoliko u košnici nema dovoljno kvalitetnog meda, ovaj nedostatak treba nadoknaditi prihranom sirupom od konzumnog šećera. Bitno je da se prihrana završi dok je u društvu letnjih pčela, koje će i onako biti zamenjene, a ne dopustiti da naporni posao prerade sirupa rade zimske pčele i time se iznuruju i skraćuju svoj vek.
U svakom pčelinjem društvu potrebno je da se nađe petnaestak kilograma kvalitetnog meda. Treba da bude raspoređen u okvirima na kojima će se nalaziti pčelinje klube, a njegova lokacija već se lako može utvrditi pogledom na plodište. Med treba da bude svetao, nikako medljika. Medljika je med sa izuzetno mnogo mineralnih materija, što ga čini kvalitetnim za ljudsku upotrebu, ali je za zimovanje pčela poguban. Vari se sa velikim ostatkom što u zimskim mesecima predstavlja nerešiv problem. Poznaje se po tamnoj boji i pčele ga ne poklapaju. Ako medljike nema mnogo, prihranjivanjem šećernim sirupom u težinskom odnosu dva dela šećera na jedan deo vode, u količini od četiri do pet litara obezbediće se hrana za bezbedno prezimljavanje.
Mnogi pčelari koriste, a praksa pokazuje da su u pravu, vitaminske preparate, aditive za pčele, uobičajno nazivani forsapin. To je potpuno bezopasna materija i njena uloga je da pospeši opšte stanje pčelinje zjednice, poput aditiva koji se koriste u drugim granama stočarstva. Sada, kada se pčele pripremaju za zimovanje, on je višestruko koristan. Pre svega pospešuje opšte stanje svih radilica koje se nalaze u košnici, u boljoj su kondiciji pa kvalitenije ishranjuju kako maticu, koja više zaleže, tako i leglo, čineći svoje naslednice vitalnijim, a one su te koje trebe da dočekaju proleće. Znači, više kvalitetnijih pčela za zimu. Ko ima mogućnosti, može da spravlja sirup sa surutkom, zamenjući vodu ovom biološki vrednom namirnicom.
Kod košnica nastavljača potrebno je osloboditi sav prostor pčelama uklanjanjem matične rešetke. Mnogi mladi pčelari u dilemi su da li treba uzimljavati u gornjem ili donjem nastavku košnice. Pčelariti treba u skladu sa prirodom, nikako ne raditi protiv nje zbog nekih svojih hirova. U Langstrot Rutovim košnicama dovoljan prostor za jednu pčelinju zajedinicu sa dava nastavka. Njih treba dati pčlelama da posednu. Ako su matica i njena zajednica vitalnijia, biće im potrebno više svežeg vazudha i ona će svoje gnezdo približiti letu. Slabija, starija ili zbog nekog drugog, samo pčelama znanog, razloga zimljivija matica i njeno društvo povući će se u gornje telo gde je toplije. Tako ne činimo nikakvo nasilje nad ovim majušnim bićima; one ipak najbolje znaju gde će im biti najbolje.
Izrazito slaba pčelinja društva neophodno je pripojiti jačim. Medišta sada nisu potrebna pa ih valja ukloniti i zaštititi od voskovog moljca. Za pčelare koji u medištima koriste isključivo devičansko saće, gde se nikada nisu izlegla pčele, ovaj posao je lak jer su moljcu omiljeni zalogaj upravo satovi sa obiljem kokona.
Legla je sve manje i zato se mora pristupiti radiklanom uklanjanju varoe. Krajem leta i početkom jeseni ona kreće u pohode, pa je ima na pčelinjacima gde nije zapažana u znatnijem broju. Seobe sa paše na pašu izuzetno pogoduju njenom širenju. Zato sada treba tretirati košnice nekim od preparata, a registrovanjih kod nas ima više vrsta.
Leta na košnicama treba suziti jer u bespašnom periodu, a posebno kada se vrši prihranjivanje sirupom, velika je opasnost od grabeži. Široka leta sada nisu potrebna, vrućina nema više, a ne treba zaboraviti ni na ose. U današnje vreme plastična ambalaža je gotovo u potunosti istisnula staklenu, što treba iskoristiti. Izvanredni rezultati postižu se korišćenjem klopke koja se pravi od plastične boce od osvežavajućih pića koju treba izbušiti na više mesta u krug, negde oko polovine visine. Veličina rupa može biti prečnika cigarete, a njenim žarom se rupe mogu i napraviti. Ipak, praktičnije je ili bušiti bušilicom ili napraviti od komada armature alat za to tako što se na jedan kraj stavi drvena drška, a drugi kraj se zagreva na plamenu. Kada se armatura dovoljno ugreje već blagi pritisak na plastiku je topi praveći rupu. Svakako, najbolje je ako se ima električna lemilica sa kojom se najlaše radi.
U bocu se nalije na dno tečnost i začepi. To može biti pivo, što je i najjednostavnije, mešavina sirupa od jagoda, sirćeta i vode. Neki pčelari preporučuju jabukovaču i ostale voćne rakije i grožđanu širu. Oko čepa treba namotati konac i njime je okačiti da slobodno visi. Privučene mirisom tečnosti ose će se brzo okupiti oko boce, sletaće na nju i pokušavati da pronađu otvor kroz koji bi ušle. Kada ga otkriju, ulaze, silaze do soka, nasišu se i započinju bespomučno traganje za izlazom koji nikada neće naći. Prateći instinkt, one logično pokušavaju da izlete nagore, ali ne uspevaju jer je boca zatvorena čepom. Zanimljivo je da čak i kada naiđu na bočnu rupu na zidu redovno prelaze preko nje, a ne kroz nju napolje. Ovakve klopke nije potrebo redovno prazniti jer ose privlači i miris samih leševa podavljenih insekata. Osim osa, klopke masovno posećuju i u njima ostaju i muve. Kačenjem o končić sprečavamo da flašu sruši vetar ili mačka.
Dejan Kreculj, prof.
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.
