Udruženje pčelara Vrbas apeluje na poljoprivrednike, naročito voćare, da ne prskaju voće u cvetu, jer se time nanosi dvostruka šteta, kako za pčele, tako i za voćke i njihove prinose.
Osim što je zabranjeno zakonom o sredstvima za zaštitu bilja, prskanje voća u cvetu ima nenadoknadiv negativan uticaj na pčele, a ujedno se zaustavlja i prirodan proces cvetanja, budući da pčele obave oko 85 odsto oprašivanja u prirodi, ističe Mile Savić, pčelar iz Vrbasa.
„Bez obzira što je voće cvetalo, što je povrće cvetalo, što su ratarske kulture cvetale, ako pčela nije došla na taj cvet – roda nema. Nama bi bilo najbolje kad bi naša nauka radila na tome da se za zaštitu voća, povrće, ratarskih kultura traže zaštitna sredstva koja nisu otrovna za pčele. To bi nam bila najveća pomoć, jer mi ne znamo gde sad da ih nosimo, kad nam je sve ucvetalo okolo. Nekada smo imali dogovor sa zadružnim kombinatom da ne prskaju u ovom periodu i da kasnije koriste druga sredstva za suncokret i njihove voćnjake, ali danas toga nema i mi nemamo sa kime da se dogovaramo, već samo da ovako apelujemo na pojedince. Naravno, oni žele da zaštite svoje prinose, ali ne razmišljaju o tome da su pčele te koje su im neophodne za prinos i ove i svake naredne godine,“ kaže Savić.
Mile Savić dodaje da je i sam prošle godine imao nezapamćen pomor pčela zbog prskanja u cvetu.
„Za 36 godina koliko pčelarim, prošla godine bila je prva kad nisam vrcao ništa. Jedno jutro sam ustao i video da one ispred kuće, na betonu, puze. Kad sam došao u baštu ispred košnica, to je bilo strahota. Ispred košnica su ležale jedna do druge, zemlja se crnila. Kad sam otvorio košnicu, samo su te mlade pčelice i matica ostale, prazne košnice su ostale. Čitavog leta i zime trudio sam se da društva osnažim i nadam se da ove godine neću imati takve nesrećne okolnosti. Mi ne možemo sa nekom sigurnošću da sačuvamo košnice i pčele, one lete u krugu od pet kilometara i mi ne znamo gde su ljudi prskali, a gde ne, možemo samo da apelujemo na voćare, kao i svake godine, da koriste sredstva koji nisu u tolikoj meri otrovna, kao i da prskaju kad zađe sunce, kada pčele odmaraju, ali i da održavaju travnjak u svojim voćnjacima, jer se i na cveću korova zadržavaju opali insekticidi sa grana,“ ističe Mile Savić, inače jedan od iskusnijih znalaca iz domena pčelarstva.
Za prskanje voća u cvetu insekticidima predviđena je i novčana kazna za fizička lica od 35 do 55.000 dinara, dok je za preduzetnike između 300 i 500 hiljada.
Pčelari dodaju i da voće oprašeno ovim insektima ima za 30 do 80 odsto veću rodnost. Jabuke i višnje za oko 40 odsto, jagode čija sezona je već počela za 55 odsto, a maline čak 80 odsto bolje rađaju ukoliko su ih oprašile pčele, navodi se u saopštenju Udruženja pčelara Vrbas.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
