DRAGAŠI IZ VOJKE IMAJU HEKTAR I PO SPANAĆA
Spanać je jednogodišnja zeljasta biljka koja se seje direktno, u nekoliko setvenih rokova koji variraju u zavnosti od sorte i od toga da li se seje na otvorenom ili u plasteniku. Od setve do berbe treba da prođe između 35 i 60 dana. Spanaću najviše godi umerena klima. Veoma dobro podnosi niske temperature, a najbolje uspeva pri temperaturama između 15 i 18 stepeni. Ukoliko je temperatura niža od 10 stepeni, njegov rast biva usporen. Ipak, u stanju je da izdrži niske temperature, od -6 do -8 Celzijusa. Spanać voli lakša do srednje teška zemljišta, neutralne ili slabo kisele reakcije, sa do 5 odsto humusa.
Bogato iskustvo u uzgoju spanaća u plasteničkim uslovima ima porodica Dragaš iz Vojke, koja je plasteničkom proizvodnjom počela da se bavi 2004. godine. Na većim površinama spanać su počeli da proizvode 2018. godine, da bi danas ovu kulturu gajili na jednom i po hektaru.
Nekoliko dana svež u hladnjači
– Prolećna proizvodnja zasniva se na površini od pola hektara. Kada je reč o berbi zimskog roda, ona počinje u decembru i završava se do marta. Prolećni rod beremo od aprila do maja. Pre same setve obavezno radimo podrivanje zemljišta, ubacujemo stajnjak kako bismo pospešili kvalitet zemljišta. Spanać ne zahteva nikakve posebne tretmane i velika ulaganja što se tiče same proizvodnje i održavanja biljaka. U zimskoj proizvodnji imamo oko 50 tona spanaća, a u prolećnoj od 15 do 20 tona – objašnjava Dragan Dragaš.
Poljoprivredno gazdinstvo Dragaš olakšalo je sebi posao berbe, tako što su pretprošle godine kupili kombajn za berbu spanaća. Zahvaljujući automatizaciji ovog procesa, dnevno mogu da iseku i spreme do tonu spanaća.
– Za samo sat vremena možemo da isečemo od 600 do 700 kilograma spanaća. Međutim, ne možemo toliko da preberemo, operemo i spakujemo u toku dana. Zato radimo do jedne tone, kako bismo mogli da ga spremimo. Pre nego što smo kupili mašinu, imali smo radnice koje su ručno sekle spanać noževima. Seče se nadzemni deo spanaća bez korena, isključivo list i stablo. Ručna berba je dosta, dosta sporija – kaže Dragan.
– List spanaća je prilično osetljiv i treba voditi računa da se ne prelomi, kako ne bi ispustio sokove i kako kasnije, prilikom prevoza i skladištenja ne bi došlo do truljenja. Zato prilikom berbe treba da budemo obazrivi i pažljivi, savetuje naš sagovornik:
Kada završimo berbu, spanać odnosimo u prostoriju gde ga prebiramo na traci i gde se odvaja zemlja, korov. Kada je to završeno, spanać ide na pranje i zatim se pakuje u džakove od pet kilograma, koji idu u hladnjaču kako bi se sačuvala njegova svežina do prodaje. Ukoliko se odmah stavi u hladnjaču, spanać može nekoliko dana ostati u kvalitetu kao kada je bio ubran.
Obrati dok ne preraste
Spanać je spreman za berbu kada ima pet do osam sasvim razvijenih listova. U zavisnosti od sezone gajenja, u tehnološkoj zrelosti biljka može imati i do 25 listova, uključujući i one nerazvijene. Beru se pojedinačni listovi, koji se nalaze na spoljnom delu rozete. Na ovaj način moguće je sačuvati središte biljke i osigurati rast nove lisne mase. Potrebno je obrati ga pre početka prerastanja, odnosno pojave cvetne stabljike. Ukoliko su temperature prilikom uzgoja više od 25 stepeni, biljka brzo formira generativne organe, te zbog toga u letnjem periodu optimalno razdoblje berbe traje svega dva do tri dana. Lišće spanaća gubi nežnost i sočnost kada ostari i kako vreme postaje toplije, zato je važno ubrati ga na vreme.
Sa druge strane, kada su spoljašnje temperature više, spanać mogu zadesiti određene bolesti – vaši i grinje. Porodica Dragaš je, nažalost, imala slučaj s početka proleća kada su zarošavali seču zimskog spanaća, da im se pojavila plamenjača u jednom hibridu spanaća.
– To ranije nije bio slučaj, jer je to neka osobina hibrida. Jesenas, nisam mogao da nabavim potrebnu količinu semena koje inače kupujem, pa sam uzeo drugi hibrid koji je verovatno osetljiviji na plamenjaču. Tu nema nekog tretmana, kad plamenjača krene, nema pomoći. Gubi se kompletan rod i imali smo minus od 7 do 8 tona – iskren je naš sagovornik.
Značaj provetravanja plastenika
– Plastenički uslovi proizvodnje spanaća podrazumevaju da se nakon setve zemljište dobro zalije. Ukoliko je temperatura u plasteniku odgovarajuća, nakon četiri do pet dana kreće klijanje, a u roku od sedam dana bi trebalo da nikne sav. Gazdinstvo Dragaš praktikuje da spanać zaliva orošavanjem, uz pomoć orošivača koji su postavljeni sa gornje strane duž celih plastenika.
Optimalni rok za seču spanaća je mesec i po dana, u zavisnosti od hibrida, temperature. Primera radi, za početak prolećne seče nam je trebalo skoro dva meseca. Spanać, kao i druge biljke, voli toplotu. Međutim, kod plasteničke proizvodnje je najbitnije luftiranje i provetravanje plastenika. Bitan je stalan protok vazduha, kako bi se izbegle bolesti, gljivice i ostalo. Mislim da je to mnogo važnije od temperature – kaže Dragaš.
Povrtari iz Vojke proizvode različite vrste spanaća, pa i onaj u „bebi“ tipu koji seku kada dostigne malo veću veličinu, popularno nazvano „tin“ (tinejdžersku). Malo je krupniji od „bebi“ spanaća, koji je letnji hibrid.
– Postoji razlika između letnjeg i zimskog spanaća. Zimski je obično znatno krupniji, dok je letnji sitniji i obično se koristi u svežoj varijanti, za salate, a može i da se kuva kao i običan spanać. Kažu da je letnji ukusniji, verovatno zato što je mlađi, jer se onaj u „bebi“ varijanti ranije seče. U suštini, razlika između zimskog i letnjeg spanaća ogleda se u vremenu seče. Ipak, „bebi“ ne može da poraste kao ovaj zimski, koji je klasični i najviše zastupljen kod nas. Ove godine smo prvi put uzeli hibrid u „bebi“ tipu spanaća i čini mi se da sporije raste i teži je, iako ima manje listove – zaključuje Dragan.
Oprez zbog oksalne kiseline
Iako je spanać bogat aminokiselinama, vitaminima, mineralima i smatra se da je izuzetno lekovit, obiluje vitaminom C i kompleksom B vitamina, savetuje se oprezno konzumiranje ove biljke. Razlog je visok sadržaj oksalne kiseline. Ovo se naročito odnosi na osobe koje imaju reumatske tegobe i na one sa bubrežnim kamencima.
Sos od spanaća
Najpre zagrejte malo ulja ili masti u šerpi. Propržite seckani beli luk, nakon toga dodajte kašiku brašna i promešajte sve zajedno. Kada se sve zagreje i brašno počne da biva gusto, malo po malo dodajte mleka, a zatim i blanširani spanać i začine koje inače stavljate. Po želji, možete dodati i malo sirćeta ukoliko volite kiselkastiji ukus. Poželjno je da napravite količinu koju ćete odmah pojesti, jer podgrevanje spanaća nije ni dobro, a ni zdravo
Blanširanje pre zamrzavanja
Spanać koji se koristi za preradu obično se kosi, dok se za tržište beru cele rozete. Ukoliko se uzgaja u bašti, listovi se mogu brati u više navrata, s tim da ručna berba zahteva dosta vremena i strpljenja. Ipak, košenjem spanaća zahvata se manje peteljki nego berbom cele rozete, što utiče na količinu nitrata. Ukoliko se nakon berbe spanać pere u ledenoj vodi, pakuje u prikladnu ambalažu gde neće biti zbijen i čuva u hladnom, smanjuje se mogućnost prelaska nitrata u nitrite. Spanać koji se koristi za zamrzavanje ili za dečiju ishranu trebalo bi da se preradi u roku od nekoliko sati nakon berbe. Ako se čuva na temperaturi od nula do pet stepeni i relativnoj vlažnosti od 90 do 95 procenata, može da održi svežinu od 8 do 10 nedelja.
Za one koji žele da sami sačuvaju, odnosno zamrznu spanać u kućnim uslovima, preporuka je da se nakon pranja listovi blanširaju u vodi na temperaturi od oko 80 stepeni u trajanju od pola do pet minuta. Voda ne sme da ključa i na taj način će biljka sačuvati boju i kvalitet. Blanširanje se radi pre smrzavanja kako bi se omekšala struktura spanaća i potpuno ili delimično deaktivirali prisutni enzimi koji bi mogli uzrokovati promenu boje i neprijatan miris. Ovim postupkom iz spanaća se gubi od 10 do 20 % šećera, soli i proteina, nešto vitamina B i trećina vitamina C.
Pre toga je potrebno dobro pregledati listove spanaća i izdvojiti one koji su oštećeni. Dobro bi bilo da se uklone drškice spanaća pre nego što počnete da ga perete. Tako ćete u velikoj meri izbeći upadanje zemlje u vodu u kojoj ćete prati spanać. Odabrane listove na kratko potopite u duboku posudu, u hladnu vodu, kako bi zemlja i ostale nečistoće sa listova pale na dno posude.
Piše: Zorana Ljubojev
