Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Patuljasto voće – za svakog

Patuljasto voće – za svakog

699

Sve je više voćara koji za svoje voćnjake biraju patuljaste vrste. Njihove prednosti su brojne. Patuljaste voćke, pre svega pružaju mogućnost da se skrati nerodni period voćaka na samo dve godine. Taj period može da iznosi i samo godinu dana, ako se za gustu sadnju upotrebe dvogodišnje sadnice s prevremenim grančicama na slabo bujnim podlogama. Ovo nije samo rezultat ogleda, već i rezultat potvrđen u praksi. Veliki broj patuljastih voćaka po hektaru omoguđuje da se obrazuje velika rodna površina. Ona stvara uslove da se brzo dođe do značajnog roda, koji nema simboličan karakter kao što je to u zasadima visokog uzgoja.

Manja proizvodnja drveta je u suštini geslo savremenog voćarstva. Samo se po sebi razume da je osnovni cilj voćara više plodova, pa sva pažnja treba da se usmeri tom cilju – da se najracionalnije koristi energija za veći i kvalitetniji rod, a za manje drveta.

Jedino patuljaste voćke pružaju takvu mogućnost. Drvna masa je smanjena. Nema velikih grana, koje posle rezidbe treba izneti.

Za patuljaste voćke nisu potrebne merdevine i druga pomoćna sredstva da bi se obavljale rezidbe, berba i druge radne operacije. Manja proizvodnja drveta takođe omogućuje da se pravi manji broj rezova, a i preseci su manji i zbog toga se brže i lakše izvode.

Plodovi se lako beru u više navrata. Beru se samo plodovi jednake krupnoće, približno jednake obojenosti, ima manje opalih plodova, tako da plodova prve klase ima više nego kod voćaka obične visine. Plodovi se mogu pažljivije brati, s manje pritiska prstiju, što pozitivno utiče na čuvanje plodova.

Zaštita voćaka od bolesti i štetočina se lakše i bolje izvodi nego na voćkama visokog uzgoja. Za zaštitu nisu neophodne snažne mašine i atomizeri visokog pritiska. Voćke nižeg rasta lakše se štite od bolesti i štetočina prskalicama i atomizerima manjeg kapaciteta.

Osim toga, za patuljasto voće potrebno je manje hemijskog sredstva nego za ogromnu rodnu površinu visokih voćaka. Svaka ušteda rastvora, pa čak i vode, znači i uštedu energije i hodova mašina. Na taj način troši se i manje sredstava za zaštitu, koja svakog dana postaju sve skuplja.

Manja ulaganja u zasade gustog sklopa s patuljastim voćkama, proizilaze iz činjenice da se u tim zasadima voćkama znatno skraćuje nerodni period. U zasadima visokih voćaka u toku nerodnih perioda treba ulagati dodatna sredstva, koja opterećuju osnovnu vrednost zasada. To znači da se u ovakvim zasadima bolje ekonomiše dinarom, jer se uložena sredstva brže vraćaju.

Može i za okućnice

Osim plantažnog, gajenje voća u privatnim vrtovima je sve popularnije. Ovom trendu mnogo su doprinele sadnice stubastog i patuljastog voća koje se mogu gajiti u malim vrtovima pa čak i u većoj saksiji smeštenoj na terasi. Neke vrste voća, pored ukusnih i dekorativnih plodova mogu imati i izuzetno lepe listove i cvetove opojnog mirisa. Takođe, osunčani, južni zid može biti savršen za stablo breskve, jabuke ili kruške formirane u obliku lepeze.

Za voćnjak treba birati osunčane položaje, zaštićene od direktnog udara vetra. Ocedita, srednje laka, ilovasto-peskovita zemljišta najpogodnija su za većinu vrsta.

Prilikom zasnivanja većeg voćnjaka ili plantažne sadnje, neophodno je izvršiti fizičko-hemijsku analizu zemljišta. Na osnovu toga vrši se procena potrebne količine i vrste đubriva koje je potrebno dodati zemljištu. Pored ovoga, određuje se i prisustvo kalcijum-karbonata. Sadnja u krečnjačkim zemljištima može dovesti do jake hloroze biljaka i neuspešnog gajenja nekih vrsta. Za većinu voćnih vrsta optimalna pH vrednost je od 6-6,5. Ovo ne važi za gajenje borovnica i brusnica koje traže kiselo zemljište sa pH od 4-5,5. Pre sadnje, na osnovu analiza, potrebno je uraditi meliorativno đubrenje, duboko oranje rigolovanjem na 50-60cm, što doprinosi boljem rastu korenovog sistema. Prilikom izbora vrste i sorte, posebnu pažnju treba obratiti na razmak sadnje i sorte oprašivače. Za sadnju uvek treba birati bezvirusni sadni materijal, odnosno, sertifikovane sadnice koje imaju potrebnu dokumentaciju o čistoći i ispravnosti sadnog materijala izdatu od Ministarstva poljoprivrede.

Kako i kada saditi sadnice voća?

Sadnju sadnica voća najbolje je obaviti u jesen, nakon što su biljke odbacile listove i pripremile se za fazu mirovanja. Jesenja sadnja obavlja se u toku oktobra i novembra, odnosno, kada su temperature vazduha iznad nule, a zemljište nije smrzlo. To je period kada su vlažnost i temperatura zemljišta optimalni za rast i razvoj korenovog sistema i njegovog povezivanja s novom podlogom. Zimska sadnja se obavlja samo kada zemljište nije smrzlo i vremenske prilike to dozvole. Prolećnu sadnju voća treba obaviti što ranije i pre početka vegetacije (olistavanja). Ova pravila odnose se na sadnice sa golim korenom koje su i najzastupljenije na našem tržištu. Kontejnerske sadnice voća mogu se saditi u bilo koje doba godine, izuzev kada zavladaju ekstremne temperature. U slučaju da se ne sade odmah, treba ih je čuvati na prohladnom i senovitom mestu. Za dužu sadnju potrebno ih je utrapiti.

Pre sadnje, oštećene delove korena treba orezati, a sve predugačke žile skratiti na oko 20 cm. Rez treba da je upravan na pravac pružanja korena. Tako pripremljene sadnice trebalo bi držati par sati u vodi da bi se osvežile. Nakon dobro pripremljenog zemljišta, kopaju se sadne rupe 40×40 cm. Ako se stavlja đubre u sadnu rupu, dimenzije su veće (60×60 cm). Tada se na dno stavlja pregoreli stajnjak, 2-3 lopate, i prekrije slojem zemlje, kako koren ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom. Postavljenu sadnicu nagrnuti zemljom do ivice rupe, nagaziti i dodati ostatak zemlje. Potrebno je voditi računa da korenov vrat bude u nivou zemlje. Kalem obavezno treba da bude iznad zemlje. Nakon sadnje sadnice treba obilno zaliti. Poželjno je sadnice ankerisati.

U krajevima sa čestim golomrazicama oko sadnice treba napraviti humku visine 20-30 cm, koju u proleće treba razgrnuti. Da bi se formirala krošnja, sadnica se orezuje u proleće, pre kretanja vegetacije. Kod jabučastih vrsta, prekraćivanje se vrši na 80cm od mesta kalemljenja (jabuka, kruška, dunja, mušmula). Šljiva, kajsija, višnja, trešnja, breskva na 1-1,2 m. Kod sadnica breskve i badema sve bočne grane se krate na dva pupoljka. Leska se orezuje na 40 cm. Ribizle, ogrozdi, maline i kupine do na 3-4 pupoljka. Kosi rez se pravi iznad pupoljka, i to suprotno od pravca njegovog rasta