Prefiks „domaći“ kod prehrambenih proizvoda poslednjih godina sve više dobija na vrednosti, jer sa njim dolazi i preporuka da se radi o autentičnim ukusima, staroj, tradicionalnoj recepturi, ali i za neke povratak u mladost kada se na selu, ili sa sela jela domaća hrana. Bilo da se radi o suhomesnatim proizvodima, bilo da se radi o rakijama, ali i kada se radi o namirnicama poput pasulja kog, između ostalog, definiše i geografsko poreklo.
A Ravni Topolovac bio je još u bivšoj Jugoslaviji toponim koji se vezivao za pasulj. Ta banatska zemlja u opštini Žitište i vremenski uslovi posebno pogoduju da pasulj bude posebnog kvaliteta.
A tim proizvodom zemlje banatske diče se i u porodici Magazinović. I ne samo njime.
Porodično poljoprivredno gazdinstvo Magazinović u Ravnom Topolovcu počiva na ženi – Snežani, a njen suprug Dragan zadužen je za predstavljanje domaćinstva i prodaju njihovih proizvoda.
– Mi se bavimo, prvenstveno proizvodnjom pasulja i maka. Preko zime radimo i suhomesnate proizvode. Nosimo naše svinje na obradu u mesare. Trudimo se da naša roba bude kvalitetna. Kobasice pravimo od butova i plećki. Znači, tu je unutra kvalitet i to se oseti, to ljudi poznaju. Sa svojim proizvodima idemo na kobasicijade i imamo uspeha. Kada na nekoj kobasicijadi posetiocim kažemo da je to kvalitetno meso, uglavnom se prvo nasmeju. Ali, kada ih nagovorimo da probaju, onda obiđu ostale izlagače i vrate se da kupe – kaže za „Dobro jutro“ Dragan Magazinović nudeći potpisniku ovih redova komad kobasice da proba i sam se uveri da to što on priča nije samohvalisanje.
On navodi da su njihovi proizvodi tokom decenije rada dobili stalne mušterije koje dolaze na mesta gde Magazinovići nude svoje proizvode i kupuju ih.
– Mogu nas pronaći u Temerinu, na Najlon pijaci u Novom Sadu, na vašaru u Rumi. To su naše destinacije. Onda su tu kobasicijade u Turiji, Belom Blatu, Kačarevu, Adorijanu… Naša roba ističe se kvalitetom i zato volimo da je pokažemo drugima. Naravno svi proizvodi poseduju odgovarajuće papire, da je ono što prodajemo ne samo ukusno već i zdravstveno bezbedno – napominje naš sagovornik.
Ponosan je i na slaninu koja je takođe nagrađivana za kvalitet. Kaže da je, ipak, gazdinstvo najpoznatije po pasulju, ali i rakiji, jer je Dragan Magazinović organizator Rakijade u Žitištu. Pa samim tim i sam proizvodi različite vrste voćnih rakija koje su osvajale nagrade za kvalitet kako na domaćim rakijadama, tako i po inostranstvu.
– Moji proizvodi su završavali jako puno i preko okeana, pogotovo pasulj. Jer naš Topolovac je bio, pored Stepanovićeva, u staroj Jugoslaviji najpoznatiji po pasulju. Mi i dalje važimo za mesto gde se uzgaja kvalitetan pasulj, jer zemlja je takva. Ima nešto plus. Tako da i pasulji budu drugačiji. To se skuva za 45-50 minuta, nema to dva sata da zvoni po šerpi. To bude kvalitetno i ukusno – napominje Dragan.
Rad na poljoprivrednom gazdinstvu ne poznaje radno vreme, jer ono ne obuhvata samo prodaju, već i sve radove koje jedno domaćinstvo zahteva od čoveka.
– Mora da se radi. Na poljoprivrednom gazdinstvu najviše radimo supruga i ja, tu dođe sin, malo pomogne, malo zet, malo ćerka, ali supruga i ja 90 posto posla odradimo. I to je posao od jutra do mraka, ali ne žalim se. Jer kad vas otac i mama nauče da radite, ceo život radite – zaključuje Dragan Magazinović.
Tekst i foto: Aleksej Buila
