Važno je da se sa stabljike uklone listovi do visine prve cvetne grane, zatim i da se na svakoj biljci zakine vrh. Smanjenjem norme zalivanja, paradajz prinudno sazreva, ali dobija bolji ukus i slast, pogotovo ako ga prskamo rastvorima sode bikarbone, joda, pepela…
Pred kraj avgusta noći postaju hladnije, što ne prija toploljubivom povrću. U povrtnjacima ima najviše paradajza, čije plodove valja sačuvati i ubrati zrele. Međutim, za sazrevanje treba više toplote pa redovno na stabljikama ostane puno zelenog paradajza koji, ako se ne utroši u turšiju, završi u kompostu.
Međutim, ako neće priroda, može baštovan sam da „natera“ paradajz da prirodno sazri. Nema tu nekog mudrovanja, samo valja biljkama posvetiti malo vremena i većina plodova koji dostignu veličinu, karakterističnu za sortu, prirodno će sazreti. Tako ćete imati i više zrelih plodova, ukoliko želite da pripremite neki specijalitet za zimu, da skuvate sok…
Postoje različite mere koje će ne samo ubrzati sazrevanje ovog povrća, već i povećati prinos. Treba otkinuti plodove čim sazreju, makar to bio i samo jedan paradajz. Nije potrebno čekati da za berbu pristigne više njih. Posle toga će svi ostali početi da se crvene. Važno je sa stabljike ukloniti i sve listove do visine prve cvetne grane. Tako neće nepotrebno trošiti hranu, žbunić će se bolje provetravati i stvoriće se nepovoljni uslovi za razvoj bolesti, pre svega plamenjače.
Već u drugoj polovini meseca treba na svakoj biljci zakinuti vrh. Tako će se paradajzu pružiti mogućnost da sakupi više hranljivih materija i plodovi će ranije ući u fazu sazrevanja.
Valja se podsetiti na to da preterano zalivanje produžava vegetaciju i usporava sazrevanje plodova. Smanjenjem norme zalivanja paradajz prinudno sazreva, ali dobija bolji ukus i slast. Ukus plodova može da se poboljša i kada se biljke prskaju rastvorom sode bikarbone – 6g sode rastvori se u jednom litru vode, a prskanja se mogu ponavljati jednom nedeljno. Tretman jodom (povidon jod) takođe može da bude od koristi. Tretiraju se plodovi i donji deo stabla. Tako će povrće brže pocrveneti i postati manje osetljivo na plamenjaču. Rastvor se pravi tako što se u litar vode rastvore tri kapi joda. Listovi oraha takođe mogu ubrzati sazrevanje ubranog nesazrelog paradajza, zato što ispuštaju jod.
Poznato je da je pepeo prirodno đubrivo, pre svega kalijumovo, pa i ono može da posluži kao stimulans bržem sazrevanju. Treba rastvoriti čašu pepela na kantu vode, dobro promešati i odmah sipati oko stabla. Ovo ne samo da će ubrzati sazrevanje, već i poboljšati ukus – plodovi će postati slađi, a za svaku biljku je dovoljan litar rastvora. Da biljke ne bi izgorele, potrebno je prvo ih dobro zaliti čistom vodom, pa tek onda rastvorom pepela. On može da se koristi i za folijarnu prihranu. U tom slučaju paradajz se tretira ujutru ili, što je bolje, uveče, razređenim rastvorom: pola čaše pepela na kantu ustajale vode koja ima temperaturu listova.
Prihrana kalijum-humatom, ili nekim drugim vodotopivim đubrivom s povećanim sadržajem kalijuma, nije samo odličan način za đubrenje paradajza, već i značajno ubrzava sazrevanje. Kada se koristi kroz sistem kap po kap, maksimalna količina je jedan gram ovog đubriva po biljci na jedno zalivanje. Postupak se može ponoviti svakih 10 dana ili češće. Ako do mraza ne sazreju baš svi plodovi, tada ih valja ubrati, složiti u plitke gajbice i uneti u prostoriju u kojoj ima jabuka ili banana. Ovo voće ispušta prirodni hormon etilen koji ubrzava sazrevanje. Tako će se produžiti i vreme upotrebe plodova paradajza iz sopstvene bašte. S. M.
