Krajem novembra i početkom decembra, ako nije bilo jakog mraza, u plastenicima i baštama može se naći još paradajza, koji nije stigao da sazri. Zeleni plodovi podjednako su vredni kao i zreo paradajz. Treba ih samo pravilno čuvati, kako bi opstali veći deo zime i na kraju sazreli. Većina će poprimiti crvenu boju, pre nego što stigne Nova godina, ali su izuzetno zdravi i ako se jedu nezreli.
Tekst i foto: Biljana Nenković
Ni beta karoten ne manjka
Za razliku od drugog voća i povrća, zeleni paradajz sadrži sve hranljive materije, čak i kada nije potpuno zreo. Bogat je antioksidansima, vitaminom E i C. Antioksidansi su između ostalog korisni u smanjenju rizika od srčanih oboljenja. Vitamin K učestvuje u pravilnom zgrušavanju krvi i vezuje kalcijum, od koga su kosti jače. U zelenom paradajzu nalazi se tri puta više kalcijuma nego u zrelom, a on je važan mikroelemenat i za jačanje vena.
Šolja zelenog paradajza sadrži do 43 mg fosfora koji je važan za rast i zdravlje kostiju. Sadrži i veliku količinu flavanoida koji jačaju zidove krvnih sudova i čine ih otpornijim na pucanje. Uprkos odsustvu crvene boje, sadrži podjednake količine beta karotena, kao da je već sazreo. S obzirom da su njegove nutritivine vrednosti dokazane, ostaje pitanje kako ga sačuvati tokom zime i što duže koristiti u svežem stanju. Dok se čeka njihovo zrenje, preporuka je da se u ishrani podjednako koriste i zeleni.
Nisu svi nezreli plodovi pogodni za dozrevanje i čuvanje. Izuzetno mali plodovi, koji nisu dostigli veličinu karakterističnu za tu sortu, ne mogu se čuvati, već se prerađuju u zimnicu. Zelene plodove potrebno je obrati po suvom vremenu i pre nego što noćne temperature padnu ispod 5 stepeni. Treba ih dobro očistiti i voditi računa da se plod mehanički ne ošteti.
Kako se čuvaju i kako dozrevaju
Za čuvanje plodova ne treba mnogo svetlosti, a temperatura je najvažniji faktor. Zeleni paradajz može da se ostavi i na prozorskim daskama, ali mana tog najjednostavnijeg načina je u tome što počne da zri samo sa strane s koje dopire sunce, a suprotna ostaje zelena. Plodovi ne smeju međusobno da se dodiruju. Treba ih staviti na mesto sa dobrom ventilacijom, odgovarajućom vlažnošću vazduha, da ne bi došlo do isušivanja. Idealna je temperatura od 20 do maksimalno 25 stepeni. Može da se ostavi na policama, u kutijama ili gajbicama. Ukoliko se ostavljaju u slojevima, treba između plodova staviti papir. Na nekoliko dana treba proveriti da li je neki počeo da truli i izbaciti ga.
