Kada pripeku letnje vrućine, paradajz vapi za vodom i bez nje rod, a i život biljaka je ugrožen. Ne kaže se zabadava da je voda uslov života i njena dostupnost gajenim biljkama najviše utiče na kvalitet i na rodnost.
Piše: Svetlana Mujanović
Paradajz, koji se, čini nam se, gaji na velikim površinama, i u svakoj bašti, pa i u saksijama na terasama i balkonima, i pored dubokog korena, traži česta zalivanja. Kako, kada i kojim količinama mu valja utoljavati žeđ pitali smo diplpmiranu inženjerku Snježanu Vujinović, savetodavca za melioracije zemljišta u PSSS u Kruševcu.
Od rasađivanja do berbe
Kako ukazuje inž. Vujinović, paradajz ima dobro razvijen korenov sistem koji u plodnim zemljištima može prodreti na dubinu i do 150 cm. a maksimalnu dubinu dostiže oko 60 dana posle rasađivanja. Prvi cvetovi, pa i plodovi paradajza, formiraju se na etažama najbližim zemlji pa se „penju“ do vrha. Vegetacioni period mu traje 90 do 150 dana.
Najveće količine vode paradajz troši iz dubine od 50 do 70 cm. Ipak, iako razvijen, koren mu je relativno slabe usisne moći, i zato zahteva povišenu vlažnost zemljišta. Ona treba da je u kontinuitetu, jer vodni stres vlažno-sušno u fazama ukorenjavanja rasada, cvetanja i intenzivnog porasta plodova, najviše umanjuje prinose.
Ovo povrće se prvi put zaliva zajedno s rasađivanjem, drugi posle tri do pet dana, kada se popunjavaju prazna mesta. Posle rasađivanja ne bi ga trebalo zalivati 10 do 15 dana kako bi se biljke podstakle da brže stvraju robustan koren koji bi bio sposoban da usvaja što više vode. Vegetaciona zalivanja bi trebalo da budu po turnusima. Do pojave prvih plodova zaliva se svakih 8 do 12, a kasnije, razmak je 5 do 10 dana. Sorte s višekratnom berbom, u koje spadaju sve koje se gaje na okućnici i malom posedu, koje traže pritke ili poležu po zemlji, dok traje berba zalivaju se po potrebi, obično posle svake berbe.
Posle rasađivanja, u fazi formiranja cvetnih zametaka pa do pojave prvih plodova poželjna je niža vlažnost, da bi se obrazovao što veći broj cvetova i plodova. Zatim se vlažnost zemljišta povećava. Važno je da se, kada plodovi paradajza budu u fazi tehnološkog dozrevanja, što je kod većine sorti i hibrida od sredine jula do pred kraj leta, izbegava obilno i nepravilno navodnjavanje, kao i smenjivanje suvih s vlažnim periodima. Poremećeni tok vlažnosti uzorkuje pucanje plodova, a takvim su smanjeni kvalitet i tržišna vrednost.
Prednost sistemu kap po kap
U proizvodnji povrća važno je znati koja norma zalivanja se preporučuje za koju vrstu. Neupućenim baštovanima na prvi pogled su zbunjujući izrazi – norma navodnjavanja i zalivna norma. Norma navodnjavanja je osnovni elemenat i prvi korak kod određivanja elemenata navodnjavanja, a predstavlja ukupni nedostatak (deficit) vode u vegetaciji jedne biljne vrste. Određuje se tako da se od ukupno potrebne vode, oduzme ukupno raspoloživa voda u vegetaciji. Izračunavanjem ove norme zna se koju količina vode biljkama treba dodati u vegetaciji. Normu navodnjavanja je potrebno raspodeliti u nekoliko zalivnih normi, a zalivna norma je količina vode koja se dodaje u jednom navodnjavanju. Iz navedenog proizlazi da je zalivna norma deo norme navodnjavanja. Zbir svih zalivnih normi predstavlja normu navodnjavanja. Zalivne norme nisu jednake tokom cele vegetacije. Za paradajz zalivna norma je 30 do 50 mm, a norma navodnjavanja 250 do 300 mm. Norma zalivanja u mnogome zavisi od fizičkih svojstava zemljišta. U ovom, samo na izgled komplikovanom sistemu, važan je i broj zalivanja, i on varira u zavisnosti od količine i rasporeda padavina.
Prilikom izbora sistema za navodnjavanje povrća uopšte, posebno paradajza, prednost treba dati sistemu kap po kap, jer najracionalnije troši vodu, ne kvasi nadzemni deo biljke i moguća je istovremena primena i vodotopivih đubriva kroz sistem.
Najveće količine vode ovo povrće uzima iz aktivne rizosfere, a to je dubina 50 do 70 cm. Kada se u tom sloju potroši 60 odsto pristupačne vode, a to je 80 procenata poljskog vodnog kapaciteta, biljka usporava porast. Zbog toga vlažnost zemljišta u usevu paradajza valja često kontrolisati i zalivanjem je nadoknađivati.
Zalivanje uskladiti s namenom plodova
Proizvođači paradajza moraju znati da količinu vode i dinamiku zalivanja treba podrediti nameni plodova. Najveći prinos paradajza za salatu dobija se čestim zalivanjima malim količinama vode, dok se u proizvodnji ovog povrća za industrijsku preradu i mehanizovanu berbu primenjuju obilna, ali ređa navodnjavanja, a poslednje zalivanje obavlja se mnogo pre berbe. Nije na odmet predočiti da paradajz voli vodu, ali ne i zabarivanje. Suvišnim navodnjavanjem u periodu cvetanja povećava se opadanje cvetova i smanjuje zametanje plodova, podstiče prekomerni vegetativni porast biljaka i odlaže sazrevanje.
