Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ PARADAJZ IZ SEMENA ILI IZ RASADA?: Direktna setva, bolja zimnica

PARADAJZ IZ SEMENA ILI IZ RASADA?: Direktna setva, bolja zimnica

1185
Seedlings of tomato in plastic pot isolated on white background.

Piše: Svetlana Mujanović

Povrtarske vrste u našim baštama i na njivama gaji se, ili iz rasada, ili iz direktne setve, ili se koriste oba načina. Paradajz je povrće koje se gaji i iz rasada, i iz direktne setve. A koja će se metoda koristiti određuju sorta, namena i prostor.

Proizvodnja rasada i nega posađenih biljaka nije lak posao, i mali baštovani se najčešće odlučuju za to da gotov rasad kupe na pijaci ili od proverenih proizvođača. Neretko se „opeku“, jer biljke koje kupe ne odgovaraju, ni po kvalitetu, ni po sorti, pa se sledećeg proleća upuste u proizvodnju sopstvenog rasada. Tek tada shvate koliko je teško dobiti biljku željenog kvaliteta. I tada reše da ovo povrće seju pod motiku, kako su radile i majke, i bake. A tada se na prve zrele plodove čeka dugo, i opet, proizvodnja je daleko od idealne.

Baštovani uglavnom znaju da svaka proizvodnja ima i prednosti i mane. Koje su prednosti i mane jednog, a šta treba očekivati od drugog načina proizvodnje saznali smo od diplomiranog inženjera Dragomira Radića, savetodavca u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi u Smederevu. Svoja zapažanja objavio je i na sajtu Ministarstva poljoprivrede.

Paradajz je toploljubiva biljka sa dugom vegetacijom, pa se zato i proizvodi iz rasada, kako bi se skratilo vreme od iznošenja na otvoreno polje do prve berbe. To u proseku iznosi 45 do 50 dana od nicanja do rasađivanja i prvog cvetanja, i još 45 dana od cvetanja do prve berbe. Dakle, čitava tri meseca. U plasteniku bez grejanja seme se seje od 15. do 20. marta, nikne za 7 do 10 dana, a na otvoreno se iznosi kada prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva, što je obično posle Đurdevdana. Tako se prvi zreli plodovi beru već krajem juna.

Na otvorenom seje se najranije oko sredine aprila, što znači da se, u odnosu na proizvodnju preko rasada, u startu kasni mesec dana. Ovakav usev počinje da rađa krajem jula, a masovno se bere tokom avgusta, kada je i vreme za ostavljanje zimnice. Pošto se zna da su prvi i drugi rod paradajza najkvalitetniji, to znači da paradajz iz rasada daje manje kvalitetnu zimnicu od onog iz direktne setve. Najveća mana direktne setve je što se prvi rod bere mesec dana kasnije od onog iz rasada. Međutim, ona ima puno prednosti. Pre svega, to je ušteda u prostoru za rasad i ogromno pojeftinjenje proizvodnje uz smanjenje živog, ručnog rada, a pruža mogućnost da se povrće gaji na većim površinama.

Biljka iz rasada ima plitak koren koji traži često zalivanje, što na letnjim žegama znači svaki drugi ili, najdalje, treći dan. Paradajz iz direktne setve ima moćniji koren koji može da ide u dubinu i do dva metra, pa je samim tim i potreba za zalivanjem mnogo ređa. Habitus „sejanca“ je veći, kao i opšta otpornost na nepovoljne uslove i na bolesti. Moguće je da se paradajz poseje i krajem marta, ali u kućice u kojima je na dno jamića stavljen svež stajnjak da greje mlade biljke, a odgore se postavi folija ili na drugi način povrće zaštiti od mogućeg mraza. Tako se berba prvih zrelih plodova pomera za petnaestak dana u rano leto, a time i vreme početka pripreme zimnice.