Začinska paprika jedna je od najznačajnijih povrtarskih kultura i izvozni brend Srbije. Proizvodimo je na 2.400 do 2.600 hektara, a od ukupne proizvodnje u Srbiji polovina je skoncentrisana na severu Vojvodine. Svojevremeno je prof. dr Žarko Ilin s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu rekao da začinske paprike imamo ne samo za domaće tržište, za začine naše mesne industrije i potrebe građana Srbije za zapršku i kulinarske specijalitete, već je ona jedan od najznačajnijih izvoznih brendova. Zbog visokog sadržaja bojenih materija, nema joj ravne.
Neobično visok sadržaj boje u začinskoj paprici proizvedenoj na našem području (od 180 do 250 AST-a) garantuje ekstra kvalitet izvoznicima, ali i kupcima u inostranstvu koji je koriste za popravljanje njihove paprike neuporedivo lošijeg kvaliteta. Od ukupno proizvedene i prerađene začinske paprike u Srbiji, 60 do 70 odsto količina se izvozi, pa naši prerađivači ostvaruju značajan profit. Prema Ilinovim rečima, on je neuporedivo veći od profita koji se ostvaruje u klasičnoj proizvodnji svežeg ploda. Ako se uzme u obzir prerada, novostvorena vrednost višestruko se uvećava i kreće se iznad 15.000 evra po hektaru.
Vreme prepolovilo ovogodišnji rod
Horgoš, Martonoš i Novi Kneževac centri su paprikarstva na severu Vojvodine. U ovim mestima nalaze se veliki preradni kapaciteti kojima proizvođači iz okoline isporučuju začinsku papriku. I veliki broj malih porodičnih manufaktura proizvodi mlevenu i tucanu začinsku papriku.
Na području delovanja Poljoprivredne stručne službe Sombor postoji duga tradicija proizvodnje povrća, a paradajz i paprika spadaju u najzastupljenije, i smenjuju se u plodoredu sa drugim povrtarskim kulturama. Posebno treba spomenuti tradiciju gajenja paprike somborke kao konzumne, ali i savremene tehnologije gajenja ovog povrća koja se sortimentom prilagođava zahtevima tržišta. Za njom ne zaostaje ni začinska paprika, imajući u vidu njenu svrhu i upotrebu u gastronomiji, naročito ako se u obzir uzme činjenica da je u vojvođanskoj kuhinji izuzetno zastupljena.
– Sve više proizvođača začinske paprike ima svoje preradne kapacitete, te je delom na tržište plasiraju kao gotov proizvod, odnosno kao mlevenu, a deo proizvodnje isporučuju ugovorenom kupcu kao što su „Vitamin“ iz Horgoša ili „Telek paprika“ iz Martonoša – kaže Olivera Sekulić, savetodavac iz PSS Sombor, koja pokriva i mesta poznata po proizvodnji paprike, poput Kupusine, Bezdana, Stapara, Brestovca i Bačkog Monoštora.
Prema njenim rečima, ova proizvodna godina nije bila povoljna za proizvodnju začinske paprike. U aprilu su se proizvođači susreli s izrazito sušnim periodom, a tokom maja, kada su biljke bile u intenzivnom porastu, temperature vazduha bile su znatno niže od prosečnih za to doba godine. Tek u junu stigle su značajnije padavine, ali je ipak veći deo perioda vegetacije protekao u uslovima koji nisu pogodovali ovom povrću. Sve se to odrazilo na rod, pa su proizvođači, koji inače beru 15 tona po hektaru, ove godine imali gotovo prepolovljen prinos.
Upravo u Bačkom Monoštoru nalazi se poljoprivredno gazdinstvo „Francuz“, na kojem je više generacija unazad bilo posvećeno proizvodnji začinske mlevene paprike. Mladi Davor Francuz kaže da se njihova proizvodnja proteže od njive do paprikaša ili kulena i kobasica. Ovo povrće kod petočlane porodice Francuz uvek zauzme jedno katastarsko jutro, jer je to površina koju sami mogu da obrade. Rade direktnu setvu i uglavnom se opredeljuju za Horgošku slatku – HS2, sortu koja je priznata 1972. godine, ili sortu Nada.
– Ove sorte ne vole teška zemljišta, već ona koja su ocedna, odnosno peskovita. U našem ataru većina njiva je druge i treće klase, tako da su idealne za proizvodnju ovog povrća. Naše gazdinstvo ima i stočarsku proizvodnju, a kako začinska paprika obožava đubrenje stajnjakom, samo njega i koristimo za ove namene. Plodored se mora ispoštovati, najbolje je kada se paprika na istoj parceli nađe tek za četiri do pet godina. Proizvodimo dinje i lubenice koje su se i pokazale kao najbolji predusev paprici. Radimo direktnu setvu iz semena i začinsku papriku isključivo proizvodimo na otvorenom polju. Kada se u obzir uzmu klimatske promene i cene, razmišljamo da probamo plasteničku proizvodnju iz rasada, kako bi paprika dospela nešto ranije – objašnjava Davor Francuz i napominje da je ova proizvodna godina, baš kao što je to rekla i dipl. ing. Olivera Sekulić, bila izuzetno loša jer plodovi nisu bili dovoljno mesnati. Biljka nije vezala dovoljno vode, tako da je i prinos znatno manji.
Ova porodica ima razvijeno tržište, tako da celokupan rod preradi u vlastitom pogonu, a neretko i kupuje papriku, kako bi zadovoljila tražnju kupaca. Mnogi od njih su stalne mušterije i začinsku papriku kupuju za potrebe domaćinstva, kao začin za kobasice i kulene, ali i za potrebe restorana, najčešće čardi, poznatih po ribljim čorbama i paprikašima.
Nizača proslavila Donju Lokošnicu
A na jugu Srbije, u Donjoj Lokošnici kod Leskovca, u jesen je celo selo okićeno vencima nanizane paprike. Paprika se dvadesetak dana suši na suncu jer se, kako meštani kažu, na taj način dobija i bolji kvalitet gotovog proizvoda. Kada je sunca manje, sušenje traje duže. U jedan venac se u proseku naniže od 200 do 220 paprika i u ovaj posao uključene su cele porodice, baš kao i u berbu. Najbržim nizačima potrebno je 15 minuta da nanižu jedan ovakav venac, a ako je paprika krupnija, dnevno naprave od 30 do 35 venaca. Sitniji plodovi nižu se nešto sporije. Vlaga i kiša najveći su neprijatelji tokom sušenja paprike.
U Donjoj Lokošnici svi proizode jednu vrstu paprike, tzv. nizanku ili nizaču. Reč je o autohtonoj vrsti koja jedino tu uspeva. Nema zapisa, ali kazivanja govore da nizača na ovim prostorima uspeva duže od četiri veka, a ovo selo najveći je proizvođač začinske paprike u Srbiji. Svaka kuća u proseku proizvede 1.000 kilograma začinske paprike, a za narednu setvu ostavljaju sopstveno seme od nalepših i najkvalitetnijih plodova. Kada se paprika osuši, domaćini jedan deo odvajaju za mlevenje, a drugi za gruvanje. Gruvana paprika služi kao dodatak za roštilj, pasulj i druga jela. Neki je zovu i tucana paprika, ali u Donjoj Lokošnici ona se isključivo zove – gruvana.
Slavoljub Cakić iz ovog sela 50 godina je posvetio proizvodnji začinske paprike. Kaže da osim nje i krompira drugi proizvodi nisu mogli da se plasiraju na tržište. Svake godine se na 40 do 50 njegovih ari nađe paprika.
– Reč je o našoj nizači, koju specijalno proizvodimo za mlevenje. Međutim, u poslednje vreme dosta kupaca iz Bugarske i Slovenije pokazalo je veliko interesovanje za našu osušenu nizanu papriku koja se koristi za punjenje i pripremu drugih jela. Znatne količine ove paprike sam prodao, ali je zbog mnogo kiše ova godina bila loša i papriku su napadale razne bolesti – kaže Slavoljub, dodajući da se u njegovom selu nizača gaji na 300 hektara, a on sam proizvede od 600 do 700 kilograma mlevene i od 200 do 250 venaca sušene paprike. Objašnjava da je zaprška lepša, što je paprika sitnija, a s plasmanom nema problem. Sve što proizvede proda na pijaci.
