Prof. dr Zoran Keserović
Kasni prolećni mrazevi i ove godine naneli su velike štete srpskim voćnjacima, pogotovo zasadima kajsije. Reč je o posledicama klimatskih promena koje su dovele do toga da u januaru, februaru i početkom marta imamo više temperature u odnosu na višegodišnji prosek, da te visoke temperature utiču na brži razvoj generativnih pupoljaka, koji postaju osetljiviji na kasniju pojavu niskih temperatura i stradaju od mrazeva. Izmrzavanje, poput ovogodišnjeg, postalo je pravilo od 2012. godine naovamo. Dogodilo nam se i lani, a ove godine niske temperature pojavile su se u trećoj dekadi februara i prvoj dekadi aprila, nanevši velike štete, pogotovu zasadima kajsije i breskve koji su podignuti u neodgovarajućim agroekološkim uslovima.
Danak prolećnim mrazevima ne može da se ne odrazi na jesenju berbu i konačan godišnji bilans naših voćara, ali 2021. ipak neće biti zapamćena kao loša godina. Velika potencijalna rodnost i brojnost formiranih rodnih pupoljaka, koja je uočljiva u našim savremenim zasadima, navodi nas na procenu da se možemo opravdano nadati jednoj od najboljih voćarskih žetvi, posle 2013. godine, kada je u Srbiji proizvedeno 1.658.294 tone voća. Ovo će, po svemu sudeći, biti jedna od naših najrodnijih godina, možda čak i najrodnija u istoriji Srbije. Prošle godine proizveli smo oko 1.598.208 tona, a očekujem da ćemo ove godine imati za 5 posto veći rod u odnosu na 2020, iako u trenutku dok pišem ove redove, tačnije procene još nisu gotove.
Berba će ove jeseni malo kasniti u odnosu na 2020 godinu, tako da imamo priliku da agrotehničkim i pomotehničkim merama poboljšamo kvalitet plodova voća. U međuvremenu, vredi se pozabaviti poukama proteklih meseci i prethodnih godina.
Prednost otpornim sortama, adaptiranim na naše uslove
Na niske zimske temperature posebno su osetljive neke od koštičavih (breskva i kajsija) i jagodastih voćnih vrsta (kupina). Ova osetljivost zavisi od vrste i sorte, ali i od pripremljenosti voćke za zimsko mirovanje. Pojedini organi i delovi stabala različito su osetljivi na niske temperature. U nekim delovima Vojvodine su iz istog razloga stradali zasadi breskve, uglavnom oni podignuti na lokalitetima s neodgovarajućim klimatskim uslovima, ili u kojima su zastupljene osetljive sorte. Jedine uspešne mere protiv niskih zimskih temperatura jesu izbor opornih sorti i izbegavanje gajenja osetljivih voćnih vrsta u regionima gde postoji opasnost od takve pojave. Prednost treba dati sortama koje su stvorene u našim agroekološkim uslovima, ili se ovde već duže vremena gaje, jer su one već adaptirane na takve uslove. Takođe, veoma je važno da voćke uđu dobro pripremljene u period mirovanja. U tom slučaju one su otpornije prema niskim zimskim temperaturama.
Otkad se zna, voćarska proizvodnja u Srbiji najvećim delom obavlja se na otvorenom. Bez obzira na nivo ulaganja u proizvodnju, rizik od gubitka prinosa usled dejstva faktora spoljašnje sredine uvek postoji. Posebno dolazi do izražaja u pojedinim godinama, kada se javljaju niske zimske temperature, prolećni mrazevi, velike količine padavina, ekstremna suša, grad i, u poslednje vreme, olujni vetrovi. Usled globalnih promena klime, ovakve ekstremne godine sve su češće. Povećanjem intenzivnosti proizvodnje putem instaliranja sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža, anti-frost sistema i drugog, smanjuju se rizici po prinos. Međutim, radi se o skupim investicijama koje su rentabilne jedino u agroekološkim uslovima koji odgovaraju odabranoj voćnoj vrsti. Međutim, u Srbiji još uvek postoji veliki broj voćnih zasada koji su podignuti na neodgovarajućim lokalitetima, te neredovno rađaju, daju niske prinose ili lošiji kvalitet plodova. Primer za to su zasadi kajsije, breskve ili trešnje u ravnici ili sadnja voćaka na zemljištu s visokim nivoom podzemnih voda, usled čega dolazi do sušenja stabala.
Savremena intenzivna proizvodnja voća u velikoj meri zavisi od uslova sredine. Ako uslovi nisu odgovarajući, čak i najbolja sorta, uz najbolju agrotehniku i pomotehniku, neće dati dobre rezultate. Uzimajući u obzir ovo, ali i činjenicu da su voćke višegodišnje biljke, veoma je važno da se umanje bilo kakvi rizici uticaja spoljne sredine. Prirodni uslovi (klima, zemljište i položaj) u pojedinim rejonima u Srbiji izuzetno su povoljni za gajenje voća. Limitirajući faktori za postizanje visokih prinosa voća i kvaliteta plodova u agroekološkim uslovima Srbije su sledeći: niske zimske temperature, kasni prolećni mrazevi, grad, nagla promena temperatura u zimskom periodu, visoke letnje temperature, relativna vlažnost vazduha, nedostatak padavina, olujni vetrovi. Niske temperature tokom i posle mirovanja u našim uslovima ključni su faktor smanjenja voćarske proizvodnje iz godine u godinu. Najsigurnija mera za sprečavanje nastanka šteta od mraza je preventiva – izbor voćne vrste i sorte u zavisnosti od datih agroekoloških uslova, a osetljive voćne vrste ne treba gajiti u regionima s učestalom pojavom niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva.
Najveće štete kod kajsije i breskve
I ova godina pokazala je da se mora voditi računa o tome gde se sade pojedine voćne vrste, pa čak i sorte i da se u mraznim područjima na već podignutim zasadima moraju koristiti antifrost sistemi, frostbasteri i paljenje velikih bala slame. Kao efikasni pokazali su se i neki preparati koji snižavaju tačku mržnjenja, i u kombinaciji s aminokiselinama i algama mogu donekle ublažiti štete od mraza.
Najveće štete ovog proleća bile su kod kajsije. Prema mojoj proceni, izmrzlo je 60 do 70 odsto kajsija, kod breskve 30 do 35 odsto, trešnje 8 do 10 odsto, šljive, jabuke i kruške od 5 do 8,5 odsto. Kod jabuke najveće štete nastale su kod sorti iz grupe crvenog delišesa i jonagolda, a kod sorti kruške primećeno je izmrzavanje kod sorti turandot i karmen. Kod naše vodeće voćne vrste šljive najveće izmrzavanje bilo je kod najranijih sorti šljiva – timočanke i čačanske rane, a kod vodeće sorte šljive stenlej u nekim lokalitetima primećeno je izmrzavanje do 40 odsto, ali se to neće odraziti na rod zbog velkog intenziteta cvetanja.
Ali, ima lokaliteta, pogotovu tamo gde su voćke sađene u depresijama-mrazištima, gde je došlo do značajnijeg izmrzavanja i šljive, i jabuke, i kruške. I ova godina je pokazala da se mora voditi računa o tome gde se koja voćna vrsta sadi, čak i sorta i klon. Kod jagodastih voćnih vrsta primećeno je beznačajno izmrzavanje, pogotovu u zasadima koji su podignuti na velikim nadmorskim visinama. Kod kajsije najveće izmrzavanje bilo je u ravničarskim delovim. Kao najbolji regioni za proizvodnju kajsije i breskve označeni su Fruškogorski i Podunavski region. Granica ispod koje ne treba saditi kajsiju je 170 do 190 metara nadmorske visine, treba kombinovati ranocvetne i kasnocvetne sorte kajsije i u zasadu moraju biti najmanje 4 sorte. Kod breskve se takođe mora voditi računa prilikom izbora sorti i lokaliteta za sadnju. U poslednje vreme podižu se savremeni zasadi trešnje na kržljavoj podlozi gizeli 5 i mnogi proizvođači nisu vodili računa o izboru lokaliteta i sorti trešnje.
Bumbari najbolji oprašivači
Kod trešnje u poslednje vreme su primećena velika izmrzavanja Od sledećih ispitivanih sorti na izmrzavanje: burlat karmen, grej star, svit sareta, kordia, ferovia, regina i svit hart, u svim lokalitetima Srbije najveću genetsku otpornost na prolećne mrazeve pokazale su sorte karmen i regina.
U poslednjih nekoliko godina, a to se desilo i u 2021. godini, suočeni smo sa činjenicom da u vreme cvetanja većine voćnih vrsta bude prohladno i kišovito vreme. S obzirom na to da pčele ne lete na nižim temperaturama, postavilo se kao nužnost korišćenje bumbara u procesu oprašivanja. Kod nas nije ustaljena ova praksa, ali se u razvijenijim voćarskim zemljama ništa ne prepušta slučaju i sve više se koriste bumbari kao oprašivači. Njihove prednosti su velike u odnosu na ostale insekte koji oprašuju: oni počinju aktivnosti pri temperaturi od 6 do 8ºC, aktivni su prilikom kišovitog i oblačnog vremena, zbog veličine i dlakavog tela prenose velike količine polena, rade bolje u zaštićenom prostoru.
Raduje činjenica da su u svim plantažnim zasadima trešnje u Vojvodini korišćene košnice bumbara. Ove godine u vreme cvetanja, pogotovu kruške, bilo je jako loše vreme, a voćari nemaju naviku, čak ni u Vojvodini, da unose bumbare, te je zbog lošeg oprašivanja i oplodnje došlo do velikog odbacivanja plodova. Kod kruške će doći do smanjenja roda u odnosu na 2020. godinu. Kišovito vreme u drugoj dekadi maja nije odgovaralo proizvođačima jagode koji je gaje na otvorenom, zbog otežane zaštite, a i s aspekta kvaliteta.
Najveći profit od borovnice, jabuke, jagode, maline, trešnje
Navešću još nekoliko podataka bitnih za mlade voćare i one koji planiraju nove zasade. Naše najprofitabilnije voćne vrste jesu borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja, dobru perspektivu imaju i višnja (pogotovu krupnoplodne sorte), kajsija, leska, orah i kruška, ali i šljiva, kupina i breskva. Srbija ima pogodne agroekološke uslove za voćarsku proizvodnju, tradiciju i iskustvo u gajenju voćaka i proizvodnji sadnog materijala i odličan kvalitet plodova.
Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se borovnica, jabuka, trešnja, malina i jagoda, gde se i po tehnologiji, i po prinosima možemo porediti s najrazvijenijim voćarskim regijama sveta. Borovnica je trenutno najisplativija biljna kultura u Srbiji. Gaji se na 2.500 hektara, s tedencijom daljeg rasta. Procenjuje se da u Srbiji uberemo između 15.000 i 16.000 tona plodova borovnice. Stiže za berbu od početka juna i sezona berbe traje do treće dekade jula. Prinosi se kreću kod proizvođača sa slabijom tehnologijom između 8 i 9 tona/ha, a kod proizvođača sa savremenom tehnologijom i preko 15 tona/ha. U 2019. godini izvezeno je oko 1.226,6 tona borovnice, a u 2020. godini 2.923,9 tona, u vrednosti 16,5 miliona evra. Vodeća sorta u srbiji je djuk, a nešto malo su zastupljene i sorte blukrop i ozark blu.
Druga po ostvarenom profitu po hektaru je jabuka. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visokoakumulativna i zahteva jako puno ljudskog rada, oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke, gde za 200 tona treba 1.500 radnih časova, onda je jasno koliko jabuka angažuje radne snage. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje preko 120 miliona dolara.
Kod jagode u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po hektaru iznosi oko 15.000 evra, povraćaj oko 50 odsto od subvencija države i Pokrajine, a berba traje dve godine. Čista zarada je od 7.000 do 12.000 evra po godini, zavisi od sezone.
Kod maline za zasnivanje zasada s protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po hektaru. S prinosom od 12 tona po hektaru i s prosečnom cenom od 1,6 evra, investicija se otplaćuje u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji države. Malina se u Srbiji gaji na oko 21.000ha i godišnja proizvodnja iznosi preko 95.000 tona, a rekordna proizvodnja je bila 2011. oko 110.000 tona i 2017. oko 109.000 tona. U 2020. godini iz Srbije je izvezeno oko 91.293,5 tona zamrznute maline u vrednosti od 212,7 miliona evra, dok je sveže izvezeno preko 1.419,4 tone u vrednosti od 2,4 miliona evra. Veliki izvoz sveže maline imali smo 2018, oko 6.000 tona, a rekordni izvoz je bio 2013. godine – oko 8.000 tona. Vodeća sorta maline Vilamet, ali u poslednje vreme dosta se sadi sorta miker, tulamin, en rosandira i amira. U sezoni maline Srbija može da ponudi na tržištu svežu malinu od polovine juna pa do kraja jula i to sorte Vilamet, Miker i Tulamin. Jedna složena zadruga u Zapadnoj Srbiji može da ponudi oko 100 tona plodova vrhunskog kvaliteta sorti En Rosandira i Amira, s vremenom berbe od početka avgusta pa do kraja oktobra.
Većina naših voćara ima standarde kvaliteta GLOBAL GAP I GRAS HUMANI.
Kod trešnje, investicije u savremene zasade s protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi gizela 5 su velike, a povraćaj uloženih sredstava je za 5 do 6 godina.
Ništa se ne prepušta slučaju
Svedoci smo ekspanzije voćarske proizvodnje u poslednjoj deceniji. Razvoj voćarstva ne ogleda se samo u povećanju površina pod voćnjacima, već prvenstveno u uvođenju savremenih tehnologija gajenja voćaka po ugledu na razvijenije regione u Evropi. Savremeni koncept gajenja voćaka pretpostavlja velike gustine sadnje, kvalitetni sadni materijal, ostvarivanje redovnih i veoma visokih prinosa i plodova vrhunskog kvaliteta. Ulaganja u zasnivanje zasada su velika, očekuje se rano stupanje na plodonošenje i brz povraćaj uloženih sredstava. S obzirom na visoke troškove pri zasnivanju zasada, ni najmanji segment proizvodnje ne prepušta se slučaju.
Savet mladim voćarima
Mladi ljudi, koji pokazuju sve veće interesovanje za voćarstvo, moraju se pridržavati pravila struke i nauke, da ne bi u startu napravili skupe greške. Za određenu lokaciju treba da izaberu voćnu vrstu i sortu koja će dati najbolje rezultate, obavezna je hemijska i mehanička analiza zemljišta, izbor kvalitetnih sorti i podloga, rastojanja, instaliranje protivgradnog sistema i sistema za navodnjavanje sa prihranom preko vode – fertirigacija. Pre nego što se odluče za podizanje zasada treba da konsultuju stručnjake.
