Otkup jagnjadi trenutno je usporen, na tržištu je manje grla u odnosu na isti period prošle godine, još uvek nije poznato koliko njih tačno čeka svog kupca, ali zaliha i dalje ima. Jedan od većih otkupljivača u Srbiji, kompanija BOV-OV iz Temerina, od početka godine do sada, otkupila je oko 12.000 grla.
„Sada imamo mali zastoj, verovatno zbog ovih velikih vrućina, ali smo zadovoljni dinamikom kojom to ide. Redovno nam farmeri donose svoju jagnjad. Međutim, najviše ih bude u toku zime, tada imamo dve ture, a sa trećom krećemo s jeseni“, objašnjava ispred kompanije BOV-OV Miloš Marković.
Do kraja godine planiraju da kupe još pet, šest hiljada, a svu količinu izvoze u Izrael, s obzirom na to da je u pitanju kompanija čiji su vlasnici upravo Izraelci.
„Do sada smo izvezli dve ture od po nešto više od 5.000 jaganjaca. Trebalo bi ukupno da na izraelsko tržište pošaljemo 17-18 hiljada grla. Kamionima ih vozimo do luke Bar odakle brodovima idu u tu zemlju.“
Sa plasmanom u inostranstvo nemaju problem zbog krize izazvane korona virusom. Kažu, ni u vreme vanrednog stanja, nije bilo poteškoća.
„Tada smo izvezli čak dve ture, životinje imaju slobodan prolaz. Snalazili smo se za dozvole za radnike kako bismo ih dostavili do Bara“, dodaje naš sagovornik.
Na adresu ove firme u Temerinu kod Novog Sada stiže jagnjad iz cele Srbije, ali je najviše sa teritorije Vojvodine. Ne postoji minimalna količina – farmeri im mogu prodati samo jedno ili stotine i hiljadu jaganjaca.
„Bitno je da budu muška grla težine od 30 do 40 kg, a po kilogramu plaćamo 255 dinara. To jeste mala cena za proizvođače, nama otkupljivačima odgovara, ali, u suštini, mi dajemo jednu od najviših cena, u klanicama je za oko 20 dinara niža. Verujem da će se to menjati i da će rasti u narednom periodu.“
Ovčarstvo je, smatra, profitabilna grana poljoprivrede, ali ukazuje da je korona veoma uticala na ovaj deo agrara i napravila zastoj.
Pojavio se višak robe na tržištu koji je snizio cenu. Nisu radili restorani, nije se prodavalo kao inače. Ostalo je dosta ženske robe u ponudi“, napominje Marković i dodaje da su virtemberg i il de frans su najzastupljenije rase u njihovom skladištu, a ima i šarolea, bergamoa, pomešanih rasa, dok jedino ne kupuju romanovsku i pramenke.
Trenutnim kvalitetom životinja, kažu, nisu najzadovoljniji.
„Uglavnom ih stočari drže na paši bez dodatka koncentrovane hrane, jer su žitarice znatno poskupele i nemaju dovoljno sredstava da obezbede i taj dodatak ishrani. A to onda dalje utiče na smanjenje mesa kod samih grla“, ukazuje Marković.
Upravo zbog poskupljenja stočne hra ne, farmerima trenutna otkupna cena nije dovoljna, ukazuje Čedomir Keco ispred Udruženja „Agroprofit“, te podseća da su, pre nepunih mesec dana, uz podsticaj Ministarstva poljoprivrede, od 2.000 dinara po isporučenom jagnjetu, mogli postići cenu 320-350 din/kg.
Sada je manja, nudi se oko 2,5 evra plus premija. Javio se kupac koji bi izvozio u Severnu Makedoniju po toj ceni, ali odgajivači će odugovlačiti sa prodajom sve dok jaganjci ne pređu 40 kg, u nadi da će moći više da naplate“, navodi Keco.
Prema podacima kojima raspolaže ovo udruženje, jaganjaca je u ponudi ove godine znatno manje nego prethodne u isto vreme, a navode da su južni, a delom i srednji Banat ostali gotovo bez ponude.
„Veći utovar od 100 i 200 komada na jednom mestu nije moguć, jer su pojedini odgajivači planirali da imaju jagnjenje tokom više meseci. I onda, ako imaju oko 400 ovaca, po jednom utovaru za prodaju dobiju oko 30 do 40 grla.“
Farmeri su, dodaje, nezadovoljni i što nema otkupa vune.
„Zbog toga će naše i udruženje bikara uskoro objaviti poziv za partnerstvo u izgradnji pogona za preradu vune za građevinarstvo. To nije investicija koja će biti završena ove godine. Udruženje će samo usmeravati proizvođače prema tom pogonu. To je u svetu već poprimilo značajan obim u otkupu vune, jer ju je sintetika potisnula u tekstilnoj industriji“, ukazuje Keco.
Ukoliko bi imali kome da prodaju vunu, stočari ne bi imali dodatnih troškova oko šišanja ovaca, jer sada izdvajaju novac za šišanje, a nemaju zaradu, navodi Keco.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
