NA VEST KOJA JE POGODILA NAŠE MALINARE
Na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani objavljeno je, početkom godine, upozorenje da je u smrznutim malinama uvezenim iz Srbije pronađen kadmijum. Alarm stiže iz Belgije, jer je njena kompanija koja distribuira maline ustanovila problem. Navodi se takođe da bi konzumiranje ovog voća bilo potencijalno ozbiljan rizik po zdravlje.
Vest o pronalasku prekomerne koncentracije kadmijuma u smrznutim malinama uvezenim iz Srbije, neprijatno je pogodila sve aktere u malinarskom poslu u našoj zemlji. S obzirom na to da se radi o teškom metalu, veoma štetnom po zdravlje ljudi, više nego ikada je potrebno utvrditi poreklo takve robe. Pitanje je da li je kontaminirana pošiljka maline proizvedena kod nas, ili je uvezena pa reeksportovana pod imenom maline iz Srbije.
Zagađenja iz topionica i termoelektrana
Naime, činjenica da smo u prošlosti više puta „ispaštali” zbog reeksporta malina u kojima su pronalaženi noro virusi ili drugi nedozvoljeni sadržaji, ukazuje na potrebu doslednijeg poštovanja postojećih standarda i protokola koji obezbeđuju dokaze o poreklu maline, odnosno garanciju da je ovo voće proizvedeno u Srbiji i da nije mešano sa ukrajinskim, poljskim, kineskim i drugim malinama. To se dokazuje sertifikatom o usaglašenosti kao i garantnim listom da je malina sto odsto proizvedena u našoj zemlji. Taj dokument pruža dodatnu potvrdu, ali i povlači krivičnu odgovornost u slučaju da se ustanovi da roba nije poreklom iz zemlje proizvođača.
Poreklo teških metala u zemljištu može biti usled geohemijskih procesa, odnosno iz matičnog supstrata, ali se u takvim situacijama ovi elementi obično nalaze u veoma niskim koncentracijama. Primera radi, kadmijum se u Zemljinoj kori javlja u količinama od 0,1 do 0,5 mg/kg i to uglavnom kao pratilac ruda cinka, olova i bakra.
Međutim, poslednjih godina industrijska postrojenja sve više zagađuju vazduh teškim metalima, a zagađenje se prenosi na zemljište i vodu. U slučajevima veće emisije ovih materija, u blizini topionica za preradu metala i termoelektrana često se primećuju oštećenja biljaka i zemljišta. Velika količina teških metala u zemljište, a iz njega u biljke i plodove, dospeva usled primene u industriji i poljoprivredi. To je u poljoprivredi naročito izraženo kod nekontrolisane upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, a teški metali se u plodovima identifikuju nakon korišćenja sredstava za zaštitu bilja u nedozvoljenim rokovima primene.
Više organskih materija, manje teških metala
Pre svega, potrebno je znati da većina mikroelemenata spada u grupu teških metala za koje je karakteristično da u većim količinama deluju toksično na biljke, životinje i čoveka. Ponašanje mikroelemenata u zemljištu uslovljeno je mnogobrojnim faktorima i svi oni zajedno, ili svaki posebno mogu biti presudni za sadržaj i dinamiku mikroelemenata, odnosno teških metala.
Faktori koji utiču na dostupnost teških metala u zemljištu su mehanička struktura, vodno-vazdušne osobine, sadržaj organske materije i temperatura zemljišta. Pojava njihovog toksičnog dejstva se uglavnom dešava u kiselom zemljištu i zbog oksido-redukcionih pojava u njemu. Bitan činilac za povećanu dostupnost ovih elemenata biljkama je i stepen zasićenosti zemljišta vlagom kada su, usled manjka kiseonika, redukovane forme mobilnije i više dostupne za usvajanje korenom od oksidovanih formi teških metala.
To praktično znači da visok udeo organske materije, umeren sadržaj frakcije gline, visok sadržaj kalcijum karbonata i neutralna reakcija zemljišta, utiču na otežanu mobilnost teških metala, što bitno utiče i na njihovu translokaciju iz zemljišta u biljku. Veliki uticaj na usvajanje teških metala ima i zemljišni kapacitet razmene katjona (Cation exchange capacity – CEC), pri čemu zemljišta sa niskim kapacitetom obično imaju veći sadržaj ovih elemenata.
Pravilnici zdravlja vredni
Sve rečeno ima za cilj da podstakne proizvodnju, distribuciju i korišćenje kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane. To se posebno odnosi na sadržaj opasnih i štetnih materija – teških metala čija koncentracija treba da bude usaglašena sa maksimalno dozvoljenim količinama. Ovi maksimumi propisani su odgovarajućim Pravilnicima: Pravilnikom o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i metodama njihovog ispitivanja, Pravilnikom veća Evrope, Pravilnikom o metodama organske biljne proizvodnje i Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu.
Piše: Dr Aleksandar Leposavić, Institut za voćarstvo Čačak
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
