Čim je školsko zvono oglasilo kraj godine u vranjskoj srednjoj Tehničkoj školi, učenik Luka Tasić je napravio improvizovanu tezgu za prodaju lubenica kod Gornje kasarne, na jednoj od najprometnijih raskrsnica u gradu. Ovim poslom počeo je da se bavi prošle godine kada je lubenice prodavao za svog sugrađanina i strpljivo čekao trenutak kada će biti svoj gazda.
Odlučio je da je najbolje da krene sa prodajom lubenica, a da kasnije kupcima ponudi i ostalo sezonsko voće i povrće. Zaključio je da tezgu treba da postavi na mestu u gradu gde će u svako doba dana biti dostupan potrošačima
Vranjanci su vrlo brzo primetili njegovu robu, a kada su ih probali i uverili se u njihovu slast, stalno su mu se vraćali.
– Moj dobavljač ih nabavlja u okolini Prokuplja i Doljevca. Najviše se traže lubenice do sedam kilograma. One veće izbegavaju, uprkos tome što su najslađe – priča Luka.
Kaže da najviše lubenica proda ujutro do 9 sati i popodne od 4 do 5. U podne kada pritisne žega ima najmanje mušterija. On, međutim, ni tada ne napušta svoje radno mesto. Samo se malo dublje zavuče u senku suncobrana i dok čeka novog kupca uz dobru knjigu prekraćuje slobodno vreme.
Iako vrelina mnogo puta ume da ga umori do kraja radnog vremena ne skida osmeh sa lica. Veliki je gospodin u ophođenju sa svojim kupcima i kad god proceni da treba da im odnese lubenicu do automobila to i učini. Ne žali se ni na zaradu i poručuje da onaj ko želi da radi ovaj posao može i da zaradi.
Tekst i foto: Gordana Nastić