ПРАВИЛНО ЗАЛИВАЊЕ ПАРАДАЈЗА
Парадајз се у Србији гаји на великим површинама, у селима су ретке баште у којима нема бар неколико струкова, а у градовима се може видети и по терасама, у жардињерама. Производи се у пластеницима, стакленицима и на отвореном пољу и то као врло рано, средње рано и касно поврће. На отвореном пољу се гаји најчешће за прераду.
Има дубок коренов систем који у земљиштима добрих физичких својстава продире и на један и по метар, а зна се да је велики потрошач воде. Највише је потроши из активне ризосфере с дубине 50 до 70 cm. Када из тог слоја потроши 60 посто приступачне воде, успорава пораст и смањује принос. Штета се не може кориговати каснијим, па чак ни прилично обилним заливањем. Највеће потребе за водом су у фазама примања расада, цветања и пораста плодова. Али са заливањима не треба ни претерати, како у броју тако и у количини воде којом се надокнађује дефицит влаге.
Прекомерно заливање у периоду цветања доводи до опадања цветова и смањења заметања плодова. Смена влажних и сушних периода у фази зрења изазива пуцање плодова.
После расађивања парадајзу је потребно од 400 до 650 мм воде. Расад је осетљив и на повишену влажност земљишта, јер на парцелама које имају вишак воде, развијају се издужене и нежне биљке. Тада се ово поврће залива када листови добију тамно зелену боју и то први пут приликом расађивања, други после 3 до 5 дана. Заливне норме су од 10 до 30 мм, што зависи од тренутне влажности земљишта.
Када се расад прими не залива се 10 до 15 дана, ради бољег укорењавања. Заливни режим може се ефикасно користити по турнусима у модификованом облику, а дужину турнуса модификују падавине. Када су у току једног дана све падавине испод 5 мм при условима високе евапотранспирације, или мање од 3 мм при условима ниске евапотранспирације, не ремете турнус и заливање се спроводи као да није било кише. Уколико су падавине веће, за сваких 5 или 3 мм, наредно заливање се одлаже за један дан. Уколико падне киша већа од половине заливне норме, следеће заливање се одлаже за један турнус, рачунајући падавине. До појаве првих плодова турнус је 8 до 12 дана, а касније се понавља на сваких 5 до 10 дана. Код сорти и хибрида које се беру у више наврата, у периоду берби залива се по потреби, али увек после сваке бербе. Предзаливна влажност земљишта до појаве првих плодова је 70 одсто пољског водног капацитета (ПВК), а касније се пење на 80 посто.
Кода се ово поврће сеје директно у земљу, први пут се залива одмах после сетве, ради уједначеног и правовременог ницања. У том случају заливна норма је од 30 до 50 мм, у зависности од физичких својстава земљишта. С обзиром на високу предзаливну влажност, вода треба да прокваси слој од 50 до 70 цм. Број заливања варира у зависности од количине и распореда падавина, а норма наводњавања у нашим условима достиже 250 до 300 мм. Парадајз се наводњава браздама, орошавањем и капањем. Орошавањем се ствара посебна микроклима која погодује појави и интензивијем развоју проузроковача болести.
Пише: Дипл. инж. Марија Јањић, ПССС Врање
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
