Rakija je neizostavni deo srpske tradicije, kulture i nacionalnog identiteta. Može se proizvoditi od različitog voća, ali je svakako najpoznatija šljivovica koja je prošle godine uvrštena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. A koja je tajna dobre šljivovice? Nju nam je otkrio Čedomir Đurđević, proizvođač Čedine rakije iz Rađevog Sela kod Valjeva. Ljubav prema proizvodnji rakije razvio je još u detinjstvu, jer su se njegovi roditelji, ali i dedovi i pradedovi, bavili poljoprivredom. Jedna od njegovih rakija nosi i oznaku organskog porekla.
– Osnovna delatnost moje porodice bila je gajenje šljiva, njihovo sušenje i pečenje rakije. Pohađao sam Tehnološki fakultet, prehrambeni smer, a po završetku studija počeo sam da radim kao tehnolog u proizvodnji jakih alkoholnih pića. To je bilo nešto što me je interesovalo od najranijeg detinjstva, i u tome sam video budućnost i perspektivu – rekao nam je Čedomir Đurđević.
Kako kaže, proizvodi rakiju isključivo od šljive. Mišljenja je da se treba specijalizovati za određenu oblast i to raditi na vrhunskom nivou.
– Imam svoje zasade šljiva u organskom statusu i nešto iz zasada imam ugovoreno kod dva saradnika s kojima sarađujem već godinama. To je šljiva s poznatih parcela. Gajim šljivu na nekih 3,5 hektara, dominantna sorta je čačanska lepotica i delom ranka. Čačanska lepotica je zauzela mesto koje je pre desetak godina imala požegača. Iste sorte su i kod mojih saradnika, samo što oni još uvek imaju i požegaču – kaže naš sagovornik. – Imam i veliko stado ovaca, pošto organskog voćarstva nema bez stočarstva. Posle četvrte, pete godine u voćnjak se puštaju ovce koje suzbijaju korov – otkrio je Đurđević za „Dobro jutro“.
– Kod mene jedna rakija ima organski sertifikat, ali to ne znači da ostale rakije nisu organske. Kada je reč o samoj proizvodnji, mislim da nema velike razlike između organske proizvodnje i toga kako su se šljive gajile u prošlosti. U takvim zasadima u principu nema značajnih bolesti. U voćnim zasadima, u kojima se ne radi intenzivno, nema mnogo ni rezidbe. Što bi ljudi rekli – šljiva se reže kada krene da se trese. Stave se merdevine, popne se na šljivu, otrese se rod i onda se poseku polomljene grane, one koje smetaju i to je klasična naša rezidba – objašnjava ovaj 65-godišnjak.
Njegova rakija je prošle godine na Balkan openu proglašena za najbolju srpsku šljivovicu, a dobio je priznanje i pretprošle godine, u ocenjivanju Saveza proizvođača rakije Srbije i Ministarstva poljoprivrede.
– Ključ kvaliteta je veliko iskustvo koje je nasleđeno generacijski, ali i moje iskustvo od 40 godina u proizvodnji rakije. Kombinacija velikog iskustva predaka koje je prenošeno s kolena na koleno, dopunsko znanje koje sam stekao od najboljih, kombinovanje najsavremenijih dostignuća koja su dala mogućnost da primenimo neke stvari koje, na primer, moj deda nije mogao, jer nije imao takvu opremu, omogućili su ovakav proizvod – poručio nam je Đurđević.
Tanja Prolić
Foto: Marija Đurđević
