Zbog specifičnosti organske proizvodnje i ograničenja pri izboru preparata, neophodno je kombinovati sve dostupne mere za rešavanje problema u zaštiti bilja – agrotehničke, biološke, biotehnološke i hemijske mere. Prema načelima organske proizvodnje, teži se uspostavljanju ravnoteže u prirodnoj sredini –agroekosistemu, tj. odgovarajućem odnosu između korisnih i štetnih organizama primenom preparata koji su na prirodnoj osnovi. Evo primera i predloga prirodnih preparata za zaštitu bilja koje predlažu mr Gordana Forgić, konsultant u zaštiti bilja i stručnjak u Poljoprivrednoj stručnoj službi (PSS) Sombor i njeni saradnici dipl. inž. Vladimir Sabadoš i dipl. inž. Jelena Perenčević.
Najčešći problemi prilikom zaštite bilja su korovi, štetočine i bolesti biljaka. Biljni proizvodi (fitopreparati) koji se koriste u organskoj proizvodnji mogu da se naprave i u domaćinstvu. Uglavnom se koriste:
• čorbe – isitnjeni delovi odgovarajuće biljke preliju se hladnom vodom i ostave 24 sata. Zatim, čorba se kuva 15 do 30 minuta, ohladi, procedi i tečnost se koristi za prskanje (najčešće razređena);
• macerat – isitnjeni delovi biljke preliju se hladnom vodom (najbolje kišnicom) i ostave da odstoje 24 sata. Pre upotrebe, macerat se procedi;
• fermentisani ekstrakt – sveži ili suvi biljni delovi preliju se hladnom vodom i ostave napolju, sve dok ne započne vrenje. Masa se u toku 7 do 12 dana povremeno meša. Fermentacija je završena kada biljni delovi padnu na dno posude, a tečnost izbistri. Pre tretiranja biljaka, ekstrakt se obavezno razredi.
Kopriva (Urtica dioica i Urticae urens) – skuplja se na terenima koji su bogati azotom. Berba se izvodi kada biljke dostignu visinu do jednog metra i kad su u fazi cvetanja. Preparati na osnovi ekstrakta od kopriva bogati su azotom (fitostimulanti) – pospešuju rast gajenih biljaka, i gvožđem – u medicini kopriva se koristi za povećanje nivoa gvožđa u krvi kod čoveka. Takođe, ima dosta oligoelemenata, a deluje i aficidno na lisne vaši i kao akaricid na crvenog pauka. Ima i izvesno repelentno delovanje na mnoge druge insekte.
Gust rastvor od koprive koristi se kao fungicid, repelent i prihrana. Neugodnog je mirisa i odbija lisne vaši, grinje (pregalj), smeđu trulež. Za njegovu pripremu beru se samo nadzemni delovi koprive – jedan kilogram biljke potopi se u 10 litara vode i ostavi da odstoji 10 do 15 dana u hladovini (najbolje na oko 18 Celzijusovih stepeni). Promeša se svaki dan. Rastvor će se zgušnjavati i promeniti boju u smeđu. Spreman je za upotrebu kada se više ne stvaraju mehurići vazduha usled vrenja. Zatim ga je neophodno procediti i odstraniti delove biljke koji će se kompostirati.
Koprive prihranjuju biljke i štite ih od bolesti. Najbolje ih je koristiti u vegetacionom periodu, svake tri nedelje. Prilikom upotrebe, rastvor se razredi vodom u odnosu 1:7, sipa se u flašu za prskanje i njime se tretiraju biljke i područje oko njih. Pre korišćenja, neophodno ga je ostaviti na tamnom mestu u zatvorenoj posudi do 12 meseci. Za rastvor protiv lisnih vaši i celerove muve potrebno je 224 grama mlade koprive natopiti vodom u kanti na nedelju dana, zatim je procediti i koncentrovan rastvor je spreman za upotrebu. Može da se koristi na povrću, voću i ružama. Odbija neke vrste insekata, a istovremeno jača biljku kroz folijarnu prihranu.
Kopriva pozitivno deluje na rast i razmnožavanje velikog broja useva – 1:100 u odnosu na glavnu kulturu, deluje stimulativno na zasad. Takođe, njenom sadnjom neki insekti (šargarepina mušica, lisne vaši) radije će se hraniti koprivom nego šargarepom i na taj način će zaštititi usev. Vezica sveže nabrane koprive može da se obesi u kuhinjskim ormarićima radi odbijanja mušica i moljaca. Da bi mogla da se koristi kao rastvor za prskanje, kopriva se isecka, prelije hladnom vodom i ostavi da odstoji dva dana. Posle toga, biljke se prskaju rastvorom dobijene tečnosti od 5 odsto. Macerat se koristi razbacivanjem po usevu u slučaju suzbijanja lisnih vašiju. Deluje i na neke biljne bolesti. Ako se kopriva macerira i drži 4 dana i doda joj se macerat od rastavića (Equisetum arvence) u odnosu 1:1,5 a zatim 20l vode, može da se nanosi na lišće useva za suzbijanje lisnih vašiju i crvenog pauka. Ako se 1kg šećera doda u ovih 20 litara i 1 odsto macerata od ekstrakta Marsiglia migliore, deluje kurativno na neke bolesti useva.
Paprika (Capsicum annum) – koriste se izrazito ljute feferone, ili paprike koje su bogate azotom, uljem, kao i kapsaicinom (alkaloidom). Ekstrakt iz plodova paprike se rastvara u vodi i njegove komponente štetno deluju na lisne vaši. Spravljanje macerata od paprike – 200g suvog macerata na 100l vode koristi se za sve vreme vegetacije prskanjem ili nanošenjem suvog macerata na biljke. Chrysantemum cinerariafolium – gaji se kod nas, ali u Keniji ili drugim tropskim predelima ima veći procenat piretrina (prirodni insekticid). Preparat deluje uglavnom kontaktno i ishranom štetočina i ima brzo, inicijalno delovanje. Osim na štetne insekte, deluje i na Fitoseidae (korisne predatore grinja). Koristi se kao prašak i deluje protiv muva, stenica, komaraca, lisnih vašiju, bele leptiraste vaši, krompirove zlatice i mnogih drugih. Deluje samo 48 sati, a efikasnost se smanjuje povećanjem temperature i intenzivnijom svetlošću.
Rotenon – alkaloid koji se nalazi u cvetu, stablu i semenu mahunarki (grašak, bob, boranija) koristi se kao insekticid i akaricid za suzbijanje leptiraste i lisne vaši, cikade vinove loze, lisne buve, buvača, krompirove zlatice i lisnih sovica.
Preparat rotena – insekticid biljnog porekla, ekstrakt biljke Derris elliptica, sadrži 6 odsto rotenona. Doze primene kreću se od 0,25 do 0,3 l na 100 l vode. U preporučenim dozama nije otrovan za pčele.
Duvan (Nicotiana tabacum) – dugo se koristio u povrtarstvu i sadrži prirodne materije koje deluju protiv lisnih vaši i muva. Kratko deluje, te se mora često koristiti. Spravljanje macerata od duvana – 400g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske prašine prelije se sa 10l vode. Ostavi se da odstoji dva dana, procedi i razredi u odnosu 1:2, uz dodatak 40g kalijumovog sapuna. Koristi se za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih vašiju, za suzbijanje štetnih insekata na koštičavom i jabučastom voću, na jagodama, vinovoj lozi, šećernoj repi, duvanu i povrću. Preporučuje se tretiranje u večernjim satima.
Rastavić (Equisetum arvence) – deluje na truleži i parazite koji se razvijaju na površini lista. Radi njihovog suzbijanja, povrće se ranije prekrivalo “ovlaš” slamom. Spravljanje macerata od rastavića – 10kg svežih biljaka ili 1,5kg macerata suve materije na 100l vode. Suvi macerat se koristi s ekstraktima koprive u odnosu 1:5.
Luk (Alium sativum i A. cepa) – deluje na suzbijanje lisnih vaši i grinja na šargarepi. Ima veći sadržaj antibiotika (alicin), sumpora i eteričnih ulja. Ekstrakt lukovice ima i repelentno delovanje na lisne vaši, Cudia pomonella, Tortricidae i druge insekte. Koristi se i za suzbijanje plamenjača (npr, plamenjače ruže), čađavice itd. Ulje izolovano iz luka ima baktericidno delovanje preko antibiotika. Spravljanje ekstrakta od luka – 750g čenova luka ide na 100l vode ili 200g suvih listova lukovice prelije se toplom vodom (40 stepeni) i drži četiri do pet dana, a zatim procedi. Prska se u intervalima od pet dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjače. Pripremljeni ekstrakt nanosi se direktno na biljke za su zbijanje lukove i šargarepine muve. Rastvor od crnog i belog luka koristi se protiv grinja i plesni i u slučaju kada listovi potamne. Pet stotina grama nasečenog crnog i belog luka potopi se u 10l vode. Kada tečnost prestane da peni, razredi se desetostrukom količinom vode i zatim se zemlja prska protiv plesni. Od kuvanih ljuski crnog luka može da se napravi i sredstvo za prskanje protiv insekata.
Oparak je postupak prelivanja ili obrade biljne mase toplom vodom. Oparak od belog luka – 700g belog luka prelije se sa 10l kipuće vode, poklopi i ostavi da odstoji pa zatim procedi. Razređen u odnosu 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjače, a nerazređenim se tretira zemljište protiv štetočina i uzročnika pepelnice. Beli luk suzbija zemljišne štetočine, a zasađen između redova jagoda pomaže im da budu čvršće.
Oparak od nadzemnih delova krompira (Solanum tuberosum) – 1,2kg zelenih, mladih, nadzemnih delova biljke krompira sitno se iseče, prelije sa 10l tople vode i ostave da stoje tri do četi ri sata. Posle toga, masa se procedi i koristi se sveže pripremljena, uz dodatak 40g rastvorenog sapuna. Deluje protiv paukova.
Oparak od maslačka (Tarahacum officinale) – 300 g iseckanog korena ili 400 g svežeg lista prelije se sa 10l tople vode (40 stepeni), drži jedan do dva sata i procedi. Koren maslačka treba da se čuva na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih vašiju.
Oparak od kamilice (Matricaria chamomilla) – čajna kašika suvog cveta kamilice prelije se sa 1l kipuće vode, ostavi da stoji do 30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena. Danas je potvrđeno da samo jedna biljka kamilice štiti površinu od jednog kvadratnog metra od pojave zemljišnih štetočina. Pozitivno utiče na sve biljke, te je treba sejati gde god je to moguće.
Za suzbijanje bolesti povrća na korenovom vratu i nižim delovima stabla, neophodni su dezinfekcija semena ekstraktom koprive i redovno provetravanje. Zaražene biljke treba iščupati, zemljište posuti pepelom od drveta, preparatima od bakra ili bakterijskim preparatom Bacillus subtillis. Jedan od bioloških fungicida čija se primena zasniva na razvoju gljiva antagonista Aureobasidium pulluans je preparat boni protect forte koji se koristi u sprečavanju plesnivosti plodova (Botrutis spp.).
Za suzbijanje plamenjača, pepelnice, antraknoze i pegavosti listova koriste se biopesticidi i fitoekopreparati, zatim rastvor sumpora od 0,5 odsto, kao i čorba rastavića, belog i crnog luka, ekstrakt maslačka i bordovska čorba.
Preparati na osnovi bakra (bordovska čorba) i sumpora koriste se u organskoj proizvodnji. Za 100 litara bordovske čorbe (1 odsto) potrebno je:
• 1kg bakarsulfata (plavi kamen),
• 0,4kg negašenog („živog”) kreča,
• ili 1,2kg gašenog kreča ili 1kg hidratizovanog gašenog kreča.
Od 100l vode iz bureta odvoji se 20l, od čega se u 10l vode za gasi 0,4kg negašenog kreča ili se doda 1,2kg gašenog kreča (u vidu paste), ili 1kg hidratizovanog gašenog kreča. U drugih 10l rastopi se plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procedi se kroz ređe platno, uz mešanje i sipa se u bure s preostalom vodom, da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10l vode, sipa se u bure s krečnim mlekom. Rastopljen plavi kamen uvek se sipa u bure s krečnim mlekom, a ne obrnuto. Doduše, ništa posebno se ne dešava ni ako se rastopljen plavi kamen sipa u krečno mleko – takva čorba se brže taloži i nešto je slabijeg kvaliteta. Rastopljen plavi kamen sipa se u krečno mleko, uz mešanje i čorba je spremna za upotrebu.
Bordovska čorba koristi se sveže pripremljena, jer stajanjem gubi fungicidno dejstvo. Međutim, može da se stabilizuje dodavanjem 250g šećera na 100l čorbe i tako zadržava aktivnost nekoliko dana. Spravljanje koncentrata bordovske čorbe sastoji se u tome što se prethodno priprema “osnovna suspenzija” krečnog mleka i “osnovni rastvor” plavog kamena koji se mešaju s vodom neposredno pre prskanja i na ovaj način se priprema koncentrat, koji može da se čuva i tokom zimskog perioda. Ovo je dobar način pripreme kada se prave male količine za omanje posede.
Pripremanje osnovnog rastvora plavog kamena – u plastičnoj posudi rastvori se 1kg plavog kamena u 10l vode (njihove količine mogu proporcionalno da se uvećaju, zavisno od potrebe). Osnovni rastvor plavog kamena može neograničeno da se čuva u zatvorenom plastičnom ili staklenom balonu. Osnovna suspenzija krečnog mleka – u drugoj plastičnoj posudi, u 10l suspenduje se (rastvori) 0,4kg negašenog kreča, ili 1,2kg gašenog kreča (paste), ili 1kg hidratizovanog gašenog kreča. I ova mešavina može prethodno da se pripremi i neograničeno da se čuva u zatvorenom plastičnom balonu. Unapred pripremljeni “osnovni rastvori” plavog kamena i krečnog mleka u velikoj meri olakašavaju i ubrzavaju pripremu bordovske čorbe za prskanje. Obeležavaju se etiketama, dobro se zatvore i čuvaju van domašaja dece. Kada se ukaže potreba za tretiranjem, 10l “osnovne suspenzije” krečnog mleka sipa se u posudu sa 80l vode i intezivno meša. Zatim se mešavini dodaje 10l “osnovnog rastvora” plavog kamena (80 + 10 + 10 = 100) i dobro promeša. Ukoliko ima potrebe za ja čom bordovskom čorbom (npr, 1,5 odsto) sve količine plavog ka mena, negašenog, gašenog i hidratizovanog gašenog kreča povećaju se za 50 odsto. Tokom tretiranja, prskalicu je neophodno povremeno promućkati da se čorba ne bi taložila.
Da bi se sprečila pojava plamenjače povrća preporučuje se pokrivanje biljaka slamom, ukoliko je vreme kišovito i maglovito. Preparat na bazi sumpora – krečni sumpor efikasan je protiv svih gljivičnih oboljenja, osim plamenjače. Može da se koristi tokom cele godine. Ne deluje na viruse. Sastav – sumpor i kreč (kalcijum-pirosulfit) s više od 30 odsto sumpora. Za prolećno prskanje koristi se rastvor od 25 odsto (2l krečnog sumpora + 8l vode). Za letnje prskanje koristi se rastvor od 0,5 odsto (0,5 decilitara + 10l vode). Ima i insekticidno dejstvo na lisne i štitaste vaši.
Krečni sumpor rastvara se u vodi, ali tvrda voda nije povoljna za mešanje. Idealno je upotrebiti kišnicu. Iznad 25 stepeni ne koristi se tečni sumpor. Najbolje vre me za prolećno prskanje je fenofaza kretanja pupoljaka.
Kriolit je neorgansko jedinjenje natrijuma, fluora i aluminijuma. Može da pomogne u suzbijanju gusenica i insekata. Materijal je otrovan za ribe.
Mineralno ulje je smeša ugljovodonika. Preparat može da se koristi kao pomoć u zaštiti biljaka od vašiju, štitastih vašiju, grinja i drugih insekata mekog tela. Mineralno ulje je kontaktni pesticid. Deluje na površini insekta gušeći ga zatvaranjem otvora kroz koje dišu.
Insekticidni sapuni su kontaktni insekticidi posebnog sastava, koji se koriste da se ne bi razložila površina zaštitnog voštanog omotača lista. Mogu da suzbiju grinje i insekte mekog tela (vaši) i insekte s usnim aparatom za sisanje.
Kreč i kalcijumsulfat su jedinjenja za kontrolu grinja, kruškine buve i nekih insekata s usnim aparatom za sisanje. Koriste se i za folijarnu kontrolu bolesti. Da bi se izbegla fitotoksičnost, ne primenjuju se dve do četiri nedelje posle upotrebe mineralnog ulja. Ne koriste se kada je temperatura viša od 29 stepeni.
Feromoni su hormoni insekata koji deluju kao “hemijski signal” između jedinki iste vrste. Neki su sintetizovani i uglavnom se upotrebljavaju kao atraktanti – privlače insekte i korisni su u praćenju njihove pojave. Koriste se i zbog praćenja brojnosti nekih štetočina i za njihovo suzbijanje (npr, kupusa od kupusne muve).
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
