Последњих година постоји узлазни тренд у органској производњи па су површине под органским производима лане у односу на годину дана раније порасле за око 12 одсто, рекла је генерални секретар Националног удружења за развој органске производње Сербиа Органика и саветница министра пољопривреде за органску производњу Ивана Симић.
Према њеним речима повећава се и број животиња које се гаје органски као и произвођача укључених у ову производњу при чему су малопродајне цене органских производа, за разлику од оних добијених на конвенционалан начин, остале на прошлогодишњем нивоу или су тек незнатно повећане.
– У Србији је највише површина под органским воћем и виноградима а иза њих су житарице, док је нажалост поврће најмање заступљено. Повећавају се и површине под крмним и индустријским биљем и то зато што се код нас интензивно развија сточарска органска производња а поменути производи су превасходно намењени исхрани животиња – наводи Симић.
Када је реч о регионима где је органска производња најзаступљенија, ситуација варира из године у годину, а лане је то била Војводине, док је регион Београда на зачељу. Што се тиче животиња које се гаје органски последњих година је порасла производња живине, а раст је изражен и у пчеларској производњи. Радује и повећање грла говеда за шта је заслужно укључивање већих група у планинским подручјима, што уз ранију фарму у Војводини даје добре резултате. Узлазни тренд се бележи и код броја произвођача, којих је лане било око 6.500.
– Код нас постоје два основна модела укључивања у органску производњу. Један је када се укључују појединци који су носиоци сопственог сертификата, а друго су они укључени у кооперативе односно они су кооперанти некога од правних лица које им обезбеђује све што им је њима потребно за производњу, од инпута, едуакције, откупа и слично и њих је много више – истице Симић.
Као посебно важно наводи да у нашој регулативи групну органску производњу имамо предвиђену већ дужи низ година док је Европске уније то као могућност увела тек у својој најновијој регулативи која је ступила на снагу 1. јануара ове године. И поред пораста површина под органском производњом њихов удео у укупним обрадивим површинама је мали.
– Тренутно под органском производњом је око 23.500 хектара, што је око један одсто од укупно обрадивих површина. Тиме наравно нисмо задовољни с обзиром да су нам ресурси и капацитети много већи – каже Симић и додаје да је за очекивати да се овај проценат у будућности повећа пошто је органска производња све популарнија, а и због изазова са којима се у последње време суочавају конвенционлани произвођачи, где се пре свега мисли на цене минералних ђубрива.
Те цене стално расту, а њихова употреба је забрањена у органској производњи, што према њеним речима, може ићи у прилог окретању произвођача ка овој врсти производње. Говорећи о томе како је криза утицала на органску производњу, Симић наводи да је пандемија поспешила пораст продаје јер су људи тада почели више да размишљају о важности хране коју једу, а тај тренд је задржан и у 2021. години.
– Што се тиче најновије, овогодишње кризе, још немамо прецизне податке. Према подацима из земаља ЕУ потражња је унеколико пала, а претпостављамо да је разлог у томе што су се људи уплашили за своју егзистенцију, због чега није пала само куповина органских него и свих производа – каже Симић.
Истиче да још нема прецизних података о стању у нашој земљи, али да према информацијама наших произвођача који снабдевају велике трговинске ланце или мање продавнице, продаја за сада није пала.
– Мислим да је то због тога што органски производи нису поскупели. Доста органских произвођача нам је рекло да су ове године задржали малопродајне цене на прошлогодишњем нивоу – каже она и додаје да ако је и било оних који су подигли цене, да су поскупљења и код њих била незнатна.
Извор: Танјуг
Фото: Pixabay
