Setva kukurza može da počne kada se setveni sloj na dubini od 10 cm zagreje na 10 stepeni Celzijusa.
Lepo vreme u martu poljoprivrednici koriste za radove na poljima. I dok jedni oru i pripremaju zemljište za setvu prolećnih kultura, drugi obavljaju konsultacije sa savetodavcima o hibridima kukuruza koje nameravaju da seju.
Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj PSSS, ističe da hibridi koji se preporučuju za gajenje u širokoj proizvodnji moraju da poseduju visok genetički potencijal za prinos, dobru adaptabilnost i stabilnost prinosa kao i tolerantnost prema stresu. Važna je i namena proizvodnje: da li se kukuruz gaji za skidanje u zrnu ili u klipu.
– U poslednjih pet godina u Pčinjskom okrugu najveće prinose daju srednje rani hibridi (FAO grupe zrenja 300 do 550), ne samo u povoljnijim (ravničarskim) rejonima gajenja kukuruza, već i na većim nadmorskim visinama. To su hibridi dobrog potencijala rodnosti – između 8 do 13 tona suvog zrna – kaže Lazović Đoković i naglašava da oni imaju dužinu vegetcije od 120 do 125 dana, a mogu da se proizvode sve do 600 metara nadmorske visine.
Ovi hibridi dobro podnose i veću gustinu setve i ranije se ubiraju kombajnom. Kombajniranje kukuruza u zrnu zahteva hibride koji brzo otpuštaju vlagu, odnosno imaju niži sadržaj vlage (između 13 do14%).
Prednost gajenja ranih hibrida, po njenim rečima, je višestruka. Oni imaju manje zahteve za povoljnim, optimalnim agroekološkim uslovima u pogledu klime i zemljišta. Cvetanje je ranije, pa i bolja oplodnja u sušnim godinama. Poseduju korenov sistem slabije usisne moći i bolje uspevaju na plitkim, hladnim siromašnim i erozijom oštećenim zemljištima. Prilikom klijanja i nicanja imaju veći stepen otpornosti na niske temperature u odnosu na hibride duže vegetacije, naglašene su tolerantnosti prema suši i otporni na poleganje.
Setva
Optimalni rok setve kukuruza je kada se setveni sloj na dubini od 10 m zagreje na 10 stepeni Celzijusa. Međutim, s obzirom na klimatske promene koje su nastupile taj vremenski rok se promenio, pa bi optimalna setva trebala da počene između 10 – 15 aprila. Pravi razlog ovakve preporuke je suša koju smo u zadnjih deset godina imali najmanje pet do šest godina. Zato setvu kukuruza treba započeti što ranije i to prvo na peskovitim zemljištima. Na teškim tipovima zemljišta setvu treba započeti desetak dana kasnije. U povoljnim uslovima klijanje i nicanje traje u proseku pet do sedam dana. Kao posledica nižih temperatura dolazi do redukcije broja biljaka, i veoma često napada patogenih mikroorganizama i pojedinih štetočina. Kalendarski taj moment se razlikuje po godinama i u jednoj te istoj godini nije jednak za sve krajeve. Dubina setve zavisi od veličine semena, načina setve, pripremljenosti parcele i sadržaja vlage u zemljištu. Na težim tipovima zemljišta, kukuruz se seje na dubini 4 do 5 cm, dok na lakšim na 5 do 7cm.
Gustina setve
Pri određivanju gustine sklopa setve, prvenstveno treba imati u vidu osobinu hibrida sa posebnim osvrtom na dužinu vegetacije i potencijal rodnosti. Kod planiranja gustine sklopa i setve kukuruza treba poznavati i zahteve gajenog hibrida na gustinu useva, posebno ako se ima u vidu činjenica da noviji hibridi sa erektofilnim položajem listova podnose veće gustine. Na plodnim zemljištima, boljeg kapaciteta za vodu kao i u onim područjima gde ima više padavina u toku vegetacije, može se sejati gušće i obrnuto, u sušnijim rejonima, kao i na manje plodnim zemljištima setvu treba obaviti ređe. Preporuka je da to bude 50- 55.000 biljaka za kasne hibride kukuruza, a za srednje rane hibride i tamo gde ima dovoljno padavina može se povećati gustina sklopa za 5.000 biljaka.
Tekst i foto: Gordana Nastić