Prilikom izbora sorti za podizanje voćnjaka mora se voditi računa o odnosima osnovnih i sorti oprašivača. Ovo je naročito značajno kod stranooplodnih voćnih vrsta kao što su jabuka, kruška, većina sorti trešnje, badema, neke sorte višnje, kajsije i šljive. U uslovima njihovog samooprašivanja izostaje zametanje plodova ili je ono malo i beznačajno. Zbog toga se ove vrste ne mogu gajiti u jednosortnim, čistim zasadima. Oprez je potreban i kod tzv. jednopolnih vrsta poput oraha, leske, pitomog kestena.
Sorte oprašivači treba da imaju dobru klijavost polena, da im se fenofaza punog cvetanja podudara bar 50 odsto s fenofazom cvetanja osnovne sorte. Važno je i da su kompatibilne sa sortom koju oprašuju, stupaju u period plodonošenja istovremeno s osnovnom sortom i da su približno iste dugovečnosti. Komaptibilne su sorte kod kojih se posle stranog oprašivanja stvaraju plodovi sa semenkama normalnog izgleda. U uslovima kada je bilo koji od ovih faktora zanemaren, visina prinosa i kvalitet plodova mogu biti ugroženi.
Najbolje je da se u zasadu posade dva umesto jednog oprašivača, jer u nepovoljnim uslovima može da izostane cvetanje, pa glavnu sortu nema ko da opraši. Najbolje je da su oprašivači dovoljno blizu sortama koje oprašuju.
U zasadu jabuke treba da budu zastupljene najmanje tri diploidne sorte koje se međusobno dobro oprašuju i oplođuju. Ako je posađena jedna triploidna sorta (crvena boskopka, jonagold, kolačara, mucu, timočanka, zelenika), važno je da pored nje budu prisutne još tri diploidne sorte (oprašivači) koje istovremeno cvetaju. One će je oprašivati, a oprašivaće se i među sobom. U takvim uslovima triploidna sorta može da zametne zadovoljavajući broj plodova, ali je u njima broj semenki normalnog izgleda obično mali. Prilikom zasnivanja voćnjaka treba nastojati da broj redova svake sorte bude paran zbog lakše organizacije poslova, zaštite i berbe plodova.
I za brojne sorte kruške moraju se obezbediti oprašivači. Većina sorti ove vrste je diploidna, a relativno mali broj je triploidan, poput karamanke i jeribasme (smanjena sposobnost oplodnje). Ne treba zaboraviti da se ni sve diploidne sorte ne mogu međusobno kombinovati, zbog pojave tzv. međubesplodnosti. Prilikom podizanja zasada treba birati sorte oprašivače koje su potpuno međusobno kompatibilne.
Mnoge sorte trešnje su stranooplodne, odnosno zahtevaju oprašivača. Postoje i samooplodne sorte koje se gaje u jednosortnim zasadima, a mogu da posluže i kao oprašivač za samobesplodne sorte. Neke od njih su stela, santina, sanberst, lapins, skina, svithart itd. Međutim, i ovde mogu nastati problemi. U godinama sa povoljnim vremenskim uslovima u vreme cvetanja može se desiti da zametnu previše polodova. Takvo prerođavanje je nepovoljno jer može smanjiti krupnoću plodova. Takođe, zbog velikog broja i zbijenosti plodova postoji mogućnost pojave truleži.
Za razliku od trešnje, većina sorti višnje je samooplodna (oblačinska, reksele, hajmanova konzervna, hajmanov rubin, keleris 14, krupna lotova itd.). Postoje i delimično samooplodne – majurka, čačanski rubin, rani meteor, montmorensi i samobesplodne sorte kereška, černokorka, većina sorti marele… Za praksu su najznačajnije samooplodne sorte jer mogu da se gaje u čistim, jednosortnim zasadima, a da pri tome obilno rađaju. Ne treba zaboraviti da kod delimično samooplodnih sorti zametanje plodova zavisi i od klimatskih uslova i da često dosta varira.
Iako se samooplodne sorte trešnje i višnje mogu gajiti u čistim, jednosortnim zasadima, bolje će rađati ako im se obezbede sorte oprašivači, ili se u zasadu posadi više sorti.
Požegača, čačanska rodna, bilska rana, viktorija, metlaš i druge samooplodne sorte šljive mogu se gajiti u čistim zasadima. Prema navodima pojedinih autora, delimično samooplodne (italijanka, aženka, stenlej, zelena renkloda, kalifornijska plava, čačanska lepotica) bolje će rađati ako im se obezbedi oprašivač. Oprašivač je obavezan za samobesplodne sorte poput crvene ranke, rut gerštetera, čačanske rane, čačanske najbolje, čačanskog šećera…
Za lesku je karakteristična česta pojava nejednovremenog cvetanja muških i ženskih cvetova. Sadnjom više sorti izbegava se nerodnost. Obično se sadi jedna ili dve glavne sorte i dva-tri oprašivača. Za sigurno oprašivanje oraha neophodno je u zasadu obezbediti minimum oko deset odsto sorti oprašivača. Pored resanja, u periodu cvetanja vodećih sorti moraju da zadovolje i kvalitetom plodova i visokim prinosima.
Kada je u pitanju malina ekonomski značajnije sorte (vilamet, miker, tjulamin, polka, heritidž) u velikom stepenu su samooplodne i dobro rađaju u jednosortnim zasadima. Ovde se moraju obezbediti insekti oprašivači. Slične osobine imaju i sorte kupine.
S. Malinović
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
