Piše: Jasna Bajšanski
Optimalan rok sadnje za jesenji beli luk u našim uslovima je od 5. do 25. oktobra, tako da je septembar pravo vreme za pripremu zemljišta. Ovaj posao aktuelan je ovih dana u Poljoprivrednoj zadruzi “Stari Banat” u Opovu koja se u najvećoj meri, sa svojih 40 zadrugara, bavi proizvodnjom upravo ovog povrća. Beli luk je mesto u asortimanu zadružnih proizvoda našao 2017. godine i od samog početka celokupne količine, oko 60 tona godišnje, isporučuju se trgovinskim lancima.
– Naša zadruga beli luk uzgaja na sedam hektara i u septembru počinjemo pripremu za sadnju. Tu mislim na oranje, đubrenje, freziranje, kako bi zemlja bila usitnjena i rastresita. Sadimo četvororednom mašinom na 8 cm dubine, pri čemu je razmak između redova oko 35 cm, a između biljaka 8 do 10 cm. Za jedan hektar potrebna je jedna tona sadnog materijala. Da bismo ispoštovali plodored, jer beli luk ne sme biti u monokulturi, zemljište uzimamo i u zakup. Najbolji predusevi su pšenica, ječam i povrtarske kulture. Beli luk se nikako ne sadi posle kukuruza i šećerne repe – objašnjava organizator proizvodnje u ovoj zadruzi, Milan Stojanović.
Kada se govori o izboru sorti, počasno mesto u Opovu zauzima Bosut, čije su lukovice kompaktne, pljosnato-okruglog oblika, bele boje, težine oko 60 grama. Lukovica je sa dobro zatvorenim vratom, što joj omogućava dugo čuvanje. Čenovi su beli s krem ovojnim listovima, prosečne mase iznad 5 grama. Svi čenovi su ujednačeni, koncentrično raspoređeni u lukovici. Broj čenova je od 8 do 10. Sadržaj suve materije je preko 36% te je pogodan i za industrijsku preradu, i za svežu upotrebu.
– Mi smo zastupnici jedne španske firme. Njihova menadžerka je prilikom obilaska naše proizvodnje probala naš Bosut i opisala ga je jednom rečju – izvanredan, i po ukusu, i po mirisu, i po ljutini. U najvećoj meri kupujemo sadni materijal iz prve reprodukcije, ali koristimo i luk iz naše proizvodnje – rekao je Stojanović.
Dodaje da je, zbog sastava zemljišta, ovaj deo Banata, u kojem dominira banatska crnica, najpovoljniji za proizvodnju belog luka. Mi dobijamo luk koji ima suve materije barem 30 odsto. Kada se govori o prinosu, njegova razmera je 1:5, odnosno od jedne tone sadnog materijala dobija se pet tona konzumnog belog luka.
Preporučuje se vađenje belog luka kad je još oko trećine lišća zeleno, a ako se vadi mehanizovano, još i ranije. Za beli luk jesenje sadnje to je najčešće od 1. do 15. juna, bar kada je južni Banat u pitanju. Kako smo čuli, u ovoj zadruzi ne postoji problem s plasmanom, a sve količine uglavnom se prodaju do Nove godine, najkasnije do februara. Kako domaća proizvodnja ovog povrća ne može da zadovolji celogodišnje potrebe, od februara veliki trgovinski lanci uvoze beli luk iz Kine, Španije, Francuske… Zbog toga iz ove zadruge stiže poruka poljoprivrednim proizvođačima da se opredele za proizvodnju ovog povrća ili da povećaju površine pod belim lukom ukoliko ga već gaje, jer je cena dobra, a potražnja velika. Prema rečima Milana Stojanovića, beli luk je u odnosu na crni luk, šargarepu i drugo povrće skupa i tražena roba. Kilogram belog luka vredi 2 do 3 puta više od iste količine drugog povrća.
