TRNJINI NI SNEG NE SMETA
Kad lišće opadne, a inje i mraz prekriju žbunje, jedina koja prkosi snegu je trnjina. Odvažna i otporna, veliki je saveznik ljudskog zdravlja. Plodovi ostaju na granama i beru se preko cele zime. Poznati su po tome što zbog oporosti stežu usta, ali su u hladnim mesecima ukusniji i mekši.
Žbunovi trnjina rastu na svetlim i sunčanim mestima, na obodima šuma, u vrzinama pored reka, šikarama, u pobrđima i hrastovim šumama. Dostižu visinu od dva do tri metra i grane su pune trnja, pa je do plodova teško doći. U proleće se poznaje po belim cvetovima, čije su latice jajastog oblika, iz kojih nastaje bobica plavo – ljubičaste boje. U septembru već može da se bere, ali mnogo plodova ostaje preko cele zime.
Džemovi i sokovi za zdravlje
Trnjina u botaničkoj nomenklaturi pripada porodici ruža, a rodu šljiva. U narodu je često zovu divlja šljiva ili crni trn. Razgranati žbun može da živi i 60 godina. Odlično podnosi visoke temperature, ali opstaje i na niskim, čak do 25 stepeni ispod nule. Ranije se brala usput, tek po neki plod, ali u eri popularnosti super hrane, dobija na značaju, jer raste u nezagađenim područjima, bez ikakvih hemijskih tretmana.
Slavica Janković iz sela Vlaško Polje kod Mladenovca, pravi lekovitu zimnicu od plodova iz prirode i lekovitih trava. Trnjinu ne zaobilazi zbog njene lekovitosti. Na mnogim tezgama domaće zimnice u poslednje vreme može da se nađe po neki proizvod od trnjine. Najčešće se prave džemovi i sokovi. Posao nije lak, počevši od branja u prirodi, pa do prerade.
– Opora i kiselkasta, trnjina je takoreći malo nezgodna za jelo, pa to odbija sladokusce, ali džemovi, marmelade ili sokovi preradom mogu da se dovedu do lepog i prijatnog ukusa. Lakše je kad se bere zimi, jer plodovi od mraza omekšaju, ali je beraču teže da po hladnoći zalazi u šumu. Džem od trnjina je izuzetan za želudac. Bobice operem, i ostavim preko noći u vodi. Sutradan ih prelijem novom vodom i kuvam dok ne omekšaju. Ispasiram ih, dodam šećer. Na jedan kilogram pirea ide 250 grama šećera i kuvam do željene gustine. Sipam u tegle i ostavim na hladnom mestu – kaže Slavica za „Dobro jutro“.
Cvet protiv upala
– Cvet trnjine je takođe lekovit. Bere se u proleće i suši u tankom sloju na promajnom, senovitom mestu. Potom se pakuje u papirne kese. Cvet je bogat vitaminima P i B17. Sušeni cvet trnjine dobar je za lečenje zatvora, diuretik je i pomaže kod upala, za jačanje apetita, lečenje grčeva u želucu, ali fitofarmaceuti preporučuju da se upotrebi što pre, jer dužim čuvanjem gube lekovita svojstva.
Plod može i da se suši u tankom sloju i kasnije se od njega kuva čaj. Bobica je bogata vitaminom C, pektinom i organskim kiselinama. Dobar je protiv kašlja i za čišćenje krvi, protiv dijareje, zapaljanja sluzokože organa za varenje i pomaže u lečenju srčane slabosti.
Sveža, osušena, kao čaj ili džem, trnjina je veoma zdrava namirnica, za koju su znali i naši stari. Najbolje je jesti sveže bobice, ali većina ne voli tu oporost – navodi Slavica.
– Ali i za to postoji rešenje! Sadržaj taninskih materija se znatno smanjuje izmrzavanjem ploda, koji tada izgube opor ukus.
Kažu da ih treba brati posle trećeg mraza. Tada izgube oporost i kiseline, a zadržavaju svu lekovitost. Ja volim da pravim trnjine u rakiji. Takav način ostavljanja je jednostavniji i brži od pravljenja džema ili soka. Šaku trnjina stavite u flašicu rakije i posle mesec dana dobićete zdrav napitak uz kafu, ili pomoćno sredstvo za masažu bolnih mišića ili zglobova. Sveža trnjina ostaviće u rakiji sva lekovita svojstva – dodaje Slavica.
Najzdraviji sok bez kuvanja
– Od trnjina se pravi i rakija, likeri ili vino. Oko dva kilograma zrelih trnjina izgnječiti, a istovremeno pripremiti sirup od 3 kilograma šećera i 4 litra vode. Preliti smesu od trnjina i ostaviti desetak dana da fermentiše uz svakodnevno mešanje. Vino treba procediti kroz duplu gazu i sipati u flaše. Nakon dva meseca vino će se izbistriti.
Recepti u kojima se preporučuju velike količine šećera nisu sada preterano popularni. Mnogi traže lekovitu zimnicu od čistih, neprskanih plodova iz šume i bez šećera, jer je tako zdravije. Međutim, umesto šećera se uvek može dodati med. Termičkom obradom se izgube neke korisne materije, ali postoje recepti za preradu i bez kuvanja – saznajemo takođe od Slavice Janković.
Sok od trnjina koji se ne kuva priprema se najpre potapanjem bobica u vodu da omekšaju. Posle pasiranja dodaje se med i limun. Sok od trnjina ima ukus sličan onom od aronije, ali su i jedan i drugi puni vitamina C i prirodan su lek za prevenciju prehlada, virusnih infekcija i detoksikaciju organizma.
Trnjina nije plod samo našeg podneblja. Rasprostranjena je u celoj Evropi, delovima Azije i Afrike. U Francuskoj ih jedu marinirane, Rusi od bobica prave rakiju, a Englezi je dodaju u džin, jer daje posebnu aromu ovom piću.
Pekmez za bolje varenje
Oko dva kilograma trnjina potopiti u vodu da odstoji 24 sata. Ocediti ih sutradan i kuvati u mešavini crvenog vina i vode u jednakoj razmeri. Procediti i dodati svega 50 grama šećera i kuvati oko 25 minuta do željene gustine. Vreo pekmez sipati u tegle. Preporučuje se dnevno dve – tri kašičice pekmeza između obroka za smirenje želuca i bolje varenje.
Piše: Biljana Nenković