Vojvodina je najlepša kad zamiriše na štrudlu sa makom, sveže ispečenu, toplu, punu crnog sitnog zrna koje zapada za zube, ali ga jedemo sve tražeći još. I nije to samo štrudla, tu su i rezanci, specijalitet opevan u pesmama, ponegde i suva pita ili baklava. U sve se meša, a da bi ga imali i u ovim jesenjim danim koristili, ozimi mak posadićemo u oktobru.
Proizvodnja nije zahtevna, ali traži mnogo živog rada. Procenjuje se da se u Srbiji gaji na 1.000 hektara, a prinos nije veći od 1.500 kilograma po hektaru. U zavisnosti od klimatskih uslova, gaji se kao ozimi i jari usev. Ozimi se seje u oktobru, a jari kada i jara žita. Gaje se dva tipa – plavi i beli (prema boji semenki). U semenu se nalazi 50 do 60 raznih vrsta ulja i masnih kiselina koje se koriste u ishrani. Iz suvih čaura se dobijaju morfijum i drugi alkaloidi za potrebe farmaceutske industrije.
Dobro uspeva na nezakorovljenom, strukturnom zemljištu, koje nije izloženo vetru, a ne odgovaraju mu ni slana i teška tla. Mora se gajiti u plodoredu i na isto mesto dolazi tek posle tri-četiri godine. Dobri predusevi su grahorica i rano povrće, a on je dobar predusev samo za strnine jer, kako kažu paori, zagađuje zemljište i posle njega se ne mogu sejati okopavine.
Dobro reaguje na stajnjak
Mak dobro reaguje na stajnjak i treba ga uneti pred duboko oranje, a uz njega i 40 do 60 kilograma po hektaru azota, 50 do 60 fosfora i 30-40 kg kalijuma. Posle oranja parcelu treba dobro pripremiti, kultivirati u više navrata da bi se uništio korov i napravila sitnomrvičasta „postelja“ za seme koje je izuzetno sitno, te ga pre setve treba pomešati s peskom.
Oktobar je vreme za setvu ozimog maka, a kada će se to raditi – zavisi od vremena. Ako se očekuje blaža zima, bolje je ovaj posao odložiti za kraj meseca. Seje se širokoredo na međuredni razmak 50 do 60 centimetara. Posle nicanja ga treba motikom malo prorediti, a u proleće na svakih 15 do 20 centimetara ostaviti po jednu biljku. Vrlo je osetljiv na niske temperatrure i izmrzava već na -6 Celzijusovih stepeni.
Detinjstvo uz štrudlu s makom
Štrudlu nije teško napraviti, potrebna je volja i – miris mladosti je pozvan u dom.
Za testo je potrebno: tri jajeta, pola litra mleka, jedna kašika masti, koju savremene domaćice zamene puterom, 20 grama svežeg kvasca i jedan kilogram brašna. Fil se priprema od 200 g maka, pola litra mleka i šećera po ukusu, ne manje od pet kašika.
Prvo se u malo toplog mleka razmuti kvasac. Dok on „kisne“, belanca se umute sa šećerom, dodaju žumanca prethodno umućena sa masti (puterom). U smesu se ulije podignut kvasac, polako dodaje brašno i mesi dok se ne dobije glatko testo koje se ne lepi za ruke. Umešeno se namaže uljem i ostavi da nadođe. Dok se testo diže, skuvaju se mleko, mak i šećer i ostave da se ohlade.
Naraslo testo se podeli u četiri loptice i svaka rastanji na koru debljine pola centimetra, filuje makom i urola u štrudlu. One se slože u pleh, premažu uljem i izbodu viljuškom, da tokom pečenja ne bi pukle. Peče se na umerenoj temperaturi oko 40 minuta. Gotove se pospu šećerom u prahu.
Štanglice s makom
Lako se pripremaju, ne mogu da ne uspeju, a rado ih jedu svi ukućani. Potrebna su tri jajeta, 200 grama šećera, jedne kesice vanilin šećera, 150 mililitara jogurta, 100 ml ulja, jedna kesica praška za pecivo, 150 g brašna i 150 g maka. Prvo se umute jaja sa šećerom, pa se dodaju jogurt i ulje i muti se dok se sve ne sjedini. Prašak za pecivo se umeša u brašno, sjedini sa tečnim delom, i na kraju se dodaje mak. Sve se muti dok se ne dobije glatka smesa. Ona se ulije u pleh obložen papirom za pečenjem i peče na temperaturi od 200 stepeni 35 do 40 minuta. Pred kraj pečenja kolača sjedini se 150 g čokolade i 50 g maslaca, otopi na pari i tom smesom prelije se gotov kolač. Kada se ohladi, seku se štanglice.
R.D.J.
