Ogrozd je divlja biljka koja raste u obliku grma, punog oštrog trnja. To je vrsta voća iz roda ribizli (Ribes), žbun srednjeg rasta koji počinje da rađa druge godine, a punu rodnost daje u periodu od pete do osme godine. U proseku živi oko 15 godina, ali može doživeti i 20. Plodovi su veličine klikera i maljavi.
Sazreva od početka jula do sredine avgusta. Bere se kad je plod zelenkast, a često se u toj fazi beru i sorte čiji je plod crvene boje. Berba se obavlja ručno, a ubrani plod ne sme se ostaviti na suncu jer se lako kvari. Plodovi se sortiraju za vreme berbe i stavljaju u ambalažu koja je ista kao i kod ribizle.
Voće koje se ne prska
Potiče sa Bliskog istoka i iz južne Evrope i Sredozemlja. Doba dozrevanja je kratko i domaći ogrozd retko stiže do pijačnih tezgi, jer nije dovoljno popularan kod nas i skoro je zaboravljen. Poslednjih godina može se nabaviti kod mnogih proizvođača i spada u voće koje se ne prska.
To je staro grmovito voće, čija kultura je vremenom kod nas skoro zanemarena. Nekada je obično sađen za ličnu upotrebu i svaka bašta imala je najmanje jedan do dva grma. Kada se govori o ogrozdu, misli se na onaj čiji su plodovi svetlozelene ili svetložute boje. Danas ima ogrozda u svim bojama, jer je modifikovan i kao takav se vratio na tržište u svim bojama i danas u baštama više služi za ukras.
U mnogim zemljama Evrope, gaje se sorte sa krupnim bobicama i u raznim bojama. Može da se jede sirov, ali najčešće ga koriste kao sastavni deo voćnih salata ili pripremljenog kao pire. Priprema se i kao sos, a poslužuje se uz sveži sir ili jogurt.
Bogatstvo vitamina i minerala
Ogrozd je prijatnog ukusa i obično ga deca vole, jer liči na klikere. Blagog i sladunjavog je ukusa i specifičnog mirisa. Ako je godina bila sunčana, on je slađi. U severnim delovima Evrope, gde je leto kraće i hladnije, ogrozd je kiseliji i nije omiljeno voće kod dece, ali je zato pun vitamina C.
Naš domaći ogrozd je sladak i koristi se za pripremanje slatka, džemova, sokova, raznih preliva, a naročito je omiljen za spremanje nekih torti i kao dodatak sladoledima i voćnim salatama. Najčešće se kombinuje s borovnicama i kupinama.
Što je ogrozd zreliji, to se čvršće zatvara tvrda lupina oko semena. Zato se češće bere dok je nezreo, dok je opna još mekana, što je zapravo pogrešno, jer bogatstvo delotvornih materija razvija se tek kasnije.
Bogat je silicijumom i balastnim materijama. Voćno meso sadrži mnogo provitamina A (štiti sluznicu, ojačava telesne ćelije), piridoksin (vitamin B6, za izmenu belančevina, nerve, srce, rast kose), biotin 9 (za zdravu kožu, punu kosu), a pre svega vitamin C (za imunitet, delovanje mozga i nerava). Upija i veliku količinu mangana i magnezijuma iz tla u svoje plodove (važno za snagu ćelija, mišiće, srce), osim toga – kalijum i cink, koji podstiču mokrenje (za vezivna tkiva, proizvodnju hormona). Čak je i žilava koža bogata vrednim višestruko nezasićenim masnim kiselinama, koje omogućuju bolju iskoristivost karotena koji se nalazi u voćnom mesu.
Ako ga ne koristite sveže ubranog, najbolje je da ogrozd zaledite kao plod ili pire i da ga u zimskom periodu koristite kad zatreba. Jedino na taj način se može sačuvati bez konzervansa.
Sok za jačanje i protiv želudačnih tegoba
Sok koji se priprema od ploda ogrozda koristi se za jačanje organizma, kod prisutne malaksalosti i hroničnog umora, kod nedostatka vitamina C, kao antiupalno sredstvo, protiv reumatskih oboljenja i nakupljanja mokraćne kiseline u zglobovima.
Sok od ogrozda je idealno rešenje ukoliko imate bolove u želucu i probleme sa želudačnom kiselinom (gastroezofagealni refluks – GERB). Ublažava dejstvo želudačne kiseline u jednjaku, a potpomaže i lakšem varenju, što doprinosi opštem zdravlju želuca. Kada se koristi za lečenje želudačnih oboljenja, biraju se isključivo zreli plodovi. Nezreli plodovi mogu da uspore varenje i da time još pogoršaju prethodno nastalo oboljenje.
Čaj za sportiste
Poput svoje američke “sestre” ribizle, ogrozd obiluje vitaminima, prvenstveno vitaminima A i C. Od elektrolita, izdvajaju se mangan i kalijum, a sadrži i folate, tiamin, bakar, kalcijum, fosfor i magnezijum. Ubacivanjem ogrozda u redovnu ishranu, potpomažete dijetu i gubljenje kilograma. U 100 grama plodova ogrozda, nalaze se samo 44 kalorije.
Čaj od ogrozda deluje umirujuće na čitav organizam – snižava povišeni krvni pritisak, pomaže normalnoj aktivnosti mišića i nerava, te samim tim, povećava i mogućnost za aktivno bavljenje sportom.
Lekovita svojstva
– jača imunitet,
– poboljšava rad želuca, bubrega i jetre,
– uklanja pesak u bubrezima,
– poboljšava pamćenje i koncentraciju,
– pomaže kod problematične kože,
– zaustavlja opadanje kose,
– uklanja teške metale iz organizma,
– podmlađuje i daje vitalnost,
– poboljšava vid,
– štiti od karcinoma,
– prirodni je antioksidant,
– štiti srce i krvne žile.
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
