„Uvek mislim da za poljoprivredu ima nade jer postoje ljudi koji rade na njenom napretku“ – ovim rečima prof. dr Željko K. Dolijanović počinje priču o Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu na čijem je čelu.
-Poljoprivredni fakultet u Zemunu jedna je od najstarijih članica Univerziteta u Beogradu i kao takav težio je da daje dobar primer primene nauke u praksi, odnosno da vrši tranfer znanja, ne samo za buduće agronome, već i za poljoprivredne stručne službe, agronome koji su na terenu i naravno, za poljoprivredne proizvođače što je i krajnji cilj, priča dr Željko K. Dolijanović.
On naglašava da je maksimalan razvoj konvencionalne poljoprivredne proizvodnje za cilj imao da na svetu bude što manje gladnih ljudi što je u periodu „zelene revolucije“ i postignuto. Ali, za dostizanje ovog cilja životna sredina je platila veoma visoku cenu. Na prvom mestu je zemljište koje je degradirano i sa početnih 6% organske materije u Srbiji sada je taj procenat prepolovljen i to je zabrinjavajuće.
-Sa velikom primenom mineralnih đubriva i pesticida, a to je donela konvencionalna poljoprivreda , narušen je najvažniji resurs u ovoj proizvodnji – zemljište. Zbog toga se moralo razmišljati o dugoročnijim rešenjima jer ovakva poljoprivreda nije bila održiva na duži period. U svetu se 80-ih godina 20. veka, a kasnije i kod nas počeo pominjati pojam – održivost. On je u svim granama privrede zastupljen i veoma je važan, a u poljoprivredi je najspecifičniji i najkompleksniji. Razlog je što se u startu mora razmišljati o tome da je količina ovako proizvedene hrane manja u odnosu na konvencionalnu. Nije reč o velikom procentu ali zdravstvena bezbednost ovako proizvedene hrane je iznad količine, kaže Dolijanović.
-Najviši stepen u održivosti je organska poljoprivredna proizvodnja koja je u svetu, Evropi, pa i kod nas počela da se razvija 80-ih godina 20. veka. Tada je postojala bojazan da ulazi na velika vrata i da će ugroziti neke lobije u poljoprivredi, pre svega da će ugroziti proizvodnju hrane. Međutim, to je daleko od istine što se sada i pokazalo. Mi nastojimo da od ukupnih obradivih površina 5% bude pod organskom proizvodnjom i to bi bio zadovoljavajući procenat u smislu zadovoljenja sopstvenih potreba i delom za izvoz. Trenutno Srbija doseže 0,5 odsto, kaže naš sagovornik.
Hemija je na njivama sve nepoželjnija
Integralna proizvodnja može biti prelaz sa konvencionalne na organsku proizvodnju ali, može ostati i trajna. Ona, kako kaže Dolijanović, podrazumeva povećanje stepena održivosti u smislu korišćenja integralnih mera kontrole korova, redukciju u obradi u smislu broja prohoda, dubine do koje se ide, a pre svega redukciju primene pesticida.
Organska proizvodnja može se primeniti u određenim područjima, na određenim zemljištima, sa određenim vrstama i sortama gajenih biljaka. U tom domenu, posebno u Zapadnoj Srbiji, dominira proizvodnja alternativnih vrsta žita na nadmorskim visinama od 800 do 1.000 metara gde se postiže njihov izuzetan kvalitet. Primera radi, sertifikovana proizvodnja u okolini Nove Varoši zastupljena je na oko 500 hektara i uglavnom je reč o heljdi, spelti, tvrdoj pšenici, ozimom ječmu itd. Reč je o zemljištima koja su oskudna za konvencionalnu proizvodnju, pa je na njima idealno gajenje onih biljnih vrsta pogodnih za organsku proizvodnju koje su praćene idealnim lokalitetom i agroekološkim uslovima.
-Poljoprivredni fakultet u Zemunu nizom projekata učestvovao je u podizanju takvih zasada uz primerene tehnologije njihovog gajenja, ili po integralnim ili po organskim metodama gajenja. Vreme kovida, za koje verujem da je iza nas, pokazalo je da bez okretanja čoveka prirodi i harmoničnom odnosu među njima, čovek ne može da funkcioniše na potpuno pravilan način. Sa velikom pažnjom ukazuje se na to da će kvalitetna voda i vazduh čoveku omogućiti komforniji život. Zemljište se malo posmatralo i ono se još uvek u poljoprivredi posmatra kao obnovljivi resurs. Međutim, njegova degradacija dešava se pod uticajem čoveka veoma brzo ali, njegovo obnavljanje može da traje duže od jednog veka, poručuje prof. dr Željko K. Dolijanović.
Kako poboljšati kvalitet zemljišta?
Sada smo došli do tačke degradacije zemljišta najvišeg stepena i, prema rečima našeg sagovornika, organska materija je na granici rentabilnosti gajenja pojedinih poljoprivrednih vrsta. Postavlja se pitanje kako nadoknaditi gubitak materije u situaciji kada nemamo dovoljno organskih đubriva, čak se može reći da ih imamo u minimalnim količinama. Jedini način da se održi pozitivan balans kruženja materije kroz ekosistem je korišćenje organskih đubriva, pre svega stajnjaka. Tu se nadovezuje drugo pitanje: kako nadomestiti stajnjak iz stočarske proizvodnje, a nadogradnja tom problemu su i globalne klimatske promene koje prate celo čovečanstvo, pa i nas.
– Poljoprivredna proizvodnja je jedan od glavnih uzročnika klimatskih promena. Prema podacima UNDP to je 33%, a istovremeno ona trpi najviše posledica. Cilj Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu je da kroz razne projekte stigne do rešenja smanjenja negativnih uticaja poljoprivrede na klimu i ublažavanje posledica na nju prouzrokvanih klimatskim promenama. Naš zadatak je da pronađemo rešenje kako da se nadomesti nedostatak organske materije u zemljištu, kaže Dolijanović.
On podseća na to da konkretna rešenja postoje i od ranije i da moraju da se favorizuju posebni sistemi gajenja u poljoprivrednoj proizvodnji. Centralno mesto u novonastalim uslovima su plodored, združeni i pokrovni usevi. Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, na trećoj godini studenti na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo plodored izčavaju na jednom semestru jer je reč o veoma kompleksnoj i suštinskoj meri, čijom primenom se može rešiti 70% problema vezanih za bolesti, štetočine i korove kroz nadoknađivanje organske materije u zemljištu. Plodored je ključ uspeha u proizvodnji na otvorenom polju ukoliko se maksimalno ispoštuje.
Gajenje združenih i pokrovnih useva ne samo da ima za cilj da nadoknadi organsku materiju u zemljištu, već i da biljkama obezbedi određenu količinu dostupne vode u momentu kada im je najpotrebnija, kao i da održi povoljne osobine zemljišta i da spreči eroziju, pre svega u ravničarskom delu Vojvodine. Poboljšanje biodiverziteta, odnosno, povećanje broja vrsta u okviru plodoreda ide kroz povećanje frekvencije useva u plodoredu, pokrovnost biljaka, pre svega trava koje dobro vezuju čestice zemljišta i koje svojim žiličastim korenovim sistemom uspevaju da održe povoljnu strukturu i da spreče odnošenje vetrom najfinijih čestica zemljišta. To je benefit koji je postojao ranije, što, nažalost, sada nije slučaj. Dolijanović podseća na to da smo imali jako dobro raspoređene vetrozaštitne pojaseve u Vojvodini. SAD su 30-ih godina prošlog veka imale problem „prašnjavih godina“ i on je sada prisutan i kod nas. Veliki su gubici zemljišta zbog erozije vetrom. S druge strane, na brežuljkastim i brdovitijim terenima u našoj zemlji prisutan je problem erozije vodom. S jedne strane slaba je pokrovnost zemljišta, a s druge strane čovek kao najvažniji faktor značajno je doprineo tome.
Vodom treba racionalno i domaćinski gazdovati
I ranije su bile padavine visokog intenziteta u kratkom vremenskom periodu i nisu prouzrokovale velike probleme kao što je sada slučaj. Čovek je tome doprineo gradnjom različitih objekata na mestima na kojima to nije povoljno, neplanskom sečom šuma, gajenjem biljaka bez obraćanja pažnje na rejonizaciju, neracionalnim korišćenjem voda.
-Ovo je razlog zbog kojeg na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo na našem fakultetu posebnu pažnju poklanjamo zemljištu kao celini, pa sa našim studentima u novije vreme veliku pažnju posvećujemo segmentu podzemnih voda i korišćenju vode u poljoprivredi uopšte, segmentu nadoknađivanja uz uvažavanje činjenice da sve i da smo finansijski potkovani, ne možemo celu Srbiju pokriti sistemima za navodnjavanje jer vode nema dovoljni ni za piće, a sve će je manje biti, te je neracionalno korišćenje nedopustivo. Zagađenje podzemnih voda iz poljoprivrede započelo je davno. Značaj za buduće studente, pored samog korišćenja vode i upravljanjem vodom u zemljištu je i mokrobiologija zemljišta koja podrazumeva favorizovanje pojedinih mikroorganizama kroz plodored i korišćenje folijarnih, zemljišnih i ostalih mikrobioloških đubriva koja ne vrše negativan pritisak kao što je to slučaj kod upotrebe klasičnih mineralnih đubriva i na zemljište i na podzemne vode. Sama biljna proizvodnja i njene ključne tačke uspeha su pravilno upravljanje vodom u zemljištu, pravilno upravljanje đubrivom u nadoknađivanju potreba gajenih biljaka i ključna uloga alternativnih sistema gajenja, kaže Dolijanović.
Tokom godine mora da se poveća pokrovnost zemljišta. Zaoravanjem pokrovnih useva u proleće povećava se fond organske materije u zemljištu, rastresitost zemljišta i azota u njemu. Najbolji način je da se setvom leguminoznih biljnih vrsta ili samostalno ili u smešama sa drugim vrstama, prevashodno travama, gajenoj biljci koja će se u proleće sejati obezbedi određena količina pristupačnog azota. Takođe, primena alternativnih mera kontrole korova je mnogo jeftiniji, povoljniji i zdraviji način ne samo za zemljšte već i za kvalitet glavne gajene biljke.
Teško bez pomoći
Poljoprivrednim proizvođačima koji nemaju odgovarajuću saradnju i konsulataciju sa stručnjacima, sada je veoma teško.
-Sve je više ljudi koji shvataju da će u svetu u prednosti biti oni koji imaju proizvedenu hranu i to zdravu i kvalitetnu. Sve je više studenata koji se opredeljuju za Poljoprivredni fakultet jer žele da započnu poljoprivrednu proizvodnju kako bi bili lideri u proizvodnji hrane bilo koje vrste. Po meni najveća privilegija u društu, zbog čega sam i ovde, je proizvoditi hranu za sebe i zadovoljiti potrebe u ishrani drugih, kaže Dolijanović.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: J. Bajšanski i Pixabay
