Pošto u proleće nema paše, rani jaganjci treba da se hrane i zrnom i senom u šttali-ovčarniku, a “ozbiljna”ishrana počinje kad su stari otprilike dve nedelje. Jaganjci hranjeni u ovo vreme imaju veći prirast, dostižu veću težinu. Ne isplati se da se u ovčarniku hrane jaganjci koji su se ojagnjili u vreme kraće od mesec dana pre izlaska na pašu, pošto se oni za ovo vreme neće naučiti da jedu mnogo hrane.
Za sve to vreme jagnjad se drži u posebnim pregradama. One se prave tako što se ogradi ćošak u ovčarniku letvama, na kojima se naprave ulazi toliko široki da kroz njih mogu prolaziti jaganjci, dok ovce ne mogu. U pregradi treba da se nalaze jasle za seno i nisko, plitko koritance za zrno s letvom pričvršćenom uzduž koritanca, tako da jagnje ne može da uskače u koritance. Tu se daje odgovarajuća koncentrovana smeša, i to postepeno. Takođe, tako treba da se obezbedi i seno leguminoza odlične kakvoće. Sveža hrana treba da se daje jedanput ili dvaput dnevno, a nepotrošena hrana treba da se daje jaganjcima.
Za mlade jaganjce je odlična ova koncentrovana smeša: 20 ft10 kg grubo samlevenog kukuruza, 10 kg grubo samlevenog ili prekrupljenog ovsa, 5 kg pšeničnih mekinja i 5 kg lanenog brašna ili kolača ili sojine uljane pogače. Ako svi jaganjci treba da se tove za tržište, onda se pri ishrani u pregradi može upotrebljavati samo zrno žitarica, pošto mleko daje dovoljne količine belančevina. Često se upotrebljava smeša jednakih delova kukuruza i ovsa.
Prelazak na pašu treba da se izvodi postepeno. U početku se vovce zajedno sa jaganjcima puštaju na ispašu 2—4 časa, a zatim se vraćaju u tor, gde se redovno hrane. Kada ispaša postane obilna, onda se s prehranjivanjem ovaca i jaganjaca prestaje. Ako je paša dobra, uopšte se ne isplati prehranjivanje jaganjaca. Ovo važl čak i onaa ako jagnjad treba rano prodati.
Kad se jaganjci na farmi odgajaju pri dobrim uslovima i obilnom količinom paše, najveći deo treba da bude dovoljno utovljen za prodaju u vreme odvajanja za priplod. Jaganjci koji se prodaju ranije, postižu obično znatno veću cenu nego kad se prodaju u kasnu jesen ili zimu.
Jaganjci koji se zadrže za stado kao i oni koji nisu dovoljno ugojeni, odvajaju se sa 4 do 5 meseci starosti. Ako je moguće, za odvajanje jaganjaca treba koristiti sveže vreme preko leta. Jaganjci po odvajanju treba što dalje da budu od svojih majki da ni oni ni njihove majke ne čuju blejanje. U toku nekoliko dana ovce treba držati na slaboj paši ili ih hraniti suvom hranom u ispustu, kako bi im se smanjilo priticanje mleka. Vimena treba ispitivati i ako je potrebno, kao što je to često slučaj kod najboljih ovaca, jagnjenice treba nekoliko puta izmusti, da ne bi došlo do zapaljenja vimena.
Posle odvajanja jaganjaca izuzetno je važno da im se obezbedi sveža paša na kojoj nema parazita. Za žensku jagnjad koja su namenjena za priplod nije potrebna zrnasta hrana ako imaju dobru pašu. Muškim jaganjcima u toku jeseni potrebna je zrnasta hrna, da bi postigli pravilan razvoj.
I. Š.
