Na samom početku vegetacije u vinogradu, treba obratiti pažnju na pupoljke i lastare zbog moguće pojave pepelnice. Pepeplnica vinove loze prezimljuje u pupoljcima – u obliku micelije između ljuspica pupoljaka ili u obliku plodonosnih tela kleistotecija na stablu čokota, odnosno otpalom materijalu u vinogradu. Saradnik za zaštitu na Oglednom dobru za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima master inženjera fitomedicine Nemanja Brzaković savetuje da se, bez obzira na način prezimljavanja, odmah obavi zaštita. Pepelnica koja je prezimila u pupoljcima, u proleće može dati „bele mladare“ što ukazuje na početak zaraze.
Kako on kaže, drugo značajno oboljenje u prvim fazama porasta jeste crna pegavost ili fomopsis vinove loze, koja se naročito razvija ako je proleće prohladno. Karakterišu je mrke pege koje se javljaju po listovima, a na lastarima prisutne su nešto tamnije oivičene pege, usled kojih dolazi do ulegnuća, pojave rak-rana, što se manifestuje dok je lastar zelenkast.
Zemljište bez dovoljno vlage
Vinova loza je ove godine startovala s manjkom zimske zemljišne vlage, budući da je od kraja vegetacije lane, do sredine februara, bilo oko 200 mililitara padavina, negde čak i ispod te količine, što je izuzetno malo. Nemanja Brzaković ističe da je zima iza nas bila izrazito blaga, s ispodprosečnom količinom padavina, a temperaturama koje su bile daleko iznad uobičejnog proseka.
– Deficit zimske zemljišne vlage praktično znači da je do pola metra zemljište provlaženo, dok je ispod tog sloja veoma suvo – kaže Brzaković. – Zbog nedostatka vlage zemljište se brže zagreva, kao i zbog viših temperatura, što su sve preduslovi za raniji start vegetacije. U takvim okolnostima kod nekih sorti dolazi do ranijeg otvaranja pupoljaka i opsanosti od izmrzavanja, u slučaju pojave poznih mrazeva u prvoj dekadi aprila, kao i izmrzavanja mladih lastara koji su tek krenuli.
Po rečima Nemanje Brzakovića, odmah po završetku zimske rezidbe, i svih radnji koje slede nakon tog posla, poželjno je tretirati vinograd bakarnim preparatima. Bakar, kako kaže Brzaković, sprečava klijanje spora gljiva, koje na njega ne razvijaju rezistentnost. Prilikom obavljanja tog tretmana potrebno je da temperatura bude iznad 5 do 7 stepeni Celzijusovih. Obično se tretman bakrom primenjuje krajem marta, kada se završe pomenute operacije u vinogradu.
Sumpor rasteruje grinje
– Od sredstava koja su nam trenutno dozvoljena, s obzirom na to da je veliki broj aktivnih materija ukinut od 1. januara u Evropskoj uniji, čega se i mi pridržavamo, u tu svrhu možemo koristiti preparate iz grupe triazola za pepelnicu – kaže Brzaković. – Dobro bi bilo da kombinujemo sa sumporom. Pošto je zima bila blaga, verovatno je veći broj grinja prezimio, pa se može očekivati i njihov jači napad na počeku vegetacije, a sumpor deluje i na grinje. On ih doslovce rasteruje, ali ne ubija. Kod nas se teži što manjoj upotrebi pesticida i redovno primenjujemo tretman sumporom, kako protiv pepelnice, tako i protiv grinja. Od insekticida za ovu namenu mogu se upotrebiti oni na bazi aktivne materije abamektin, koji se može primeniti da se suzbije tamo gde je već napadnuta loza ,da ne bi kasnije došlo do umnožavanja i veće brojnosti.
Brzaković naglašava da se prilikom redovne zaštite od pepelnice i plamenjače suzbija na taj način i fomopsis. To su preparati na bazi aktivne materije mankozeb i metalaksil. Oni se preporučuju u početnim fazama razvoja, a tretmani zavise od vremenskih uslova. Obično se obavljaju u drugoj dekadi aprila i početkom treće, a ako je vreme hladnije, onda početkom maja. Reč je o zaštitnim merama koje su uobičajene u aprilu ili početkom maja, u zavisnosti od vremenskih uslova.
– U tom prvom periodu rasta loze javljaju se i korovi u vinogradu – kaže Brzaković.- U februaru su u vinogradu bili prisutni zimski korovi, među kojima je dominirala mišjakinja.
Najkritičniji period tek dolazi
Mišjakinja s prvim lepim danima i porastom temperature izumire, jer joj ne odgovara toplo vreme, ali može biti nezgodan korov, pogotovo u vinogradima iz kojih se loza izvlači, upozorava inž Brzaković. Tada može da se pomeša i uplete s lozom i da oteža taj posao. Pre kretanja vegetacije može da se primeni tretman totalnim herbicidima, kako bi se ona suzbila, ali i ostali korovi kojih ima u vinogradu. Kasnije u toku vegetacije, u početnim fazama, nesmetano se mogu koristiti herbicidi za suzbijanje uskolisnih korova. Jedan od najboljih herbicida koji suzbija sve tzv. teže korove, kao što su sirak iz semena i rezoma, pirevina , zubača, jeste preparat na bazi aktivne materije fuzilejd forte (Fusilade Forte). Ako ga primenimo u početnim fazama, efikasnost mu je veća. U svakom slučaju, njegova primena zavisi od razvoja korova, prisustva vlage, temperature. Moramo pratiti razvoj korova i na osnovu toga primenjivati herbicide, kaže Brzaković.
Nakon aprila i pomenutih mera, dolazi najkritičniji period u vinogradu, kada kreće cvetanje. U normalnim uslovima do cvetanja dolazi krajem maja, to jest u toku poslednje dekade maja. Nemanja Brzaković napominje da ove godine može da se desi da bude oko polovine petog meseca.
– U tom periodu loza ima intenzivan porast lastara, pa moramo zaštititi list, ali i cvet, kao i tek zametnute bobice. To je praktično najosetljiviji deo u tom momentu. Cvet predstavlja ulaznu ranu za najznačajnije patogene loze – plamenjaču i pepelnicu. Pre početka cvetanja moramo, prateći količinu padavina i temperaturu, odrediti da li ćemo upotrebiti kontaktne fungicide, ili ako su uslovi teži i bilo je više padavina, kombinovati kontaktne i sistemike kako bi bili zaštićeni duži vremenski period, u slučaju da u vinograd ne možemo da uđemo zbog lošeg vremena. Tada moramo obratiti veću pažnju i na plamenjaču koja, pored toga što se javlja na listu, može zahvatiti i mlade bobice. Uglavnom to bude na vrhovima grozdova, tako da je to najkritičnija faza u zaštiti vinove loze u maju – ističe Nemanja Brzaković.
Z. Milosavljević
Dobro jutro broj 576 – April 2020.
