MUSKATNI ORAŠČIĆ ZA STRPLJIVE BAŠTOVANE
Ako u Srbiji uspevaju kivi, banana i limun, pitanje je da li bi mogao i muskatni oraščić, tropska biljka poreklom iz daleke Indonezije. Prate ga mnoge zanimljivosti o rastu i uslovima uzgajanja, koji su podjednako intrigantni kao i aroma malenog ploda. Jak miris, a topao i sladak ukus su karakteristike muskata i u kuhinji, ali i u dvorištu.
Muskantnom oraščiću odgovara temperatura od 25 do 30 stepeni. Potrebno mu je bar 100 kišnih dana u godini za rast u prirodi. Zimzelena je biljka koja uspeva do 1.300 metara nadmorske visine. Zanimljivo je da je semenki, u zavisnosti od vrste, potrebno od jednog meseca do čak godinu dana da proklija.
Pravi izazov za hobiste
Prvi plodovi, koji podsećaju na kajsiju, beru se tek 8 godina posle setve. Od cvetanja do berbe potrebno je da prođe čak 9 meseci. Većina stručnjaka iz oblasti poljoprivrede nije do sada videla u Šumadiji primerke muskatnog oraščića, ali to ne znači da on ne bi uspeo, a poznaju mnoge hobiste, za koje bi ovo bio pravi izazov.
– Ne bi me začudilo da je neko posadio i muskatni oraščić, jer naši baštovani i hobisti već decenijama uspešno gaje kod nas limun, zatim banane, đumbir ili kivi, koji su nekad bili nezamislivi na ovom podneblju. Viđaju se i druge tropske biljke u dvorištima i baštama širom Srbije, za koje nekada nismo ni pretpostavljali da ovde mogu uspešno da rastu i rađaju. U poslednjoj deceniji klima se promenila. Prošla zima bila je izuzetno topla, bez snega i skoro bez mraza. Zato nema razloga da neko ne proba da uzgaja i ovu tropsku biljku. Mogući problem bi bio samo nedostatak iskustva, ali nekada nismo ništa znali ni o uzgoju kivija, a danas ga ima na pijačnim tezgama pod natpisom „domaći“ – kaže Violeta Petrović – Luković, magistar agronomije.
Ona navodi da bi se u ovom slučaju najviše koristila literatura, koja je zahvaljujući internetu danas više nego dostupna. S druge strane, odgajivači retkih i neobičnih biljaka širom sveta su povezani i rado razmenjuju iskustva.
Sadi se s ljubičicama, a smetaju mu lavanda i ruzmarin
– U svetu postoji oko 170 vrsta muskatnog oraščića, a najpoznatiji su malabar i srebrni. Koreni su im plitki i šire se u površinskom sloju, a stablo može da naraste i do 25 metara. Zato mu ne odgovaraju vetrovita područja, već zavetrina u dolinama ili padinama brda. Ujutru traži sunce, a popodne hladovinu. U tropskim predelima mladica oraščića se sadi zajedno sa ljubičicama, koje su pokrivači tla. One čuvaju vlažnost zemlje, koja mu je neophodna. Ali se zato ne preporučuje sadnja blizu lavande ili ruzmarina, koji odvlače vlagu – dodaje mr Petrović- Luković.
Kako je mladici u prvim godinama potrebna hladovina, može da se posadi u blizini banana, čija se stabla u Srbiji često viđaju. Muskatni oraščić traži stalnu vlagu, ali ne voli vodu koja se zadržava, te mu je potrebno drenirano zemljište. Ako je podneblje suvo, potrebno ga je zalivati i dva puta dnevno.
Posle berbe, od juna do avgusta stablo ulazi u fazu mirovanja, a tamno zeleni listovi zadržavaju se tokom cele godine. Postoje muška i ženska stabla, a profesionalni odgajivači na jedno muško stablo sade desetak ženskih.
Idealan početak je u saksiji
Crvenkasto seme muskatnog oraščića, koje se dobija iz ploda, pre setve se potapa u vodu na 24 sata. Seje se u posude sa peskovitim ili glinovitim supstratom na dubinu od 2,5 centimetara. Zaliva se redovno čistom vodom dva puta dnevno, a u fazi klijanja, posudu treba svakodnevno okretati ka sunčevoj svetlosti.
U našim uslovima gajenje mladih biljaka u saksijama bi za početak možda bilo najidealnije. Posude bi preko zime mogle da se unose u zatvoreni prostor gde bi im se obezbedila optimalna temperatura. Ko dočeka prvu berbu posle osam godina, kako se navodi u literaturi, može da se nada prinosu od oko 800 kilograma oraščića, pod uslovom da je u zasadu 65 odsto ženskih biljaka. Naime, odrasla biljka rađa oko 3.000 plodova u optimalnim uslovima.
– Nesumljivo je da je muskatni oraščić zahtevna biljka za naše podneblje. Ali, zbog prelepog mirisa malog narendanog oraha koji se oduvek širio kuhinjama širom Srbije kada se prave medenjaci, ne bi me začudilo da za nekog to bude izazov. To je posao za hobiste i znatiželjne baštovane – kaže Violeta Petrović – Luković.
Piše: Biljana Nenković
