Savet za bezbednost hrane bi trebalo da počne da radi u maju ove godine, kao i dugo očekivana Nacionalna referentna laboratorija.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da je potrebno mnogo toga da se uradi, jer je sam Zakon o bezbednosti hrane, još iz 2009. godine, prepun nedostataka, a s vremenom su stroga pravila koja su važila menjana u skladu s uvoznicima i domaćim proizvođačima, kojima je na prvom mestu bio profit, a ne kvalitet i bezbednost.
U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine tvrde da, uprkos dosadašnjim zakonskim obavezama, predviđena stručna tela do sada nisu formirana, da bi sistem bezbednosti hrane bio u potpunosti funkcionalan i zaokružen. Krajem prošle godine obrazovana je radna grupa koja će oformiti Savet za bezbednost hrane.
„Baviće se na nacionalnom nivou procenom rizika i utvrđivanjem standarda bezbednosti hrane u Srbiji. Cilj je da ovu izuzetno važnu oblast prepustimo našim najeminentnijim naučnicima, koji su članovi evropske Agencije za bezbednost hrane i drugih priznatih međunarodnih organizacija. Okvirni rok za obrazovanje Saveta je april ove godine. Namera je bila da formiranjem Saveta građani u isto vreme dobiju dodatnu sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti hrane“, rekli su u Ministarstvu. Sam proces osnivanja Saveta nije direktno povezan s početkom rada Nacionalne referentne laboratorije.
„Intenzivno se radi i na polju Nacionalne laboratorije. Posebna radna grupa doneće u kratkom roku Akcioni plan za uspostavljanje sistema nezavisne kontrole sirovog mleka“, istakli su u Ministarstvu.
Kada je reč o bezbednosti hrane, planskih dokumenata još uvek nema. Postoje zastareli pravilnici koji se primenjuju, a mogu da ugroze proizvodnju i zdravlje ljudi. Oblast bezbednosti hrane je široka i podložna raznim uvozničkim i proizvođačkim interesima, a oni bi trebalo da se bave zdravljem stanovništva, životinja i biljaka.
Jedan od problema jeste i to što su stručnjaci često u vezi s kompanijama koje se bave proizvodnjom ili uvozom hrane. Na njihovim su platnim spiskovima, a nekad je to i teško dokazivo.
Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je da su do sada održana dva sastanka, koji su imali zadatak da daju predloge šta i kako treba da se radi.
Da bi se osnovala Agencija za bezbednost hrane, potrebno je mnogo novca. Prava analiza rizika određene vrste proizvoda biće prva konkretna stvar koja će da se uradi. Tražićemo i obavezne izveštaje inspekcijskih organa, kao što smo nedavno radili analizu mleka. Rezultate vanredne kontrole Ministarstva poljoprivrede još nismo dobili, iako su rekli da će biti gotovi za dan-dva. Inspekcije će morati da dostavljaju izveštaje šta rade i kakvi su rezultati tih ispitivanja. Transparentnost u radu je najbitnija. Kod nas inspekcije stalno ispituju neke parametre koji ne postoje – naglasio je Papović. Profesor dr Dragoljub Cvetković sa novosadskog Tehnološkog fakulteta objasnio je da su ovaj savet i laboratorija izuzetno značajni, jer se njima zaokružuje celokupan sistem kontrole hrane.
Ovakav savet već imaju sve zemlje EU i on je neka vrsta vrhovnog autoriteta u ovoj oblasti. Po mom mišljenju, glavni zadatak saveta trebalo bi da bude da upozori, predupredi i da edukuje, tj. da se zahvaljujući njihovim upozorenjima preduprede situacije, kao što je pre nekoliko godina bila ona s povećanim nivoom aflatoksina – naveo je Papović.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
