NEOBIČNI ISKORACI MALOG BIZNISA
Slađanu Maksiću iz Orašca kod Aranđelovca propao je pre sedam godina pokušaj da valjano osuši šljive. Kaže, nije dobro napravio sušaru, ali nije zbog neuspeha ni odustao, te će ostati upamćen kao primer kako se od peha može napraviti uspešan biznis. Od polusuvih šljiva nastao je jedinstveni delikates, koji je nazvao „oraščanka“. Maksić se tako pridružio jednoj od najbrže rastućih industrija u aranđelovačkoj opštini.
– Hteo sam da sušim šljivu, ali nisam umeo. Sam sam projektovao sušaru i izvodio radove, ali negde sam pogrešio. Šljive su ostale polusuve, ali izuzetno ukusne i sočne. Nisam bio toliko pametan da napravim dobru sušaru, ali se iz tog neuspeha, kako je pokazalo vreme, desilo nešto dobro. Neobičan delikates je nastao sasvim slučajno. Razmišljao sam šta ću, bilo mi je žao da šljive bacim i došao sam na ideju da napravim neki kolač, da ne propadnu. Počeo sam da ih punim orahom, zatim sam ih prelio čokoladom i uvaljao u mlevene orahe. Nama u kući se svideo kolač, pa smo ga ponudili kupcima – seća se Slađan Maksić.
U slatkoj kolekciji i lešnik, kokos, kikiriki
Kasnije je isprobavao i druge ukuse, pa se u slatkoj kolekciji našla i polusuva šljiva punjena lešnikom i prelivena karamelom. Zatim je pustio mašti na volju, pa je kolače pravio sa kokosom, kikirijem, ali je onaj sa orasima ostao primaran. Tako je spontano nastalo i ime kolača, od Orašca i oraha.
– Šljiva je u okolini Aranđelovca bazni proizvod. Prerađuje se u rakiju i džemove. Oraha takođe ima na svakom koraku i jedan je od najčešćih sastojaka u kolačima. Koincidencija je da živimo u Orašcu i sve je vodilo da se „oraščanka“ baš ovde rodi. Proizvodnja je najveća zimi, jer je tada kolač najtraženiji. Rok trajanja našeg delikatesa je od 15 do 30 dana. Potrebno je samo da se čuva na hladnom, na temperaturi do 3 stepena, da ne bi krenula fermentacija. Ponavljam, reč je o polusuvoj šljivi u kojoj ima dosta vlage. Odabrao sam da ne ubacujem nikakave konzervanse i zbog toga je rok trajanja tako kratak. Može i da se zaledi. Isprobavao sam i tu varijantu. Recimo, posle pola godine sam je vadio iz komore u kojoj je minus 20 stepeni i kada se odledi, ne gubi ni na kvalitetu, ni na ukusu. Druga pogodnost je što se brzo odledi, pa može da se izvadi iz zamrzivača čak i kada gosti dođu – objašnjava Maksić.
Zbog odluke da u kolač ne dodaje konzervans i produži mu rok trajanja, Maksić se suočava sa problemom malih narudžbina, ali je zadovoljan i sadašnjim prometom. Za Oraščansku najviše koristi šljivu stenlej.
Stenlejka se najbolje uklapa
– Pokušavali smo i sa čačanskom lepoticom i rodnom. To su dobre šljive, ali stenlej nam se najbolje uklapa zbog krupnog ploda, ima dosta mesa, a malu koščicu i dosta šećera – dodaje Maksić.
On svima savetuje da ne očajavaju kad im neki posao propadne, već da pokušaju da iz toga izvuku najbolje što mogu.
– Već sedam godina pravim Oraščanku. Prepoznata je kao ukusan i kvalitetan proizvod, bez aditiva. Tako smo 2018. godine osvojili tri zlatne medalje za kvalitet na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, a potom smo odneli i nagrade u Beogradu – dodaje Slađan.
Šljive je pokušao da suši kada je već otišao u penziju, želeći da ima dodatni prihod. Savetuje i drugima, da osim redovnog posla u gradu ili na selu, pokušaju nešto novo.
– Neki uspeh će se desiti. Sve zavisi koliko smo istrajni i kako gledamo na život. Šljivu sam odabrao, jer je osušena održala generacije i generacije pre nas kroz istoriju. Bila je dugotrajan proizvod i često jedina hrana našim vojnicima u ratovima. Nije se kvarila, a davala je dosta energije – kaže Maksić.
Dva sata od neuspeha do uspeha
Naš sagovornik za čitaoce „Dobrog jutra“ nema tajni. Otkriva nam čitav put „oraščanke“ od ideje do brenda:
– Za sedam godina proširili smo listu kupaca, ali smo zadržali iste dobavljače. Orahe godinama nabavljam od domaćina iz Niša. Šljiva je od voćara iz obližnjeg Brezovca. Kod njih malo kasnije stiže nego u Orašcu i onda sačekamo malo. Uspeli smo za ovo vreme da brendiramo kolač. Zanimljivo je da je od mog neuspeha, do uspeha prošlo samo dva sata. Polusuvu šljivu sam otkoščio, napunio jezgrom oraha, potopio u kvalitetnu čokoladu i kada se sve to ohladilo, ukus je bio fenomenalan. Prvo smo kolače nosili kao poklon rodbini i prijateljima, a onda je usledio najbolji mogući marketing. Glas se pronosio od usta do usta.
Danas Maksići imaju ponude za prodaju u inostranstvu, ali za njihovo poljoprivredno gazdinstvo je to još uvek izazov. Potrebno je više sredstava i vremena, ali to ne znači da se delikates iz Orašja neće uskoro naći i na inostranom tržištu.
Najslađa opština u Srbiji
U aranđelovačkoj opštini, koja se uglavnom prepoznaje po kiseloj vodi i banjskom turizmu, sada je u proizvodnji kolača i torti zaposleno oko 600 radnika. Male, zanatske radnje, osnovane mahom početkom 21. veka, vremenom su prerasle u ozbiljne firme koje svakodnevno isporučuju na tone kolača, čija je vrednost na godišnjem nivou oko 11 miliona evra.
– Prema uporednim analizama u ovoj opštini proizvodi se najviše kolača u Srbiji po glavi stanovnika. Ove kompanije veći deo sirovina nabavljaju od lokalnih proizvođača, tako da je dobit dvostruka. Kolači iz pojedinih radionica izvoze se na evropsko i kanadsko tržište – kaže Ljubomir Dragojlović, rukovodilac odeljenja za privredu i društvene delatnosti opštine Aranđelovac.
Osam ukusa vanilice
U Aranđelovcu i okolini prave se uglavnom domaći, tradicionalni kolači i torte. Tako je Nenad Jakovljević odlučio da pravi vanilice, pa je i firmu baš tako nazvao.
– Slučajno smo dali takav naziv kad smo počinjali. Kasnije se ispostavilo da je to naš najprodavaniji proizvod i, osim sa džemom od šljiva, pravimo ih u još sedam ukusa. Po ovom tradicionalnom slatkišu postali smo poznati. Vanilica je pre nekoliko godina proglašena najboljim srpskim kolačem u svetu – kaže Nenad Jakovljević, vlasnik „Vanilice“.
I druge velike radionice kolača ne zaostaju, te u „Slatkom srcu“, prvoj većoj firmi, danas dnevno proizvedu oko četiri tone slatkiša, odnosno oko 6.000 komada kolača i torti.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
