GORAN GAČIĆ GAJI RETKE SORTE
Manje je više! Ili, ako imate retku voćku, bićete primećeniji. Ovim i još jednim veoma važnim principom rukovodio se Goran Gačić, mladi domaćin iz sela Čumić kod Kragujevca, kada je na svom porodičnom gazdinstvu formirao zasad starih i retkih sorti voća, a najviše je krušaka.
Među skoro 1.500 stabala starog i retkog voća šepure se crvene viljemovke, koje se retko viđaju u Šumadiji. Ima ih preko sto stabala i minulog leta ubrao je prvi ozbiljniji rod.
Sočna i slatka za sok i rakiju
U selu sam našao jedno staro stablo crvene viljemovke sa koga sam uzeo kaleme. To stablo je, čini mi se, oduvek tu. Niko ne zna koliko je staro. Od te jedne kruške sam napravio svoj mali zasad kalemljenjem na divlju krušku. Njeni plodovi su koloritni, upečatljivi, ali ne krasi je samo boja. Izuzetno je sočna i slatka. Može da se koristi za rakiju, ali ja sam odlučio da ove godine od nje pravim sok – kaže Goran Gačić, koji je crvene kruške po prvi put izneo pred mušterije na „Danima šljive“ u obližnjim Stragarima.
I odmah je bio primećen. Kaže, u njegovom mladom zasadu ove viljemovke, kruške su malo „izubijane“ od grada, ali opstale su u varljivom letu. Stigle su na branje neku nedelju ranije, a inače im je vreme kraj jula. Plodovi su krupni i markantni, a rađa skoro svake godine.
– U dvadesetoj godini jedno stablo može da rodi i 100 kilograma. Računam da će to budućoj generaciji biti neka vrsta sigurnosti i nasleđa. Crvena viljemovka je veoma otporna sorta. Pokožica joj je intenzivne boje, a meso belo – žućkasto. Bilo je dva prskanja, prvo u cvetu i drugo posle precvetavanja. Retko je napadaju bolesti, obilno rađa, a plodovi mogu da se koriste i za preradu i za konzum – prenosi svoje iskustvo naš sagovornik.
Pšeničarka i ječmenjača za nezaborav
Goran dodaje da u voćnjaku ima i druge stare sorte, poput ječmenjače i pšeničarke.
Pšeničarku pamte starije generacije. Nekada se stavljala u kamare ovršene pšenice da dozri. Na taj način je mogla da se očuva sve do zime. I dolazila je na branje u vreme vršidbe, pa se pred prvi sneg vadila žuta kao zlato i slatka kao šećer. Isto je i sa ječmenjačom. Vreme za branje je sredinom juna, baš kad se skida ječam sa njiva.
Među dvadesetak starih sorti krušaka, a od svake u njegovom voćnjaku je po nekoliko desetina stabala, Goran izdvaja i julijanu. U Čumiću rađa izuzetno krupne plodove, toliko da su dovoljne tri kruške za jedan kilogram. Žute pokožice koja je s jedne strane rumena, robusni plodovi dominiraju tezgom.
Povratak ukusa kojih više nema
– Želja mi je da se očuvaju stare sorte. Volim ukuse, kojih nema u voću iz savremenih zasada, koji su po pravilu tretirani pesticidima. Volim i takozvani spor život, gde ne mora sve i po svaku cenu. Kod mene berba krušaka traje polako, od juna do oktobra, ali zato što imam sorte sa različitim vremenom zrenja. Sam sam osmislio svoj voćnjak. Od komšije sam naučio da kalemim i tako sam polako dodavao sorte koje sam pronalazio – kaže Goran.
Misli da je napravio svojevrsni legat za decu, koji će dugo trajati i od koga će moći sutra da ostvare neki prihod. S druge strane, veruje da će tek zbog masovne proizvodnje ukusi starih sorti biti sve traženiji. I sada se dešava da, kad iznesu na pijacu plodove koji se retko viđaju, ljudi su iznenađeni, začuđeni. Uglavnom ih odmah prodaju, iako su to male količine, pa čak i kad ih grad ošteti. Tako je ponekad manje, u stvari više.
Od prvog ozbiljnijeg roda crvene viljemovke Goran i njegova porodica su napravili sok. Prirodan je i bez dodatnog šećera, jer su plodovi toliko slatki da se lepe prsti. Bilo je, kaže on, oko tonu – dve crvenkastog soka, koji se za sada kupuje više iz znatiželje. Ali, Goran samouvereno računa da će sok od crvene viljemovke i plodovi starih sorti tek naći svoje mesto među potrošačima:
Sporije, ali hoće!
Lubeničarka mu miljenica
Ljubitelj starih sorti voća iz sela Čumića ima svog favorita: Lubeničarka je moja miljenica. Volim te boje lubenice unutra, kada je rasečete, koje se prelivaju od roze do tamno – crvene. Po lubenici je i dobila ime. Ona je jedna od naših starijih sorti, sočna je, slatko – kiselkastog ukusa. A kožica joj je s jedne strane rumena. Sazreva u avgustu, kad i lubenice. Ne treba joj oprašivač, izuzetno je otporna na bolesti, a rađa redovno i veoma, veoma obilno.
Tekst i foto: Biljana Nenković
