Волите необично воће, а нисте се до сада усудили да га посадите. Ево неколико савета шта све може да расте на нашем тлу, у каквим условима, како подноси зиму и мразеве и какве плодове даје.
Јапанска трешња (Prunus serrulata) је украсна воћна врста која потиче из Кине, Јапана и Кореје. Карактерише га украсно цвеће које је груписано у гроздасте цвасти. Латице су беле до ружичасте боје, што резултира врло декоративним цветањем. Плод је сферичног облика, мањи је од вишње (пречника 8 до 10 мм) и горкастог укуса. Плод има врло мало меса око семена. Бројне су сорте које додатно истичу декоративност цветова ове врсте.
Црвенолисна шљива ’Нигра’ (Prunus cerasifera) је украсна сорта црвенолисне шљиве (синоними: миробалана, џанарика итд.). Почиње са вегетацијом у рано пролеће када појединачни љубичасти цветови излазе из тамно ружичастих пупољака, који полако бледе како се појављује тамна лисна маса. Листови су тамнољубичасти, те пре опадања у јесен постају јарко црвени. Плодови су обично ситни, сочни и тамноцрвени. Поред ове сорте, постоји и велики број других сорти.
Бонанза је патуљаста сорта брескве која је савршена за балконе или лонце. Цвет је врло декоративан с ружичастим цветовима. Плодови су средње величине (око 150 г), жуте основне боје, а додатно црвенило се развија средином лета. Месо је чврсто, слатко и сочно. У висину нарасте од 1 до 1,5 м. Постоје и друге сорте патуљасте брескве попут „Garden Lady“ и „Tuscany’“, али углавном је теже доћи до њих.
Папина марелица (Prunus dasycarpa) је интерспецифични хибрид настао природном хибридизацијом између кајсије и црвенолисне шљиве. Такође је позната под називом „biricoccolo“, „љубичаста марелица“ или „црна марелица“. У природи се налази у облику изолованих стабала где се распрострањеност две врсте чије је укрштање резултирало преклапањем. Сорте (‘tlor-tsiran’, ‘aleksander chernyi’, ‘purpurovii rannii’) су познате и узгајају се у централној Азији, Кашмиру, Авганистану, Балоцхистану (Пакистан), Ирану и Закавказју (Русија). Гајење овог воћа забележено је и у Европи. Цвета нешто касније од обичне кајсије, а цветови су ситни, бели и прозирни. Плодови су мале величине, тамнољубичасте (повремено жуте) боје, жућкасте или црвене боје, а месо је тешко одвојити од коштице. Плодови су сочни. За разлику од кајсије, плодови имају дуге (7 до 12 мм) танке петељке. Дрвеће је углавном мање од стабла обичне кајсије, отпорно је на многе болести и толерантно на ниске температуре. Листови су мањи, ужи и више наликују лишћу шљиве.
Aprikyra је интерспецифични хибрид кајсије и трешње. Резултат овог укрштања је воће чији плодови имају јединствену арому. Пореклом је са Кавказа. Познат је више од 30 година, али се и даље гаји само у воћњацима аматера. Отпоран је на ниске температуре зими, а пошто цвета после кајсија, прилично је отпоран на мраз. Самооплодан је, тако да му нису потребни опрашивачи. Плодови су нешто мањи од кајсија, величине су од 3 до 5 цм, а боја плодова је тамно љубичасто-црвена. Uкус воћа нагиње кајсији, а осећа се и укус вишње (од које су сочније). Месо плода је одвојено од коштице. Плодови се користе за свежу конзумацију. Плодови сазревају у првој половини јула. Не сазревају сви плодови истовремено, па су потребне вишеструке бербе. Да би се обезбедио добар квалитет плодова, потребно их је проређивати. Принос је велик и правилан. Ова воћка расте мало спорије, а нарасте до 2,5 м висине.
Aprimira је интерспецифични хибрид између кајсије и мирабеле, ринглове шљиве. Отпоран је на мраз и зиму. Даје бројне беле цветове и цвета од марта до априла. Делимично је самооплодна. Плодови су релативно велики у поређењу са дивљим шљивама, а величине су малих кајсија. Плод је тежак од 35 до 45 г. Боја плода је жуто-наранџаста са светлом нијансом црвене боје. Месо плода је компактне наранџасто-жуте боје са укусом кајсије. Плодови су врло слатки. Коштица се лако одваја од меса плода. Плодови се могу чувати свежи у фрижидеру око недељу дана. Плодови сазревају постепено – од средине августа и могу се дуже брати са воћке. Толерантан је на вирус шарке, отпоран на Monilinia spp. и лисне уши. Будући да кајсије цветају врло рано, а дивље шљиве касније, ова комбинација не може да настане у природи без утицаја човека. Расте усправно и витко и може достићи висину од 6 до 10 м. Потребно му је добро дренирано земљиште богато хумусом. Више воли сунчане локације или оне које су делимично осенчене.
Априсали је специфични хибрид кајсије и шљиве, и има врло карактеристичну арому. Априсали има више заједничког са кајсијама него са шљивама. Ово воће је отпорно на зиму и мраз и погодно је за узгој у хладнијим регионима. Цвета када и кајсије и самооплодна је. Плодови су округли, тамнољубичасто-плаве боје, мање чврсти од шљиве и сочни. Месо је црвенкасте боје, благо кисело и има укус попут шљиве, али се такође може осетити шљива и кајсија. Такво воће је савршено погодно за свежу конзумацију или за припрему мармелада или компота. Сазрева у јулу, недељу дана након априкире, али не сазревају сви плодови истовремено. Принос је добар и правилан, а по дрвету је већа од априкире. Полако расте до висине од 2 метра (нешто мање од кајсија), због чега је погодно воће за узгој у саксији.
Редакција Добро јутро
