Насловна РАЗНО Od dronova će zavisiti rod na njivama

Od dronova će zavisiti rod na njivama

383

Novinu u poljoprivredi predstavljaju specijalni dronovi za tretmane useva i zasada iz niskog leta, koji mogu da obezbede pravovremenu i kvalitetnu zaštitu useva, čak i u situacijama kada klasičnom mehanizacijom to nije moguće, recimo zbog zahtevnog terena, nakvašenog zemljišta nakon padavina ili visine i osetljivosti useva…

Osim toga, u upotrebi su i dronovi sa posebnim kamerama, kojima se uočavaju promene u metabolizmu i bujnosti useva pre nego što su vidljive okom.

Prema rečima predsednika Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi i suosnivača “Agrodrona” iz Zemuna Momira Alvirovića, u saradnji sa brojnim značajnim institucijama i u saradnji sa vodećim svetskim proizvođačima opreme, prva flota poljoprivrednih dronova za tretmane u Evropi formirana je u januaru 2020 u Srbiji.

– Prvi modeli dronova za tretman, sa posebno projektovanom vazdušnom podrškom, koja je ključna za pouzdan i kvalitetan tretman, pojavili su se početkom prošle godine i oni su poslednja reč tehnologije u poljoprivredi – kaže Alvirović. – Dronovi se od ranije koriste za mapiranje useva, kako bi se blagovremeno i jasno usmerila pažnja agronoma na važne pojave i promene na biljkama, te da se najekonomičnije prilagode mere zaštite. Najnoviji dronovi za tretmane mogu pouzdano i efikasno da obave gotovo sve funkcije klasičnih prskalica i to u trenutku kada tretman daje najbolje efekte, uz povoljnu cenu, odličnu efikasnost i neuporedivo lakšu logistiku. U voćarstvu se mogu koristiti za prilagođeni tretman pojedinačnih stabala. Pokazali su odlične rezultate i u povrtarstvu i vinogradarstvu, gde s lakoćom prate složenu konfiguraciju terena i zasada. Poljoprivrednici, u zavisnosti od veličine obradive zemlje, mogu da biraju među dronovima različitih dimenzija i namena.

Kao i svaka novina, zahteva obuku ratara i izvesno prilagođavanje opremi, ali nije suviše teško naučiti upravljati dronom, pre svega jer je let automatizovan. Dronovi se navode posebnim radarima, te se let prilagođava karakteristikama terena i useva. Zadatak operatera je da pripremi plan leta i nadgleda rad drona. Let traje desetak minuta, čime se može pokriti značajna površina, nakon čega je potrebno zameniti bateriju i rezervoar s preparatom, a letelica potom sama nastavlja precizno tamo gde je pauzirala, pa sve podseća na takozvani “pit stop” na trkama Formule 1.

– Praksa je pokazala da je ova tehnologija primenjiva u gotovo svim usevima i zasadima – kaže naš sagovornik. – Prednosti su brojne. Dronovi mogu da rade u trenutku kada je tretman potreban, čak i noću, ili neposredno posle kiše ili kod visokih osetljivih useva, tako da se postižu najbolji efekti. Za razliku od mehanizacije, ne dodiruju tlo i ne sabijaju zemljište, niti oštećuju usev. Veoma nizak let na samo metar-dva iznad useva i projekovana vazdušna podrška omogućuju rad standardnim sredstvima za zaštitu bilja. S obzirom na to da je čitav proces automatizovan i kompjuterski navođen, doziranje je izuzetno precizno. Osim tečnih preparata, poljoprivrednici, posebno povrtari i oni koji se bave organskom proizvodnjom, mogu da koriste i granule.

Kako je objasnio Momir Alvirović, prilikom konstrukcije dronova u agrarne svrhe, najveći izazov koji se morao rešiti bilo je ravnomerno raspršivanje propisane doze sredstva.

– Uobičajni dronovi stvaraju veliki broj vrtloga u vazduhu tokom leta, pa je raspršivanje takvom opremom neravnomerno – pojašnjava Alvirović. – Kada se pre tri godine radilo na razvoju najnovije treće generacije letelica, posebno se vodilo računa upravo o tome da se taj problem otkloni, da se obezbedi ravnomerni tretman i upotreba standardnih sredstava za zaštitu bilja. Te korekcije su u ratarstvu omogućile rad sa samo 15 do 20 litara rastvora po hektaru, odnosno desetak puta manje od uobičajene količine, ali koja je dala potpuno iste efekte kao i klasična prskalica.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay