Hortenzija (Hydrangea), što znači voden, poreklom je iz Japana, a u Evropu je doneta pre nepuna dva veka. Veliki broj vrsta su grmovi visoki do tri metra, neke su penjačice, ali i mala stabla. U našim krajevima to su raskošni grmovi visoki stotinak centimetara, koji vrtu daju punoću, lepotu… Za prazne vrtove preporučuje se bela hortenzija koja daje rustičan, nežan izgled. Snežnobele „glavice“ ukras su od jula do septembra. Otporna je na mraz i hladnoću do minus 40 Celzijusovih sepeni. Ipak, treba birati tople zidove, sunčana i vlažna mesta.
Najbolje uspeva na vlažnim i polusenovitim mestima, pa je treba posaditi u vrtu koja je pre podne osunčan, a posle podne u senci. Voli humusna, blago kisela i vlažna zemljišta (močvarna biljka), bez kreča, bogata gvožđem, i zbog toga je neophodno dodati malo gvozdene strugotine ili usitnjenog drvenog uglja. Voli vodu, a najbolje je da se zaliva u jutarnjima satima kišnicom ili odstajalom vodom.
Cveta bujno samo ako se ne orezuje previše. Dovoljno je ukloniti suve grane, pa biljku malo prorediti da bi imala dovoljno vazduha, a precvetali i suvi cvetovi skidaju se iznad pupoljaka. Ako se oreže do zemlje, procvetaće za godinu dana.
Izvorna boja cveta je bela ili ružičasta, a plava i ljubičasta se dobijaju kada se u zemlju u vreme pupoljaka nekoliko puta doda supena kašika stipse. Plava nastaje i dodavanjem u vodu za zalivanje mastila za nalivpera. Hortenzija belih cvetova ne menja boju, uvek je ista bez obzira na sastav zemlje i zalivanje. Skoro sve su bez mirisa s krupnim, jajastim zelenim listovima.
Postupak razmnožavanja hortenzije je veoma lak. Odreže se zelena reznica duga petnaestak centimetara, pa donji deo umoči u hormon za ožiljavanje. Za dvadesetak dana ona će se ukoreniti, pa kad malo odraste može se presaditi u posebnu saksiju. Prve zime saksije s reznicama drže se na hladnijem mestu u kući, a u proleće presade u baštu. Inače, starije biljke pre zime treba zaštititi nagrnutom zemljom ili pokriti slamom.
Hortenzije se sade u grupama, kao soliteri u manjoj bašti,kao živa ograda, ali i uz ivičnjake. Gaje se i kao sobne biljke, ali i na balkonima i terasama. Veoma efektno deluje u vazi kao rezani cvet.
Od stotinak vrsta, kod nas se gaji nekoliko, a najpoznatije su: seoska, tanjirasta, hrastolika, penjačica i listopadni žbun.
– Seoska (Hydrangea macrophilla) je prekrasan listopadni žbun visok do 150 centimetara. Cvetovi su privlačne loptice raznih boja i kombinacija.
– Tanjirasta (H. serrata) je naziv dobila zbog pljosnatih ružičastih i plavih cvasti. Dobro se kombinuje s drugim cvetnim žbunovima.
– Hrastolika je žbun visok do dva metra na kome se od sredine leta pojavljuju beli cvetići blagog mirisa sakupljeni u piramidalne cvasti. Kod novih sorti cvet je u početku beo, da bi kasnije poprimio ružičastu ili rubin crvenu boju. Listovi oblikom podsećaju na hrastove, a u jesen poprime purpurno crvenu ili narandžastu boju. Kada listovi otpadnu, ostaju atraktivne precvetale cvasti.
– Penjačica može da se penje uz zid kuće, kao pergola ili da puže po zemlji. Pomoću hvataljki može dostići i nekoliko metara. Bez potpore će rasti kao žbun visok do dva metra. Od jula do septembra mogu se videti beli cvetići u obliku zvezdica iz kojih se širi slatkast miris. Listovi su u jesen žuti. Tokom zime ovu hortenziju krase crveni izdanci.
– Listopadni žbun (H. arborescens) naraste i do tri metra. Cveta od jula do septembra, a odgovara joj sunčani ili polusenoviti položaj.
R. D. J.
