1. mart – Bele poklade (Velike poklade, Uskršnje poklade, Proštene poklade) padaju u nedelju, poslednjeg dana Bele nedelje. Poslednji su dan pred početak Uskršnjeg posta i njima se završava period konzumiranja mrsne hrane. Povezane su sa Belom nedeljom, a obredno-običajne radnje vrhunac su doživaljavale upravo ovog dana.
Na Bele poklade bilo je uobičajeno posećivanje prijatelja, međusobno praštanje zbog „uvreda“ i mirenje zavađenih članova porodice, komšija prijatelja. Običaj je da se ovog dana pale vatre. Paljene samo u nedelju ili tokom čitave Bele nedelje, zajednički u određenom delu sela, ili na ulici ispred dvorišta, u ovim vatrama spaljivana su drva, ali i kućna starež, čime se simbolično čistila kuća od nečisti i spremalo za nadolazeće proleće. Preskakanje vatre bilo je u nekim krajevima vezano za verovanje da će kudelja porasti onoliko koliko se iznad vatre poskoči. Negde se vatra preskakala da bi ukućani bili zdravi, polje dobro rodilo, a usevi porasli i dozreli.
Pored mlečne hrane, koja je dominirala u toku Bele nedelje, zbog koje je i dobila ime, na ovaj dan gotovljena su i posebna jela od mesa, a spremane su i različite vrste peciva. Krofne i uštipci karakteristična su pokladna jela, a pripremaju se da bi sve u kući raslo kao kiselo testo. Posebno obeležje Belih poklada su jaja i beli luk. Jaja su predstavljala simbol života. Tokom pokladne večere svi ukućani morali su da jedu barena jaja, a poklanjana su i komšijama i rodbini ako su ukućani s njima bili u svađi, kako bi se pomirili jer se u Uskršnji post ne ulazi u svađi. Ljuske od jaja nisu bacane, već su stavljane u krevet ili su ih muškarci nosili u džepovima, pošto se veruje da ih štite od bolova u leđima, čestim zbog poljoprivrednih radova. Beli luk štiti od zlih duhova i magije. Jede se za večeru, a njime su se svi ukućani mazali pred spavanje.
Brojni su običaji vezani za magijske radnje kojima se obezbeđuje dobar rod. Različite igre izvode se da podstaknu rast konoplje, a obično ih igraju starije žene. Obredna igra oro izvođena je u porti crkve, na važnim mestima u selu (na raskršću ili ispred kafane).
7. mart – Todorova subota, prva subota Vaskršnjeg posta. Posvećen je Svetom velikomučeniku Teodoru Tironu, koga Srpska pravoslavna crkva slavi 17. februara, a u Teodorovu subotu uspomenu na njegovo javljanje Episkopu Evdoksiju, prve subote prve nedelje posta.
Narod veruje da je Sveti Teodor ili Todor, zaštitnik stoke, naročito, pa se ovaj dan naziva i Konjski dan. Sela u Gornjoj Pčinji Svetog Teodora slave kao zaštitnika goveda. Kuvaju kukuruz koji uveče nose volovima, a za ovaj praznik mesi se i kolač koji se deli stoci: ovcama, kozama, volovima, kravama, konjima. Unekim selima Šumadije tog dana održavaju se trke konja, a u Timočkoj krajini tog dana ne vezuju konje. Srbi u Vojvodini veruju da noću u oči svetog Todora jašu povorke belih konja, čiji je predvodnik hromi konj. Veruje se da je Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato ovaj praznik zove i Hroma subota. U selima istočne Srbije priprema se koljivo, kao za krsnu slavu. Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice. Ovo žito treba da pojedu članovi porodice za zdravlje i sreću. U nekim krajevima Srbije mesi se kolač za ukućane s ukrasima u obliku konja i potkovice.
22. mart – Mladenci – Ovog dana obeležava se praznik Četrdeset sevastijskih mučenika je sećanje na stradanje 40 rimskih legionara iz jermenskog grada Sevastije, u vreme cara Likinija u IV veku, koji se, uprkos strogoj carskoj zabrani, nisu odrekli ispovedanja hrišćanske vere. Na ovaj dan se proslavljaju i Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan s običajem darivanja mladih bračnih parova.
Mladence slave bračni parovi koji su se venčali posle prošlogodišnjeg praznika, a u nekim krajevima neguju se običaji i obredi vezani za vatru, koja se pali za zdravlje ukućana i zaštitu od zlih sila. U suštini, praznik Mladenci vezan je za proslavljanje početka proleća, odnosno prolećne ravnodnevnce. Naš praznik Mladenci sličan je istočnoslovenskom prazniku Maslenica.
Na Mladence se uveče pale vatre jer time pomažemo Suncu da ojača i pobedi tamu, i danu da postane duži od noći. Paljenje lutke od slame simboliše smrt Morane (zime) i rođenje Vesne (boginje proleća). Pepeo od spaljene lutke u nekim krajevima se zakopova u zemlju – oranicu ili pod sneg (ukoliko se nije otopio), jer će tako zemlja bolje roditi. Na ovaj praznik mese se i mladenčići, kolači od presnog pšeničnog testa. Mese se u obliku pravougaonika, a još češće u obliku elipse. Svaki se kolač šara cevčicom, kojom se na kolaču napravi nekoliko kružića. Kružićima se mrtvima poručuje da su došli Mladenci, ali i obezbeđuje da se u kući zapate jaganjci i da im noge budu prave kao cevka.
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
